Povlačenje snaga Ujedinjenih Arapskih Emirata iz Jemena stvorilo je bezbednosni vakuum koji Al Kaida ubrzano koristi pod novim vođstvom Saada bin Atefa el Avlakija. Ovaj proces ne odvija se izolovano, već u širem kontekstu raspada dosadašnjih regionalnih savezništava, pregrupisavanja velikih aktera i direktnog preslikavanja sirijskog scenarija na jemensko tlo.
Tokom poslednjih nedelja, dva dugogodišnja saveznika, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, našli su se u neočekivanom sukobu za kontrolu nad velikim delovima Jemena. Kraljevina Saudijska Arabija izašla je kao pobednik, a njeni saveznici, pre svega Predsednički savet za vođstvo, prevagnuli su nad snagama koje je podržavao Abu Dabi, okupljenim oko Južnog prelaznog saveta. Separatistički savet započeo je sukob početkom decembra pokušavajući da zauzme teritorije nekadašnje Demokratske Republike Jemen, ali se u kratkom roku raspao. Značajan deo njegovog rukovodstva napustio je zemlju početkom ove nedelje, ostavljajući za sobom institucionalni i bezbednosni vakuum.
U tom kontekstu, imajući u vidu presedan iz Sirije, gde je dojučerašnji vođa Al Kaide Džolani, danas preimenovan u Ahmada el Šaraa, postao prihvatljiv politički sagovornik Zapada, ne deluje neverovatno da bi se u bliskoj budućnosti i el Avlaki mogao pojaviti kao predsednik Jemena, sastajući se sa saudijskim prestolonaslednikom i predsednikom Sjedinjenih Država.
Uspon Al Kaide u Jemenu
Upravo u tom trenutku, emir Al Kaide na Arapskom poluostrvu Saad bin Atef el Avlaki javno se oglasio, indirektno pozdravljajući poraz Južnog prelaznog saveta i povlačenje UAE. U poruci objavljenoj 23. decembra preko medijskog krila Al Kaide Al Malahem Medije, el Avlaki je izjavio da je u Jemenu „uništen idol politeizma, neverstva i zablude“, uz tvrdnju da je slomljen simbol „omraženih masonskih institucija“. Ova poruka objavljena je svega nedelju dana pre direktne saudijske intervencije koja je primorala UAE na povlačenje.
Njegovo zadovoljstvo slabljenjem uticaja Emirata nije iznenađujuće. UAE su godinama predstavljali ključni stub borbe protiv Al Kaide na Arapskom poluostrvu, sprovodeći specijalne operacije u saradnji sa Sjedinjenim Državama i Velikom Britanijom. U istoj izjavi u kojoj je Abu Dabi 30. decembra najavio povlačenje svojih poslednjih snaga iz Jemena, upozoreno je na ozbiljne bezbednosne pretnje, uključujući Al Kaidu, Hute i Muslimansku braću. Ministarstvo spoljnih poslova UAE saopštilo je da novi razvoj događaja otvara ozbiljna pitanja o regionalnoj bezbednosti u trenutku kada je potrebna maksimalna koordinacija.
List The National, sa sedištem u Emiratima, upozorio je da povlačenje emiratskih snaga stvara prostor koji terorističke organizacije mogu brzo da popune. Farea Al Muslimi iz istraživačkog centra Čatam Haus dodatno je istakao da će napori u borbi protiv terorizma biti ozbiljno oslabljeni bez prisustva UAE, koji su igrali ključnu ulogu u suzbijanju Al Kaide i ISIS-a.
El Avlaki, dugogodišnji član saveta šure Al Kaide na Arapskom poluostrvu, formalno je preuzeo vođstvo organizacije nakon smrti prethodnog emira Halida Saida Batarfija. Zvanično saopštenje o tome objavila je Al Malahem Medija 11. marta 2024. godine. Od 2019. godine pa do Batarfijeve smrti, njih dvojica vodili su rivalske frakcije unutar organizacije, pre svega zbog neslaganja oko odnosa sa južnim jemenskim plemenima.
Nakon el Avlakijevog dolaska na čelo organizacije, Al Kaida je ušla u fazu reorganizacije, koristeći raskol između Predsedničkog saveta i Južnog prelaznog saveta. Raspuštanjem ovog drugog, el Avlaki dobija priliku bez presedana da proširi uticaj u južnom Jemenu.
Pretnje, pritisci i sirijski presedan
Ova dinamika je jasna Saudijskoj Arabiji, koja u isto vreme vidi i pretnju i potencijalnu priliku. Tokom prethodne godine, Rijad je snažno podržavao vlast u Siriji predvođenu Ahmadom el Šaraa, bivšim emiratom Al Kaide, ranije poznatim kao Džolani. Taj presedan pokazuje da je transformacija džihadističkih lidera u „prihvatljive“ političke aktere moguća uz odgovarajući međunarodni okvir.
Saudijski saveznici u Jemenu, pre svega Predsednički savet, smatraju se slabim, duboko podeljenim i opterećenim korupcijom. Bez direktne saudijske vojne intervencije i povlačenja UAE, oni ne bi uspeli da savladaju Južni prelazni savet. Za razliku od el Šaraa (Džolanija), el Avlaki se još uvek formalno nije odrekao Al Kaide niti se jasno profilisao kao politički lider, iako su promene u njegovoj retorici primetne.
U junu je otvoreno pretio američkim zvaničnicima, uključujući Donalda Trampa, Džej Dija Vensa i Ilona Maska, pozivajući na napade „usamljenih vukova“ i džihad unutar SAD. Kao odgovor, američki program Nagrade za pravdu u julu je povećao nagradu za informacije o njemu na 10 miliona dolara.
Međutim, u decembarskom saopštenju Al Malahem Medije, el Avlaki je pomerio fokus ka Kini, preteći napadima na kineske interese na kopnu i moru zbog odnosa Pekinga prema Ujgurima. Iako pretnje SAD nisu potpuno nestale, ova promena ukazuje da je pritisak Vašingtona imao određeni efekat.
Zapadni istraživački centri već prate ovaj proces. Fondacija Džejmstaun je u septembru objavila analizu pod naslovom „Saad bin Atef el Avlaki: najtraženiji vođa Al Kaide na Arapskom poluostrvu“, u kojoj je opisan kao „efikasan vođa“ sposoban da restrukturira organizaciju, ojača plemenske veze i unapredi propagandni aparat.
Dolazak tvrdokornog džihadiste poput el Avlakija na vlast u Jemenu mogao bi se uklopiti u širi saudijsko američki plan za suzbijanje proiranskih Huta, snaga Ansar Allah, protiv kojih ni Saudijska Arabija ni UAE godinama nisu uspevali da ostvare odlučujuću pobedu. U tom smislu, kraj uticaja UAE u Jemenu predstavlja istorijsku priliku za širenje Al Kaide, a budućnost el Avlakija zavisiće od njegove sposobnosti da balansira između saudijskog pritiska i zahteva SAD.
Geopolitički šok i militarizacija regiona
Paralelno sa ovim procesima, Bliski istok i Rog Afrike ulaze u novu fazu militarizacije. Turska i Pakistan, pripremaju masovno, koordinisano raspoređivanje snaga u Jemenu, Sudanu i Somaliji. Ovaj potez prevazilazi okvir klasične vojne operacije i predstavlja strateška klešta usmerena na kontrolu Crvenog mora i moreuza Bab el Mandab, čime se direktno potkopavaju napori SAD, Izraela i UAE da dominiraju ovim prostorom.
Razvoj događaja podstaknut je formiranjem saveza poznatog kao „4+1“, uz strah Saudijske Arabije da bi promena politike Donalda Trampa mogla da se okrene protiv Rijada. U tom kontekstu, Saudijska Arabija napušta stare neprijateljske linije i ulazi u savez sa Katarom, Turskom i Pakistanom, uz prećutno odobrenje Irana. Finansijska moć Saudijske Arabije i Katara kombinuje se sa ljudskim resursima Turske i Pakistana, dok Pakistan, kao jedina nuklearna sila u muslimanskom svetu, daje savezu dimenziju strateškog odvraćanja.
Somalija, Emirati i regionalni obračun
Centar turskih operacija nalazi se u Somaliji, u kampu TURKSOM, zemlji koju je Ankara faktički pretvorila u protektorat. Turski vojni kontingent u Mogadišu nosi oznaku „Afrika Kartali“, naglašavajući neoosmanske ambicije. Najveća turska prekomorska baza, vredna 50 miliona dolara, prostire se na 400 hektara i obučava hiljade somalijskih vojnika.
Do 2020. godine obučeno je oko 2.500 vojnika, dok danas snage broje oko 10.000 borbeno spremnih ljudi, koji polažu zakletvu na turskom jeziku i simbolički odaju počast turskim ratnim tradicijama. Ova formacija predstavlja avangardu planiranih operacija protiv Južnog Sudana i Somalilenda, koje podržava Izrael.
Strategija alijanse oslanja se na dva stuba, kopnene operacije iz Somalije i komandno kontrolni centar u Kataru, sa jasnim ciljem eliminacije Južnog prelaznog saveta u Jemenu, koji podržavaju UAE. Saudijska Arabija veruje da Abu Dabi, a posebno šeik Mohamed, svesno destabilizuje Jemen kao odgovor na razgovore Mohameda bin Salmana sa Donaldom Trampom o ulozi Emirata u Sudanu tokom posete Beloj kući u novembru 2025. godine. Zbog promene stava SAD prema Iranu, Rijad je sve nervozniji i sve otvorenije se okreće vojnom rešenju, koristeći turske i pakistanske snage kao glavni udarni element.
U tom procesu, Turska izlazi kao jedan od najvećih dobitnika, obezbeđujući milijarde kroz vojne ugovore i pristup jeftinoj energiji. Sporazum potpisan na jesen 2025. godine, po uzoru na Član 5 NATO-a, jasno poručuje da bi napad na Saudijsku Arabiju, Tursku ili Pakistan bio tretiran kao napad na ceo savez.
U takvom okruženju, povratak Al Kaide na političku i vojnu mapu Jemena ne deluje kao anomalija, već kao logična posledica urušavanja postojećeg poretka i pragmatične realpolitike velikih i regionalnih sila.
Teroristi s teroristima