Sjedinjene Države su, kroz analize svojih istraživačkih centara, pokušale da objasne kako je Rusija u relativno kratkom vremenskom periodu značajno povećala proizvodnju balističkih raketa sistema Iskander-M, uprkos sankcijama i ograničenjima u pristupu zapadnim tehnologijama.
Prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), sa sedištem u Vašingtonu, Rusija je u periodu od 2023. do 2024. godine uspela da utrostruči proizvodnju balističkih raketa Iskander-M, a ključnu ulogu u tom procesu imala je Kina. Američki analitičari navode da je Peking tokom 2024. godine činio oko 70 procenata ruskog uvoza amonijum-perhlorata, hemijskog jedinjenja koje predstavlja jednu od ključnih komponenti čvrstog raketnog goriva za balističke rakete.
U izveštaju se ističe da se ovaj rast proizvodnje ne može posmatrati izolovano, već kao deo šireg trenda jačanja ekonomske i tehnološke saradnje između Moskve i Pekinga. CSIS navodi da je Kina značajno povećala izvoz takozvane „prioritetne robe“ u Rusiju. Reč je o listi od oko 50 proizvoda dvostruke namene, među kojima se nalaze kompjuterski čipovi, mašinski alati visoke preciznosti, radarski sistemi i različiti senzori, koji se mogu koristiti i u civilne i u vojne svrhe.
Američki analitičari tvrde da su ove isporuke omogućile Rusiji da stabilizuje i proširi svoju vojnu industrijsku bazu, posebno u segmentima povezanim sa raketnim i bespilotnim sistemima. U tom kontekstu se navodi da je Kina Rusiji isporučivala i tela bespilotnih letelica, litijumske baterije i kablove od optičkih vlakana, koji su od ključnog značaja za razvoj i upotrebu dronova sa optičkim upravljanjem, otpornim na elektronsko ometanje.
Paralelno sa tim, udeo Kine u ukupnoj spoljnoj trgovini Rusije nastavio je da raste i, prema američkim procenama, dostigao je gotovo 34 procenta. Ukupan obim trgovinske razmene između dve zemlje procenjuje se na oko 250 milijardi dolara, što dodatno potvrđuje dubinu njihove ekonomske povezanosti.
Bliska saradnja Moskve i Pekinga već duže vreme izaziva zabrinutost kako na Zapadu, tako i u Ukrajini. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u više navrata javno kritikovao Kinu, optužujući je da isporukama komponenti posredno podržava rusku vojnu proizvodnju. Istovremeno, zapadni mediji navode da Kina, prema njihovim tvrdnjama, paralelno isporučuje određene komponente za bespilotne letelice i Ukrajini, što dodatno komplikuje sliku njenog pozicioniranja u sukobu.
Dok se na političkom i industrijskom nivou vode rasprava i spekulacije o uzrocima rasta ruske proizvodnje raketa, podaci sa terena ukazuju na značajno povećanje njihove upotrebe. Tokom januara ove godine, ruske oružane snage su lansirale rekordan broj balističkih raketa na ciljeve na teritoriji pod kontrolom Kijeva, prema navodima ukrajinskog vojnog stručnjaka Aleksandra Kovalenka.
Kovalenko je izjavio da ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane nije bio u stanju da se efikasno nosi sa tako velikim brojem složenih balističkih ciljeva. Prema njegovim podacima, u prvoj nedelji januara zabeleženo je 18 lansiranja balističkih raketa, od kojih je presretnuta samo jedna. Tokom druge nedelje meseca, ruske snage su upotrebile 38 raketa tipa 9M723 i KN-23, kao i rakete 5V55 iz sistema S-300, pri čemu je presretnuto 11 ciljeva.
U trećoj nedelji januara lansirane su 23 balističke rakete, od kojih je ukrajinska protivvazdušna odbrana uspela da presretne 14. U poslednjoj nedelji i preostalim danima meseca upotrebljeno je još 12 balističkih raketa, a pet je, prema istim navodima, presretnuto.
Ukupno gledano, Kovalenko navodi da je samo tokom januara upotrebljena 91 balistička raketa, što predstavlja najveći broj od početka sukoba. Prethodni rekord zabeležen je u oktobru 2025. godine, kada je na ciljeve u Ukrajini lansirano 89 balističkih raketa.
Prema njegovoj proceni, balističke rakete su u međuvremenu postale primarno sredstvo za izvođenje udara, potiskujući u drugi plan krstareće rakete H-101 i 3M14 Kalibar. Balistički projektili se, kako navodi, koriste gotovo svakodnevno i približno dva i po puta češće od podzvučnih krstarećih raketa.
Zaključujući svoju analizu, Kovalenko upozorava da bi suprotstavljanje balističkim raketama moglo postati jedan od ključnih izazova za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu tokom 2026. godine, naročito ukoliko Moskva nastavi da povećava obim i učestalost ovakvih udara.
