Najbogatiiji čovek današnjice, Ilon Mask, traži do 134 milijarde dolara (oko 115,5 milijardi evra) od kompanije OpenAi i Microsoft, tvrdeći da je reč o „nepravednoj dobiti“ koju je ostvario od svoje početne podrške ovom startapu za veštačku inteligenciju, navodi se u zvaničnoj tužbi podnetoj 16. januara.
OpenAi je zaradio između 65,5 milijardi dolara (oko 56,4 milijarde evra) i 109,4 milijarde dolara (oko 94,3 milijardi evra) od Maskovih doprinosa od njegovog učešća u osnivanju OpenAi-ja od 2015. godine, dok je Majkrosoft zaradio između 13,3 milijarde dolara (oko 11,5 milijardi evra) i 25,1 milijarde dolara (oko 21,6 milijarde evra), rekao je Mask u istom sudskom dokumentu pre suđenja protiv dve kompanije.
Osnova spora nije jednostavno to što su OpenAI i Microsoft profitirali, već tvrdnja Maska da su prelaskom OpenAI-ja iz originalnog modela koji je imao elemente neprofitnog/otvorenog poslovanja u potpuno profitnu strukturu u partnerstvu sa Microsoftom povredili međusobni ugovor ili očekivanja koja su imali osnivači, a da on kao početni učesnik u osnivanju nije dobio svoj deo vrednosti kompanije.
OpenAI je u svojim izjavama nazvao tužbu „neosnovanjem“ i delom šire kampanje za uznemiravanje, dok je Microsoft izjavio da nema dokaza da je učestvovao u bilo čemu što bi predstavljalo „potpomaganje nepravednog dobitka“.
OpenAI je u problemu
Federalni sud SAD je odbio poslednji pokušaj OpenAI-ja i Microsofta da izbegnu suđenje pred porotom, pa je trenutno zakazano da se slučaj razmatra pred porotom u aprilu 2026. godine u Oklendu, Kaliforniji.
OpenAI (najpoznatija po svom proizvodu ChatGPT) je krenuo kao neprofitna, „otvorena“ inicijativa, i to ne samo formalno nego i ideološki. Sam naziv OpenAI nosi očekivanje otvorenosti, deljenja znanja i rada u javnom interesu. Kasniji prelazak u hibridni, pa faktički profitni model, uz ekskluzivno strateško vezivanje za Microsoft, potpuno menja tu početnu logiku.
Zato je OpenAI realno u većem problemu nego Microsoft. Microsoft može da kaže da je ušao kao investitor i partner u postojećoj strukturi. OpenAI mora da objašnjava zašto se udaljio od sopstvenih osnivačkih principa, i da li su rani osnivači, uključujući Ilona Maska, dovedeni u zabludu.
Pravno, to nije nimalo trivijalno pitanje. Sudovi, u kojima još uvek rade ljudi, ne gledaju samo formalne papire poput veštače inteligencije, već i nameru, javna obećanja i očekivanja osnivača. A tu ime „OpenAI“ postaje simbolički i pravno veoma nezgodno.
Borbe za oružje nad oružjima
Ovaj spor nije samo pravni ili korporativni. On ima političku osu, i to vrlo oštru. Na jednoj strani je krug oko Trampa, a na drugoj establišment zapadnih liberalno-demokratskih struktura koje mnogi pa i Tulsi Gabard uprošteno nazivaju „dubokom državom“.
U tom kontekstu, OpenAI nije samo firma koja pruža usluge veštačke inteligencije. Ona je strateški resurs, alat moći, kontrole narativa, regulacije govora, oblikovanja „dozvoljene istine“. Upravo zato je njen ideološki zaokret iz „otvorenog, prijateljskog“ projekta u strogo kontrolisanu, politički usklađenu platformu ključan.
Mask u toj slici nije samo nezadovoljni osnivač. On je disident iznutra, neko ko je video kuda to ide i odlučio da se sukobi sa sistemom koji je pomagao da nastane. Njegova borba protiv OpenAI-ja savršeno se uklapa u širi sukob Trampove struje sa tehnokratskim, globalističkim centrom moći.
Zato je ovaj slučaj opasan za drugu stranu. Ne zbog same presude, već zato što otvara vrata sudskom ispitivanju veze između tehnologije, države i političke kontrole. Ako se pred porotom ili sudijom jasno pokaže da je OpenAI postao deo jednog političko-korporativnog bloka, onda se više ne sudi samo firmi, već čitavom modelu upravljanja.
I zato ove naizgled korporativne vesti čitate na našem sajtu. Ovo je vrlo verovatno još jedna proksi bitka. Veštačka inteligencija je sada bojište. Pravi rat je oko toga ko kontroliše budući informativni i kognitivni prostor.
Ovde ne govorimo o OpenAI-ju kao firmi, nego o sudaru moći, tehnologije i politike, o tome ko kontroliše infrastrukturu budućeg mišljenja. Iako nije tenk, raketa ili front, u pitanju je oružje nad oružjima, informaciono, kognitivno, sistemsko.
