SAD prodaju F-35 Saudijskoj Arabiji: istorijska odluka koja menja ravnotežu snaga na Bliskom istoku

U istorijskom trenutku koji će verovatno promeniti odnose na Bliskom istoku, Sjedinjene Američke Države zvanično su objavile da će prodati borbene avione F-35 Lightning II Saudijskoj Arabiji. Odluku je potvrdio predsednik Donald Tramp, neposredno pre sastanka u Beloj kući sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom.

„Prodajemo F-35. Oni su bili izvanredan saveznik“, izjavio je Tramp, potvrđujući time istorijski dogovor koji je već izazvao burne reakcije u diplomatskim i bezbednosnim krugovima.

Poseta saudijskog lidera Vašingtonu prva je nakon ubistva novinara Džamala Kašogija, događaja koji je pre sedam godina izazvao duboku krizu poverenja između dve države. Američke obaveštajne službe su tada zaključile da je prestolonaslednik odobrio operaciju, što je bin Salman odlučno negirao. Uprkos toj senki, poseta sada označava početak nove faze američko-saudijskih odnosa.

Bivši predsednik Džo Bajden svojevremeno je proglasio Saudijsku Arabiju „izgnanikom“ zbog kršenja ljudskih prava, ali je ipak posetio kraljevinu 2022. godine radi razgovora o energetskim i bezbednosnim pitanjima. Međutim, njegova administracija, baš kao i Trampova prva, protivila se prodaji F-35 Saudijcima, sve do sada.

Dogovor od 142 milijarde dolara

Tramp i bin Salman su se prethodno sastali u Rijadu, gde su dogovorili prodaju oružja vrednu gotovo 142 milijarde dolara, što je deo šireg investicionog paketa od 600 milijardi dolara. Taj sporazum označava najobimniju vojno-ekonomsku saradnju između dve zemlje u istoriji, a avioni F-35 čine njegovu centralnu tačku.

Prema pisanju BBC-ja, Tramp je pre susreta izjavio da će Sjedinjene Države isporučiti F-35 Saudijskoj Arabiji, nazvavši tu odluku „ključnim strateškim korakom“.

Očekivano, vest je izazvala zabrinutost među američkim vojnim zvaničnicima bliskim demokratama, koji upozoravaju da bi prenos visokosofisticirane stelt tehnologije mogao da nosi rizike, naročito zbog bliske saradnje Rijada i Pekinga. Navodno, postoji bojazan da bi “elementi tehnologije mogli da procure u Kinu”.

S druge strane, Izrael, jedina zemlja u regionu koja već poseduje F-35, izrazio je zabrinutost da bi ova prodaja mogla da naruši njegovu kvalitativnu vojnu prednost, koju su do sada garantovale Sjedinjene Države.

F-35 kao poluga za normalizaciju odnosa

Američki analitičari ističu da odluka o prodaji F-35 nije samo pitanje trgovine oružjem, već i instrument diplomatije. Trampova administracija veruje da bi dogovor sa Saudijskom Arabijom mogao da obnovi proces normalizacije odnosa između Rijada i Izraela, koji je prekinut nakon napada Hamasa u oktobru 2023. godine.

Kraj izraelske ofanzive otvorio je prostor za nove regionalne aranžmane, slične Abrahamovim sporazumima iz 2020. godine, koje je Vašington posredovao između Izraela i više arapskih država — Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina, Sudana i Maroka. Ti sporazumi su označili istorijski iskorak ka miru i ekonomskoj saradnji u regionu, iako su ih Palestinci doživeli kao izdaju.

Napad Hamasa privremeno je zaustavio razgovore o pristupanju Saudijske Arabije tom procesu, ali nova američka inicijativa upravo kroz ugovor o F-35 pokušava da obnovi taj put.

Geopolitička pozadina i model zavisnosti

Iz geopolitičke perspektive, ovaj dogovor daleko nadilazi samu prodaju aviona. F-35 je više od oružja, on je, kako mnogi analitičari primećuju, deo šireg modela zavisnosti koji Sjedinjene Države godinama grade sa svojim partnerima.

Kupovinom F-35, države ne dobijaju potpunu kontrolu nad letelicama. One ulaze u sistem u kome Vašington zadržava nadzor nad softverom, održavanjem i dozvolama za upotrebu. Na taj način, svaka zemlja koja poseduje F-35 ostaje u direktnoj tehničkoj i političkoj zavisnosti od SAD, što Vašingtonu omogućava da utiče na njihovu vojnu spremnost, pa čak i operativne odluke.

Drugim rečima, F-35 postaje simbol nove faze američke spoljne politike — savezništva ne više zasnovanog na poverenju, već na tehnološkoj kontroli i strateškoj poslušnosti.

Time prodaja Saudijskoj Arabiji, iako istorijska, otvara pitanja o tome ko zaista upravlja ravnotežom snaga na Bliskom istoku, države koje kupuju avione, ili država koja ih programira.