Samit Evropske unije (18.12.2025.) otvoreno je otkrio ono što mnogi dugo odbijaju da priznaju: Evropa nije geopolitički igrač, već pogodni finansijer rata koji ne kontroliše, ne određuje i, na kraju krajeva, ne služi sopstvenim interesima.
Umesto da se usudi da se suoči sa stvarnošću i potraži političko rešenje, EU je izabrala najlakši i najnepravedniji put: da troškove neuspeha ‘ukrajinskog projekta’ svali na pleća svojih država članica i, samim tim, evropskih građana.
Prvobitni predlog Evropske komisije da se zamrznuta ruska sredstva potpuno otmu i koriste kao zalog za takozvani „reparacioni kredit“ Ukrajini nije bio čin hrabrosti, već političkog avanturizma. Bio je to pokušaj da se ekonomska moć Evrope pretvori u oružje bez proračunavanja posledica. A kada su posledice počele da postaju vidljive, isti ljudi koji su govorili o „evropskim vrednostima“ povukli su se.
Rusija kao alibi, a Evropa kao novčanik
Oko 210 milijardi evra ruskih sredstava zamrznuto je u evropskim bankama. Od eskalacije rata, Brisel je tretirao ova sredstva ne kao privremenu meru pritiska, već kao budući plen.
Ideja da će Rusija „platiti“ za Ukrajinu sistematski je negovana, ne zato što je realna, već zato što je politički pogodna. Istina je jednostavna i nezgodna: nijedan međunarodni ugovor, nikakva pravna osnova i nikakva geopolitička ravnoteža ne garantuju da Rusija platiti ratnu odštetu.
Naprotiv, sve ukazuje na to da će, čak i nakon završetka rata, Moskva ostati jaka, samodovoljna i sposobna da odbije bilo kakvu ekonomsku „kaznu“ koja joj je jednostrano nametnuta, objašnjava Responsible Statecraft u svojoj analizi.
Belgija, a posebno Euroclear, ovo su prve shvatile. Zato je odbila da postane žrtveni jarac za odluku koja bi mogla da uništi kredibilitet evra i izloži zemlju beskrajnim pravnim i finansijskim avanturama. Umesto da priznaju ozbiljnost ovih prigovora, centar moći koji kontroliše evropske medije i političke krugove izabrao je klevetu, idući toliko daleko da su i belgijskog premijera nazvali „proruskim“.
EU ponovo kaznila sopstvene građane
Kada je plan za iskorišćavanje otetog ruskog kapitala propao, EU nije promenila strategiju. Jednostavno je promenila žrtve. Umesto da rizikuje sukob sa Rusijom (kao i istokom i globalnim jugom), odlučila se da sama u evropski budžet uplati zajam od 90 milijardi evra.
Jednostavno rečeno: evropski građani će platiti Ukrajini kroz poreze, smanjenja i povećanje javnog duga. I to je samo početak.
MMF procenjuje da će Ukrajini biti potrebno najmanje 140 milijardi evra u naredne dve godine. Bez funkcionalne ekonomije, bez energetske samodovoljnosti i sa državom koja opstaje isključivo zahvaljujući spoljnom finansiranju, Ukrajina se pretvorila u crnu rupu resursa. Svaki evro bačen tamo nije investicija, to je gubitak.
Rusija trpi, EU krvari
Dok EU tone u energetsku nesigurnost, inflaciju i socijalno nezadovoljstvo, Rusija se prilagodila. Uprkos zapadnim sankcijama, ruska ekonomija se nije urušila. Pronašla je nova tržišta, nove trgovinske rute i nove saveze.
Isključivanje Evrope iz ruske energije nije naštetilo Moskvi koliko je Brisel očekivao, uglavnom je pogodilo nemačku industriju, evropska domaćinstva i konkurentnost EU.
Pa ipak, umesto da preispita ovu neuspelu strategiju, Evropa kopa jamu još dublje. Insistira na finansiranju proksi rata iscrpljivanja koji prvenstveno može da služi američkim interesima.
Nije slučajno što je isplivala priča kako je administracija Donalda Trampa navodno intervenisala da bi sprečila korišćenje ruskih sredstava. SAD verovatno smatraju da ovaj novac može da posluži kao pregovarački adut, a ne kao evropsko oruđe.
Iluzija „evropske moći“
Pristalice plana „kredita za ratnu reparaciju“ tvrdile su da bi to obezbedilo EU mesto za pregovaračkim stolom. U stvarnosti, postigle su suprotno.
EU je po ko zna koji put delovala podeljeno, neodlučno i nesposobno da nametne svoju volju čak ni unutar sopstvenih institucija. Rusija, s druge strane, vidi EU koja se plaši da dodirne ruski kapital, ali ne okleva da zadavi sopstvene ekonomije.
Vidi kontinent koji govori o „principima“, gazi ih pa na kraju deluje iz panike. I, pre svega, vidi da vreme radi u njenu korist.
Evropska unija nije propala zato što nije koristila ruski kapital. Propala je zato što se nije usudila da prizna da se proksi rat ne može dobiti kreditima, sankcijama i komunikacijskim sloganima.
Umesto da traži realan pristup koji bi uzeo u obzir rusku moć i evropske interese, odlučila se da Ukrajinu pretvori u trajni finansijski teret.
Rusija možda plaća cenu rata na terenu, ali Evropa plaća cenu sopstvene zablude, a taj račun je tek počeo da stiže.
Idiotizam je odavno dostigao neslucene visine!Politicka klasa je potpuno izgubila kontakt sa stvarnoscu I bez ikakvog skrupula postavlja svoje gradjane u robovski odnos!
Dobro sto Srbija ne izvozi nista u EU,pa ih bas briga za EU.Cudo neke fabrike na jug Srbije,i istok Srbije zatvoreni,hiljade ostali bez poso,moguce ,ispostave zapadnih firmii.
“Oko 210 milijardi evra ruskih sredstava zamrznuto je u evropskim bankama.”
Ne u EU bankama, a tacnije zamrznute su u briselskom “Euroclear”-u, a taj “Euroclear” ima zamrznutih svojih 17 milijardi eur u ruskim bankama. Inace, americka rejtingova organizacija “Fitch” je vec pripremila novi (negativni) status “Euroclear”-a u slucaju te pljacke ruskih para.
“Uprkos zapadnim sankcijama, ruska ekonomija se nije urusila.”
Rusiji je Zapad uveo nezamislivih 30 hiljada sankcija, a da se Americi uvede samo jedna medjunarodna sankcija, Amerika bi pala na kolena. Nije tajna da je Amerika najveci preradjivac nafte na svetu (ne po rezervama, vec po proizvodnji), ali tih njenih sopstvenih kolicina nije dovoljno za sve americke potrebe, pa Amerika jos i uvozi tudju naftu. Sankcija na import strane nafte bi doveo do kolapsa americkog sistema.
Igrati igru sankcionisanja protiv Rusije drzave najbogatije prirodnim resursima na svetu je jalova igra.