Kina, prema dostupnim obaveštajnim i analitičkim procenama zapadnih službi, sprovodi testiranja nove klase velikih bespilotnih podvodnih letelica koje bi mogle značajno da promene način na koji se projektuje pomorska moć u Pacifiku. Reč je o izuzetno velikim autonomnim podvodnim vozilima, poznatim na zapadu kao XXLUUV, čije dimenzije dostižu ili čak prevazilaze klasične dizel-električne podmornice, ali bez ikakve posade.
Za razliku od tradicionalnih podmornica, ovi sistemi ne moraju da obezbeđuju prostor, bezbednost i logistiku za ljude, što im omogućava da gotovo čitav unutrašnji kapacitet posvete gorivu, baterijama, senzorima i oružju. Upravo zbog toga, analitičari procenjuju da bi njihova autonomija i domet mogli biti izuzetno veliki, potencijalno dovoljni za transpacifička krstarenja i dugotrajno zadržavanje u određenim zonama interesa.
Prema dostupnim informacijama iz zapadnih medija, kineski XXL podvodni dronovi dugački su preko 40 metara i koriste hibridni dizel-električni pogon, uz oslanjanje na napredne baterijske sisteme, najverovatnije litijum-jonske ili litijum-gvožđe-fosfatne. Takva kombinacija omogućava tiho kretanje, produženi boravak pod vodom i fleksibilnost u izboru režima rada.
Iako se u javnosti spekuliše o njihovoj potencijalnoj ulozi u blokadi strateških morskih prolaza, poput Panamskog kanala ili prilaza zapadnoj obali SAD, realnije procene ukazuju na drugačiji spektar zadataka. Ovi dronovi su, pre svega, pogodni za visokorizične i dugotrajne misije u kojima bi klasične podmornice sa posadom bile previše izložene političkom i vojnom riziku.
Naoružanje koje bi mogli nositi verovatno uključuje torpeda i podvodne mine, ali njihova stvarna vrednost leži u sposobnosti da neprimećeno deluju protiv podvodne infrastrukture. To podrazumeva mogućnost presecanja komunikacionih i energetskih kablova, ometanja ili uništavanja senzorskih mreža i pripreme bojnog prostora uoči većih vojnih operacija. U scenariju ozbiljne eskalacije, takvi sistemi bi mogli igrati ključnu ulogu u degradaciji protivničke situacione svesti još pre otvorenog sukoba.
Za kinesku mornaricu Narodnooslobodilačke vojske ovakvi dronovi predstavljaju značajan multiplikator snage. Njihova autonomija i relativno niži trošak gubitka čine ih idealnim sredstvom za misije koje bi bile neprihvatljive za klasične podmornice sa posadom.
Zanimljivo je da Kina, za razliku od uobičajene prakse na zapadu, ove projekte ne promoviše javno niti ih koristi u propagandne svrhe. Analitičari upravo u tome vide indikator da program nije samo eksperimentalni, već da se nalazi u fazi ozbiljnog testiranja, gde je prioritet diskrecija, a ne demonstracija moći.
Dodatnu pažnju privlače podaci sa kineskih vojnih parada, na kojima je prikazano više velikih bespilotnih podvodnih sistema, uključujući AJX002 i HSU100. Procene govore da Kina trenutno raspolaže sa više velikih podvodnih dronova nego bilo koja druga država, makar kada je reč o javno poznatim platformama.
Za Vašington, ovaj razvoj ne znači neposrednu pretnju američkom tlu, ali jasno pokazuje da se prostor potencijalnog sukoba širi daleko izvan neposrednog okruženja Tajvana. Prisutnost autonomnih kineskih podvodnih sistema dugog dometa dodatno komplikuje planiranje američke mornarice i njihovih saveznika, jer uvodi novu dimenziju nevidljivog i dugotrajnog pritiska ispod površine mora.
Drugim rečima, Kina ne pokušava da parira SAD klasičnom podmorničkom flotom, već da promeni samu logiku pomorskog nadmetanja, oslanjajući se na autonomiju, izdržljivost i sposobnost delovanja u sivoj zoni između mira i otvorenog rata.
Biće uskoro i kineski posejdon. Američka pacifička flota može da pakuje kofere. Ostaje im za pljačku samo Venecuela i još par država južne Amerike.
Tako se to radi.