Čečeni protiv Čečena. Tokom SVO nagledali smo se svega i svačega. Desetine paravojnih formacija i političkih vojski napravile su pravu pometnju i probleme državnom aparatu Ukrajine, tamo gde su se nadali da će postići najveći efekat. Rusi protiv Rusa, Ukrajinci protiv Ukrajinaca, Belorusi protiv Rusa, a o stranim plaćenicima, psima rata i vojnicima sreće, da i ne govorimo.
Čečeni su, ipak, specifičan slučaj. Oni u Rusiji oduvek imaju poseban status. Preporučujemo da pogledate odličan dokumentarni film ”Волчий след в истории России” (Vučji trag u istoriji Rusije). Bili smo u prilici da ga ocenimo na filmskom festivalu u Volokolamsku, gradskoj oblasti Moskve. U žiriju je bio i Čečen, novinar iz Groznog, Isa Zakijev.
Zahvaljujući filmu, ali i kolegi, uspeli smo da saznamo mnogo toga o kontroverznim odnosima ova dva naroda i da ih bolje razumemo. Kako sada stoje stvari? Posle dva krvava rata, od 2008. godine jedan od centralnih bulevara Solže (kako se Grozni zove na čečenskom, prema istoimenoj reci i brdu) nosi naziv V. V. Putina, a borci Ahmat sile, predvođeni Ramzanovom, sinom Ahmata Kadirova, bili su iznenađenje prvih meseci sukoba u Donbasu.
Da ne bi u mnoštvu kontroverzi Čečeni, rođeni ratnici s Kavkaza bili izuzetak, potrudili su se čečenski separatisti osnivajući Čečenski mirotvorački bataljon ”Šeik Mansur” (Чеченский миротворческий батальон имени шейха Мансура – БШМ). Oni ratuju protiv Rusa i, naravno, njihovih saveznika, svojih sunarodnika Čečena. Sastavljen je od boraca koji su napustili Čečeniju u vreme Drugog čečenskog rata. Taj rat je potrajao od sedmog avgusta 1999. do aprila 2000. godine, a ilegalni pokret je izdržao do 16. aprila 2009. godine.
Bataljon je najpre ratovao u sastavu jedinica Dobrovoljačkog ukrajinskog korpusa Desni sektor (Добровольчий український корпус – Правий сектор, ДУК ПС). Od 2015. godine nalazi se u sastavu Ukrajinske dobrovoljačke armije (Українська добровольча армія – УДА). Ime je dobio u čast prvog imama Kavkaza i lidera kavkaskih brđana s kraja XVIII veka, šeika Mansura. To je, ujedno, i najveći dobrovoljački bataljon u Ukrajini.
Osnovan je oktobra 2014. u Danskoj. Inicijator je bio društveno-politički pokret ”Slobodni Kavkaz” koji je registrovan 2006. godine. Prezidijum Slobodnog Kavkaza 12. oktobra 2014. godine objavio je da su se okupili dobrovoljci radi učestvovanja u borbama na istoku Ukrajine. Jedinica je naslednik slične formacije, bataljona ”Džohar Dudajev”.
Ispostavilo se da su se oni odlično pokazali u borbama. To su ratnici koji su se specijalizovali za gradsku borbu, zasede, prepade i nekonvencionalno ratovanje. Surovi i ogorčeni, bili su vrlo rado primljeni od strane ukrajinskih vlasti. Aktivno su učestvovali u borbama za Širokino tokom 2014. i 2015. godine, a zatim i u borbama oko Kijeva 2022. godine i Bahmuta.
Promenili su više komandanta. Najpoznatiji su Muslim Čeberloevski (Uhman Dardailovič Avtajev), Muslim Idrisov (načelnik štaba), Halid (jedan od komandira), Hadizov, Nart, Hajbah, Mahno, Ragar, Šamil. Mnoga od ovih imena su ratni pseudonimi. Čečeni se, za razliku od drugih dobrovoljačkih jedinica, vođeni ratnim iskustvom, nisu mnogo razmetali fotografisanjem, zvučnim imenima i paradiranjem, znajući da Rusi nisu nimalo laki protivnici. Stoga su podaci o njihovoj komandnoj strukturi i opis borbenog puta sasvim uslovni. Uverili smo se svih ovih godina da kod islamskih boraca smrt komandanta znači samo to da će na njegovo mesto doći neko možda još suroviji.
Bataljon se sastoji od tri odreda:
- Odred posebne namene ”Crni februar” (februara 1944. godine iseljeno je i deportovano preko pola miliona Čečena i Ingušeta u predeo Kazahstana i Srednje Azije).
- Odred ”Hortica” (najveće ostrvo u Dnjepru, jedno od sedam ukrajinskih čuda).
- Odred posebne namene ”Imamat”. U pres-službi nalaze se Bogdan Čečenski, načelnik informacionog odeljenja bataljona i Murad Hadizov, pres-sekretar.
Prema zapadnim izvorima (The Guardian), bataljon ima više od 300 boraca. Potčinjen je Oružanim snagama Ukrajine ulazeći u sastav već spomenute Ukrajinske dobrovoljačke armije. Dejstvuju najviše u Dnjepropetrovskoj oblasti. Nose zvaničnu zastavu Čečenije (Нохчийн Республикан байракх), a slogan pod kojim se bore je – sloboda ili smrt.
Ovaj slogan (Свобода или смърт) prvi put se pojavio kod Bugara u poemi ”Planinski putnik ” iz 1854. godine. Koristile su ga komite, bugarski ustanici, i mnogi drugi borci za slobodu. Univerzalnost slogana potvrđuju i reči Give me liberty or give me death; njih je izgovorio u Virdžiniji još 1775. godine Patrik Henri, jedan od učesnika američkih previranja u toku Američkog rata za nezavisnost. Čak se pojavljuje i u serijalu stripova o Zagoru. U svakom slučaju, budući hroničari sadašnjih dešavanja u Ukrajini imaće čime da se bave, pa i paradoksom dobrovoljačkih jedinica.
