Francuska odbrambena industrija, decenijama predstavljana kao stub nacionalnog suvereniteta i simbol evropske strateške autonomije, suočila se sa ozbiljnim udarcem iznutra. Vest da je američka kompanija preuzela potpunu kontrolu nad jednim od ključnih dobavljača borbenog aviona Rafal izazvala je talas reakcija u političkim, vojnim i industrijskim krugovima u Francuskoj.
Reč je o akviziciji kompanije LMB Aerospace, dugogodišnjeg i strateški važnog dobavljača proizvodnog lanca lovca Rafal, koju je za 367 miliona evra kupila američka grupa Loar Group sa sedištem u Njujorku. Ono što je izazvalo dodatni šok jeste činjenica da je francuska vlada, preko Ministarstva finansija, relativno brzo i bez vidljivog otpora odobrila ovu transakciju.
Sudar političkih izjava i industrijske realnosti
Ova odluka dolazi u oštrom kontrastu sa javnim izjavama predsednika Emanuela Makrona, koji je samo nekoliko nedelja ranije tvrdio da je Rafal „potpuno suvereni francuski proizvod“, nezavisan od političkih odluka Sjedinjenih Država i zaštićen od spoljnog uticaja. Akvizicija LMB Aerospace direktno dovodi u pitanje tu tvrdnju.
Po prvi put od početka programa Rafal, deo njegove proizvodne kičme nalazi se pod direktnom kontrolom američkog kapitala. Iako avion formalno ostaje francuski proizvod, realna industrijska zavisnost sada ulazi u sivu zonu, gde odluke donete u Vašingtonu mogu imati posredan, ali veoma stvaran uticaj na proizvodnju, izvoz i tempo isporuka.
Ko je zapravo LMB Aerospace
LMB Aerospace nije sporedni podizvođač, već kompanija sa više od šest decenija iskustva u razvoju, projektovanju i proizvodnji specijalizovanih ventilatora, pogonskih sistema i mehaničkih komponenti koje se koriste u vojnim letelicama i složenim odbrambenim platformama.
Tokom decenija, LMB je bio pouzdan dobavljač kompanije Dassault, ali i drugih ključnih aktera francuskog vojnog kompleksa. Njeni proizvodi ugrađuju se ne samo u Rafal, već i u borbene helikoptere Tiger, tenkove Leclerc, kao i u sisteme povezane sa francuskim nuklearnim podmornicama. Upravo zbog toga je kompanija smatrana strateškim industrijskim resursom, a ne običnim tržišnim subjektom.
Parlamentarna pobuna i opozicione optužbe
Vest o američkoj akviziciji brzo je postala političko pitanje. U francuskom parlamentu usledile su burne rasprave, tokom kojih su sve opozicione stranke, bez obzira na ideološku pripadnost, kritikovale odluku vlade.
Poslanici su otvoreno optužili izvršnu vlast da je „prodala ključnu kariku francuske odbrambene industrije Sjedinjenim Državama“, u trenutku kada se Pariz formalno zalaže za smanjenje zavisnosti Evrope od američkog vojnog i tehnološkog sistema. Posebno je naglašeno da se radi o zemlji koja je već više puta koristila svoju političku moć da utiče na izvoz oružja trećih zemalja.
Glavna direkcija za programe naoružanja, zajedno sa sindikatima i opozicionim partijama, pozvala se na nacionalni interes i pokušala da zaustavi transakciju. Međutim, Ministarstvo finansija je dalo zeleno svetlo, praktično presecajući raspravu.
Šta se zapravo menja za Rafal
Formalno, Rafal ne postaje američki avion. Međutim, u praksi, deo njegove proizvodnje sada zavisi od kompanije koja podleže američkom pravnom i regulatornom okviru. To otvara niz pitanja.
Prvo, u slučaju političkih nesuglasica između Pariza i Vašingtona, postoji realna mogućnost indirektnog pritiska kroz industrijske kanale. Drugo, u izvoznim ugovorima, posebno sa zemljama koje nisu po volji Sjedinjenim Državama, pojavljuje se rizik od usporavanja ili komplikovanja isporuka. Treće, dugoročno se potkopava narativ o francuskoj i evropskoj strateškoj autonomiji, koji je godinama bio jedan od glavnih argumenata u promociji Rafala na međunarodnom tržištu.
Presedan sa dugoročnim posledicama
Odluka da se dozvoli američka kupovina LMB Aerospace ne može se posmatrati kao izolovan incident. Ona predstavlja presedan koji pokazuje da se, uprkos političkoj retorici, ključne poluge francuske vojne industrije mogu naći u rukama stranih aktera ako to odgovara kratkoročnim ekonomskim interesima ili budžetskim potrebama države.
U tom smislu, pitanje koje se sada postavlja u Parizu nije da li je Rafal i dalje francuski po imenu, već koliko dugo će moći da ostane francuski po suštini.
Francuska je decenijama gradila imidž zemlje koja je sposobna da samostalno razvija, proizvodi i izvozi vrhunske borbene sisteme. Ova akvizicija prvi put ozbiljno nagriza taj imidž i otvara raspravu koja se više ne može svesti na tehničke detalje, već ulazi u samu srž političkog suvereniteta i kontrole nad sopstvenom vojnom industrijom.
