Najava Kijeva da želi da izgradi flotu od čak 250 modernih borbenih aviona zapadne proizvodnje sve više se tumači kao politička ambicija, a ne kao ostvariv vojni program. Kako piše ukrajinski Defense Express, razmere takvog plana daleko prevazilaze finansijske, industrijske i infrastrukturne kapacitete Ukrajine, ali i njenih zapadnih partnera.
Ideju o floti od 250 aviona prethodno je prvi javno izneo predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, navodeći kao potencijalne nosioce budućeg vazduhoplovstva američke F-16, švedske Gripene i francuske Rafale. U pojedinim procenama pominje se kombinacija od oko 150 Gripena i 100 Rafala, uz okvirnu cenu programa od približno 50 milijardi evra.
Međutim, kako upozoravaju analitičari Defense Expressa, ova cifra ne uključuje inflaciju, rast cena naoružanja i višedecenijski karakter projekta. U realnim uslovima, konačni troškovi bi gotovo sigurno bili znatno veći, čak i bez uračunavanja ratnih rizika i stalnih gubitaka infrastrukture.
Decenije, ne godine
Stručnjaci naglašavaju da bi realizacija ovakvog plana trajala decenijama. Čak i u mirnodopskim uslovima, izgradnja flote te veličine zahteva ogromne industrijske kapacitete, stabilno finansiranje i dugoročno planiranje. U Evropi danas samo Turska raspolaže flotom borbenih aviona slične veličine, i to kao rezultat višedecenijskih ulaganja.
Za Ukrajinu bi to značilo ne samo nabavku letelica, već i potpunu rekonstrukciju vazduhoplovne infrastrukture: aerodroma, skloništa, logističkih centara, obuku pilota i tehničkog osoblja, kao i uspostavljanje servisnih i remontnih kapaciteta za svaki tip aviona.
Poseban problem predstavlja raznolikost platformi. Kombinovanje F-16, Gripena i Rafala deluje fleksibilno na papiru, ali u praksi stvara izuzetno složen i skup sistem održavanja, jer svaki avion zahteva sopstvene standarde, rezervne delove, softver i obuku.
Finansijska ograničenja Zapada
Zapadni mediji su već ranije ukazivali da ni Ukrajina ni Francuska u narednih deset godina nemaju realna sredstva za zaključenje velikog ugovora za Rafale. Švedska je razmatrala mogućnost finansiranja kupovine Gripena korišćenjem zamrznute ruske imovine, ali takav model za sada nema ni pravnu ni političku podršku.
Drugim rečima, čak i kada bi postojala politička volja, ne postoji održiv mehanizam koji bi omogućio masovnu i brzu isporuku stotina modernih borbenih aviona.
Nastavak već izgovorene ambicije
Ovakva ocena Defense Expressa direktno se nadovezuje na ranije Zelenskijeve izjave, u kojima je broj od 250 aviona predstavljen kao dugoročni cilj, a ne kao konkretan ugovor ili raspored isporuka. U praksi, jedini program koji se zaista pomera napred jeste uvođenje F-16, dok su Gripen i Rafale za sada u domenu interesovanja, političkih poruka i strateških želja.
U tom smislu, broj „250“ funkcioniše pre svega kao politički marker. Njime Kijev šalje poruku zapadnim partnerima da razmišlja dugoročno i da ne želi samo privremeno „krpljenje“ gubitaka, već potpuno novo vazduhoplovstvo. Međutim, kako zaključuju analitičari, između takve poruke i realne realizacije stoje godine, možda i decenije logistike, proizvodnje i političkih odluka.
Zaključak Defense Expressa je hladan, ali jasan: Ukrajina može težiti modernoj i snažnoj avijaciji, ali flota od 250 zapadnih borbenih aviona u doglednoj budućnosti ostaje više simbol ambicije nego ostvariv plan.
