Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp upoznat je sa širokim spektrom opcija za delovanje protiv Irana koje prevazilaze klasične vazdušne udare, prenose zapadni i ukrajinski izvori pozivajući se na izveštaj CBS News. Ove informacije pojavljuju se u trenutku kada Islamsku Republiku potresaju nasilni protesti, a bezbednosna situacija u regionu se ubrzano pogoršava.
Masovni protesti u Iranu započeli su 28. decembra, nakon naglog pogoršanja ekonomskih uslova i pada vrednosti nacionalne valute. Situacija je eskalirala 2. januara, kada su protesti postali nasilni, neposredno nakon što je Tramp javno postavio takozvanu „crvenu liniju“, upozorivši da će iranska vlada snositi posledice ukoliko demonstranti budu ubijani.
Američki predsednik je 12. januara dodatno pooštrio retoriku, navodeći da Iran „počinje da prelazi crvenu liniju“ i da Vašington raspolaže „veoma snažnim vojnim opcijama“. Istog dana, CBS News je, pozivajući se na dva zvaničnika Pentagona, objavio da su Trampu predstavljeni planovi koji uključuju ne samo vazdušne udare i upotrebu raketa dugog dometa, već i sajber operacije i psihološke kampanje usmerene na ometanje iranskih komandnih struktura, komunikacija i državnih medija.
Prema tim navodima, sajber i psihološke operacije mogle bi se sprovoditi paralelno sa klasičnim vojnim dejstvima, u okviru takozvanih integrisanih operacija, ali i kao samostalna opcija. Ipak, američki zvaničnici naglašavaju da konačna odluka još nije doneta i da diplomatski kanali sa Teheranom formalno ostaju otvoreni.
Neposredno nakon objavljivanja ovih informacija, Tramp je najavio dodatni ekonomski pritisak na Iran. U objavi na mreži Truth Social saopštio je da će svaka zemlja koja posluje sa Islamskom Republikom biti pogođena carinom od 25% na sve trgovinske transakcije sa Sjedinjenim Državama. Prema njegovim rečima, odluka stupa na snagu odmah i smatra se konačnom.
Istovremeno, 12. januara širom Irana održani su veliki provladini skupovi, dok su se nasilni protesti nastavili tokom noći u pojedinim regionima. Američka organizacija za ljudska prava HRANA saopštila je 13. januara da je broj poginulih u nemirima porastao na 646, dok je uhapšeno više od 10.700 ljudi. Sa druge strane, jedan iranski zvaničnik izjavio je za Rojters da je stradalo oko 2.000 osoba, optužujući „terorističke elemente“ za smrt civila i pripadnika bezbednosnih snaga.
U takvom kontekstu, Izraelske odbrambene snage saopštile su da ostaju u stanju pojačane pripravnosti zbog mogućih „iznenadnih scenarija“ povezanih sa Iranom. Portparolka izraelske vojske, brigadni general Efi Defrin, pozvala je javnost da ne reaguje na glasine i naglasila da su protesti u Iranu unutrašnja stvar te zemlje. Prema njenim rečima, izraelske snage su defanzivno spremne, redovno procenjuju situaciju i obavestiće javnost ukoliko dođe do značajnih promena.
Ovakve izjave sugerišu da Izrael, koji je tokom prošlog leta već bio uključen u direktan oružani sukob sa Iranom, u ovom trenutku ne planira aktivno učešće u eventualnoj američkoj operaciji protiv Islamske Republike.
Uprkos eskalaciji, iz Vašingtona stižu signali da vrata diplomatije nisu potpuno zatvorena. Portparolka Bele kuće Karolina Livit izjavila je da se predsednik ne ustručava da upotrebi vojnu silu ukoliko to smatra neophodnim, ali da diplomatija ostaje prva opcija. Prema njenim rečima, poruke koje američka administracija privatno dobija iz Teherana značajno se razlikuju od javne retorike iranskih vlasti.
Prema navodima CBS News, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči stupio je u kontakt sa američkim specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom, kako bi se otvorio kanal za direktne razgovore. Ipak, bez suštinske promene iranskog stava prema nuklearnom i raketnom programu, zapadni izvori smatraju da su šanse za postizanje sporazuma minimalne, posebno imajući u vidu duboko nepoverenje između dve strane.
Paralelno sa političkim i vojnim pritiscima, Sjedinjene Države su uputile hitan poziv svojim građanima da napuste Iran i da se, ukoliko je moguće, evakuišu kopnenim putem preko Jermenije ili Turske. Stejt department upozorio je na nastavak nasilja, hapšenja, poremećaje u javnom prevozu, zatvaranje puteva i gotovo potpuni prekid internet komunikacija.
Iranske vlasti su od 8. januara uvele opsežna ograničenja interneta širom zemlje, a prema izveštajima, poslednjih dana došlo je i do ometanja rada satelitskog sistema Starlink, koji je demonstrantima dostavljan spolja. Protesti su se nastavili uprkos tim merama, a međunarodne organizacije procenjuju da bi stvarni broj žrtava mogao biti znatno veći od zvanično prijavljenog.
Dodatnu pažnju izazvale su informacije o navodnoj aktivaciji ruskog takozvanog „Radija Sudnjeg dana“, sistema poznatog po retkim kodiranim prenosima koji se tradicionalno povezuju sa povišenim nivoima strateške uzbune. Iako nema potvrde o direktnoj vezi sa situacijom u Iranu, ova signalna aktivnost dodatno je podgrejala spekulacije o mogućoj velikoj vojnoj eskalaciji u regionu.
Prema procenama zapadnih izvora, eventualni američki plan mogao bi da uključi masovne vazdušne udare u kombinaciji sa lansiranjem krstarećih i balističkih raketa sa ratnih brodova i baza u regionu, usmerenih na iranske raketne položaje. Takav scenario nosio bi ozbiljne rizike po američke baze na Bliskom istoku, kao i po bezbednost Izraela.
Kako će Iran odgovoriti na rastući pritisak ostaje ključno pitanje. Prema ovim procenama, svako oklevanje ili pokušaj kupovine vremena mogao bi dodatno destabilizovati zemlju i otvoriti prostor za unutrašnji kolaps, uključujući rizik od šireg građanskog sukoba, s obzirom na duboke političke, ideološke i etničke podele unutar opozicije.
U tom smislu, naredni dani mogli bi imati dugoročne posledice ne samo po budućnost Islamske Republike Iran, već i po bezbednosnu arhitekturu čitavog Bliskog istoka.
Kratko i jasno, jeste. Veliki napad nažalost sledi…