Kina radi na neočekivanom i potencijalno revolucionarnom tipu ratnog broda, platformi koja kombinuje elemente prikrivenosti, velikog raketnog kapaciteta i mogućnost autonomnog delovanja bez posade. Prema analizi satelitskih snimaka i izveštaju koji je pratila zapadna vojna javnost, novi brod se gradi u brodogradilištu Huangpu u Gvangdžou i nosi sve odlike projekta koji bi, ukoliko se pokaže funkcionalnim, mogao da promeni način vođenja pomorskih operacija.
Na snimcima se vidi dugačak i uzak trup, procenjene dužine oko 65 metara, sa konfiguracijom trimarana i bočnim stabilizatorima koji se protežu od krme. Trup i veći deo nadgradnje prekriveni su ceradama, što je uobičajeno kod projekata koji uključuju osetljive komponente i žele da zadrže što više detalja van pogleda. Mala, uska nadgradnja ostavlja vrlo malo prostora za tradicionalne komandne kabine, što upućuje na to da je brod projektovan za autonoman ili minimalno posadni režim rada.
Obloga tamne, gotovo crne boje i vitke konture koje podsećaju na podmornicu ukazuju na prioritet prikrivenosti, nisku radar-reflektujuću površinu i optimizaciju za što manju detekciju. Takav dizajn omogućava brze površinske operacije uz smanjenu vidljivost za neprijateljske senzore.
Polupotopna arhitektura i naoružanje
Najintrigantnija pretpostavka je da je reč o polupotapajućem naoružanom brodu (naziv na kineskom: 半潜式无人战斗舰), platformi čiji je primarni zadatak da nosi veliku količinu raketa, uključujući krstareće rakete velikog dometa. Dimenzije trupa izgledaju dovoljne za instalaciju sistema za vertikalno lansiranje u prednjem delu broda, ispod palube, što bi omogućilo čuvanje i lansiranje velikog broja projektila.
Koncept polupotopnog postavljanja znači da bi brod, uz pomoć velikih balastnih rezervoara, mogao delimično da potone na željenoj poziciji, smanjujući svoj potporni trag i radarni profil, dok bi istovremeno bio sposoban da izvede serijske lansiranja iz neposredne blizine zona dejstva. U operativnoj logici to bi bio plutajući nosač municije, dopuna za flotu, platforma koja „zasipa“ prostor velikim brojem raketa, a ne nužno brod za direktnu, višestruku interakciju sa neprijateljem.
Izostanak velike nadgradnje i očigledna redukcija sopstvenih senzorskih kapaciteta upućuju na to da bi ovakvo plovilo uglavnom zavisilo od eksternih izvora ciljanih podataka, to jest od brodova sa posadom, patrolnih aviona ili satelitskih sistema. Drugim rečima, brod bi bio deo šire, distribuirane mreže bojevog komandovanja i upravljanja, funkcionišući kao „magacin“ raketa i na zahtev ih izbacivao prema navođenim koordinatama.
Taktičke i strateške implikacije
Ako platforma omogući softverski pouzdanu autonomiju i istovremeno kapacitet za nošenje velikog broja krstarećih ili balističkih projektila, to bi omogućilo kineskoj mornarici da eksponencijalno poveća količinu vatrene moći dostupne u datom operativnom prostoru, a bez izlaganja većih brodova riziku. Polupotopljeni profil pojačava preživljavanje platforme u uslovima intenzivnog nadzora i protivdelovanja, jer smanjuje vizuelnu i radar vidljivost, posebno u zagušenim arhipelagima i plićacima.
Takav pristup menja paradigmu na koju su zapadne flote navikle, jer se ne radi samo o pojedinačnom, „skupom“ nosaču naoružanja, već o ideji masovnog, raspršenog i teško otkrivajućeg talasa raketne moći. U regionu kao što je zapadni Tihi okean, gde Kina polako uspostavlja stratešku prednost, ovakav tip platforme donosi niz taktičkih prednosti, posebno za udare protiv luka, baza, logističkih čvorišta i skupova brodova.
Platforma koja nosi velike količine municije i nema sopstvenu naprednu senzorsku i odbrambenu opremu može postati „potrošna“ i ranjiva u slučaju da neprijatelj uspe da prekine lanac kooperativnog navođenja. Osim toga, polupotapajući profil može je učiniti podložnom specifičnim vrstama protivpodmorničkog i površinskog nadzora, naročito ukoliko protivnik razvije nove senzore za otkrivanje niskih emisionih ili termalnih tragova.
Drugo, autonomno ili poluautonomno upravljanje masovnom vatrenom moći postavlja pitanja bezbednosti, verodostojnosti ciljeva i rizika od grešaka u navođenju. Ako platforma u budućnosti zaista počne da deluje bez posade, neophodno je razviti robustne procedure za sprečavanje pogrešnih lansiranja, kao i pouzdane kanale verifikacije cilja.
Poređenje kineskog i američkog pristupa autonomnim platformama
Kina čini se fokusira na visokospecijalizovane, masivno naoružane platforme koje naglašavaju pasivnu prikrivenost i saturaciju vatrene moći, dok Sjedinjene Države razvijaju širi spektar bespilotnih površinskih i podvodnih polovila, sa akcentom na senzorsku mrežu i interoperabilnost, to jest „Flotu 360“.
Kineski polupotapajući arsenal, ukoliko zaživi u planiranim oblicima, bio bi više orijentisan na gađanje i saturaciju, dok američki pristup traži ravnotežu između senzora, komandovanja i efikasnog odgovora, što u praksi znači širu mrežu platformi manje pojedinačne vatrene snage, ali većeg operativnog dometa u smislu kontrole bojnog polja.
Ako se navodi koje dolaze sa zapada potvrde, moderna mornarica u sledećoj deceniji moraće da računa na heterogene pretnje, uključujući polupotopne i dobro prikrivene platforme koje mogu da nose velike količine preciznog naoružanja. Protivnici Kine će morati da razvijaju nove senzorske lance, poboljšaju integraciju satelitskih i avio-sistema i unaprede metode kako bi pokušali da se suprotsave ovakvim ubitačnim niskoprofilnim, autonomnim plovilima.
Rusijj nikad nije falilo oružja. Ono zbog čega su poraženi u 1.Svetskom ratu, 1.finskom ratu i u Afganistanu, verovatno i ovom sa Ukrajinom, jeste loša ekonomija, koja ne može da izdrži dugo napadačko ratovanje bez unutrašnjih potresa i pada države. Odbrambeni rat je nešto sasvim drugo. Tada se Rus bori za svoju kuću i porodicu i ne pita ni ima li šta da se jede. Primer: 2.Svetski rat.
Mora da su taj proekat Kinezi “ukrali” od kaubojskih goniča rogate stoke i robova, kao što su Rusi “ukrali” proekat Kinžala.
Jes da ovi goniči rogate stoke i konjokradice nisu ni blizu hipersoničnom oružiju
Ni jedne pouzdane informacije. Čista spekulacija.
Umesto ogromnih ulaganja u oružije blo bi pametnije da svi ulože ogroman napor u razgovore i dogovore. Dobar primer je rat izmedju rusije i ukrajne de rusija trpi ogromnu štetu iako je super naoružana i tri godine nemože da pobedi ukrajnu koja ih dronovima drži na odstojanju. Saranjene su ogromne pare u oružije i ko od toga ima korist osim proizvodjača a svi ostali gube.
Neratuje Rusija sa Ukrainom…vec sa celim NATOm ,sta mislis da Ukrainci upravljaju sofisticiranim oruzjem i orudjem!?
Da nepricam da su komandni kadar do sada 2x sahranili…
Rusija će tek da ratuje sa Natom, kada oslabi do tačke pucanja. Za sada, Nato samo šalje oružje. Kao što i Kina, Iran i Severna Koreja šalju Rusiji.
Naravno da ratuje tri godine kad glupi putin drži komandu sa taktikom hoću neću kaja je i kod nas odnijela puno više žrtava!
Najzanimljiviji ste mi vi klinci koji ste se juče pustili mamama od suknji, vojsku niste služili i u ratu niste bili, ali se prvi trpate da komentarišete vojna i ratna pitanja.
Buducnost ratovanja na moru ce da bude u manjim besposadnim camcima i dronovima.