Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp objavio je 30. oktobra da je dao zeleno svetlo Južnoj Koreji za izgradnju podmornice na nuklearni pogon, u okviru novog trgovinskog i bezbednosnog sporazuma dve zemlje. Ova odluka, kako navode američki i južnokorejski izvori, predstavlja istorijski presedan u vojno-industrijskoj saradnji Vašingtona i Seula, ali i jasan signal Kini da se pomorska ravnoteža u Indo-Pacifiku menja.
Tramp je na društvenoj mreži Truth Social poručio da će „Južna Koreja graditi svoju nuklearnu podmornicu u Filadelfiji, u brodogradilištima Sjedinjenih Država“. Istakao je da će „američka brodogradnja doživeti veliki povratak“, aludirajući na rast investicija južnokorejskih kompanija u američku industriju.
Dan ranije, 29. oktobra, Tramp je objavio da su SAD i Južna Koreja potpisale trgovinski sporazum vredan 350 milijardi dolara, kojim će Seul platiti snižene carine i kupovati američku naftu i gas u velikim količinama. Uz to, Tramp je naveo da će južnokorejske investicije u SAD premašiti 600 milijardi dolara, što predstavlja jednu od najvećih stranih industrijskih injekcija u američku ekonomiju.
Na samitu u Južnoj Koreji, predsednik Li Dže Mjung potvrdio je da će dozvola za izgradnju „nekoliko“ nuklearnih podmornica opremljenih konvencionalnim naoružanjem značajno rasteretiti američku mornaricu u regionu. „To je korak koji jača našu zajedničku odbranu, ali i omogućava Južnoj Koreji da samostalno deluje u Indo-Pacifiku“, izjavio je Li.
Tehnički i strateški značaj
Podmornice na nuklearni pogon imaju neograničen domet, dugotrajnu izdržljivost i znatno manju akustičnu vidljivost u odnosu na konvencionalne dizel-električne brodove. One mogu da ostanu pod vodom mesecima i da deluju hiljadama kilometara od svojih baza, što Južnoj Koreji otvara mogućnost projekcije moći u Žutom moru, Istočnom kineskom moru i zapadnom Pacifiku.
Južna Koreja je i ranije pokazivala interesovanje za razvoj nuklearnih podmornica, ali su SAD dugo blokirale tu inicijativu, navodno iz zabrinutosti zbog širenja tehnologije koja koristi obogaćeni uranijum. Sada je, prvi put, Vašington odobrio transfer tehnologije i snabdevanje gorivom za civilno-nuklearne reaktore koji će se koristiti na podmornicama.
Ministar odbrane An Gju-bek izjavio je da planovi predviđaju razvoj sopstvenog brodograđevinskog programa i modularnih nuklearnih reaktora, uz pomoć američkih partnera. Prema njegovim rečima, američka strana će obezbediti zalihe obogaćenog goriva i tehnički nadzor nad njegovim korišćenjem.
Dodatno, ministar za upravljanje odbrambenim nabavkama Seok Džong-gun otkrio je da Južna Koreja već neko vreme razvija male nuklearne reaktore i da bi prototip mogao biti završen za manje od deset godina, što je znatno kraće od prosečnog perioda razvoja nuklearnih podmornica u drugim zemljama.
Paralele sa AUKUS savezom
Novi američko-južnokorejski sporazum podseća na partnerstvo AUKUS, koje od 2021. godine povezuje SAD, Veliku Britaniju i Australiju u programu razvoja podmornica na nuklearni pogon. U okviru tog partnerstva, Australija će dobiti pet podmornica klase Aukus, a čitav projekat se tumači kao odgovor na rastući uticaj Kine u Indo-Pacifiku.
Velika Britanija je još pedesetih godina prošlog veka razvila svoje prve nuklearne podmornice uz američku pomoć, a sada Trampova administracija koristi sličan model prenosa tehnologije prema Seulu.
Iako je Tramp u svojoj izjavi pomenuo „jednu podmornicu“, iz konteksta sporazuma i izjava predsednika Lija jasno je da se radi o celom programu izgradnje više jedinica.
Geopolitički motivi i reakcije Pekinga
Formalno, Seul navodi Severnu Koreju kao glavni razlog za razvoj novih podmornica. Pjongjang je još 2021. najavio sopstveni projekat nuklearne podmornice, a prema dostupnim satelitskim snimcima, prvi takav brod je već u fazi izgradnje. Međutim, dok Severna Koreja razvija podmornice kao sredstvo nuklearnog odvraćanja, južnokorejski plan ima širu dimenziju – pokušaj obezbeđivanja pomorske ravnoteže sa Kinom.
Kineska mornarica je u poslednjih dvadeset godina udvostručila broj plovila, uključujući nosače aviona i više od 70 podmornica, od kojih je deo već na nuklearni pogon. Trampova odluka o pomoći Južnoj Koreji zato se tumači kao deo šire strategije „pomorskog okruženja“ Kine, gde SAD jačaju saveznike u regionu kako bi ograničili kinesku slobodu delovanja.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Guo Điakun reagovao je izjavom da se Peking „nada da će SAD i Južna Koreja iskreno poštovati obaveze o neširenju nuklearne tehnologije“ i „preduzeti korake koji doprinose regionalnoj stabilnosti, a ne suprotnom“.
U kineskim analitičkim krugovima preovlađuje mišljenje da bi Peking mogao odgovoriti tako što će pojačati vojnu saradnju sa Severnom Korejom, naročito u oblasti mornaričke tehnologije. Dve zemlje su poslednjih meseci obnovile kontakte na visokom nivou, a lider Kim Džong Un prisustvovao je septembarskoj vojnoj paradi u Pekingu povodom Dana pobede.
Potencijalna eskalacija u Indo-Pacifiku
Ako se plan ostvari, Južna Koreja bi mogla postati četvrta azijska zemlja sa aktivnim nuklearnim podmornicama, uz Kinu, Indiju i potencijalno Japan, koji prema izveštajima takođe razmatra pokretanje sličnog programa. Time bi Indo-Pacifik postao regija sa najvećom koncentracijom podmorničkih flota na svetu.
Iako Tramp projekat prikazuje kao „posao veka“, vojni analitičari upozoravaju da bi njegovo sprovođenje moglo produbiti tenzije između Kine i SAD, a ujedno i podstaći Severnu Koreju da ubrza sopstveni nuklearni program. Takva dinamika mogla bi dovesti do novog ciklusa naoružavanja u regionu, gde svaka nova podmornica postaje simbol političkog prestiža i vojnog uticaja.
