Rusija, nakon rakete Burevestnik, uspešno testirala nuklearno pogonjeni podvodni autonomni sistem Posejdon

Rusko vojne vlasti su u poslednjih nekoliko dana izvele seriju spektakularnih ispita strateških sistema naoružanja, što je izazvalo ozbiljnu reakciju svetskih lidera. Predsednik Vladimir Putin je objavio da su testovi podvodnog autonomnog torpeda na nuklearni pogon Posejdon uspešno sprovedeni, dok je nekoliko dana ranije istakao da je krstareća raketa na nuklearni pogon Burevestnik završila ključnu fazu testiranja, uključujući letne probe duge preko 14 hiljada kilometara. Ove demonstracije moći shvaćene su kao odgovor na političke poruke iz SAD i kao instrument strateškog odvraćanja.

Predsednik Putin je objavio da je tokom testiranja podvodno autonomno vozilo Posejdon sa nuklearnim pogonom uspešno aktivirano i da je tropedo delovalo pod nadzorom tokom određenog vremenskog perioda. Putin je naglasio da snaga Posejdona u nekim aspektima premašuje kapacitete najmodernijih interkontinentalnih balističkih sistema kao što je Sarmat, i da ništa sličnog ne postoji drugde u svetu.

Rusija uspešno testirala autonomni nuklearno pogonjeni torpedo Posejdon nekoliko dana nakon što je završila ključna ispitivanja krstareće rakete Burevestnik. pic.twitter.com/aQUlBReYkE

— Oruzje Online (@oruzjeonline) October 29, 2025

Posejdon je projekat autonomnog interkontinentalnog torpeda na nuklearni pogon, kodnog imena Status-6 u ranijim prikazima. Projekat se javlja u istorijskom kontekstu ruskih i sovjetskih istraživanja o podvodnim oružanim sistemima sa ogromnim bojevim glavama, ideja koje su se provlačile još od sredine 20. veka. Moderni Posejdon je sposoban da plovi na velikim dubinama i velikim brzinama, čak i do 200 km/h, koristeći podvodnu „vazdušnu“ šupljinu koja smanjuje hidrodinamički otpor i omogućava velike brzine. Takav nuklearno pogonjeni sistem (teoretski neograničenog dometa), uparen sa nulearnom bojevom glavom velikog kapaciteta, zamišljen je da nanese katastrofalne udare na pomorsku i obalnu infrastrukturu, uključujući izazivanje ogromnih talasa i radioaktivne kontaminacije.

Ideje o „supertorpedima“ i velikim termonuklearnim isporukama na obalne ciljeve nisu novost. Još sredinom prošlog veka pojavile su se ideje T-15 i projekata sa velikim termonuklearnim bojevim glavama, a sovjetski i ruski inženjeri su tokom decenija preispitivali tehničku izvodljivost, uključujući probleme sa manevrisanjem, brzinom, zaštitom i kontroli. Moderni Posejdon kombinuje napredne rešenja pogona, autonomije i navigacije, ali istovremeno nosi kompleksne izazove sigurnosti, logistike i sposobnosti provere stvarnih performansi kroz testove.

U istom vremenskom okruženju, Rusija je objavila da je krstareća nuklearno pogonjena i naoružana raketa Burevestnik prošla ključna testiranja. Prema naslovima i izveštajima iz proteklih dana, raketa je navodno prešla preko 14 hiljada kilometara tokom testova predstavlja značajan tehnološki napredak u domenu dugometnih, autonomno vođenih oružanih sistema na nuklearni pogon. Ova raketa, poput autonomnog torpeda Posejdon, nema pandana u svetu, a takvi sistemi, u teoriji, omogućavaju praktično neograničen domet i duge, iznenadne profile leta/plovljenja koji čine otkrivanje i presretanje gotovo nemogućim.

Nakon objava o testovima, sa Zapada su usledile oštre izjave. Naslov jedne od nedavnih objava ukazuje da je američki predsednik na to odgovorio rečenicom da „SAD imaju podmornicu, najbolju na svetu, tik uz rusku obalu“, što je primer retorike koja kombinuje upozorenje i demonstraciju sopstvenih kapaciteta. Takve reakcije su očekivane. Svaka demonstracija novih strateških oružja kod velike sile izaziva diplomatske tenzije, preispitivanje nuklearnih doktrina i potencijalno dodatne.

Za Moskvu, takve probe služe dvostruko: unutarnje političko jačanje poruke o tehnološkoj snazi i spoljnopolitičko odvraćanje. Za Vašington i njihove saveznike, to postavlja pitanja o nužnosti prilagođavanja odbrambenih sposobnosti, modernizacije podvodnih sistema i poboljšanja kapaciteta protivraketne i protivpodmorničke odbrane.

Today Vladimir Putin confirmed the successful test of the Poseidon underwater nuclear drone. The device, powered by a miniature nuclear reactor, is said to reach extreme depths and speeds beyond NATO’s interception capabilities. The reactor – “a hundred times smaller than those… pic.twitter.com/FU63ql8eFz

— Zlatti71 (@Zlatti_71) October 29, 2025

Nedavni ruski testovi Posejdona i izjave o završetku ključnih faza Burevestnika predstavljaju novu stranu u razvoju strategijskih sistema na nuklearni pogon. One utiču na međunarodni poredak, diplomatske odnose i strateško planiranje velikih sila. Demonstracije tehnološke moći uvek će izazvati reakcije i prilagođavanje borbene i političke posture suprotstavljenih blokova.

Posejdon, koncept i pogon

Posejdon, poznat i kao Status-6 u starijim izveštajima, projektovan je kao ogromni autonomni torpedo ili podvodno vozilo sa nuklearnim izvorom energije. Ključne tehničke karakteristike koje se najčešće navode su veoma velike dimenzije, plovidba na dubinama preko hiljadu metara, te brzine koje su daleko iznad klasičnih torpeda, kao i nosivost velike termonuklearne bojeve glave. Evo šta je relevantno iz inženjerske perspektive:

1. Nuklearni pogon, autonomija i hlađenje. Nuklearni izvor na malom autonomnom vozilu zahteva reaktor vrlo specifičnog dizajna, otpornog na vibracije i nagle promene okoline, uz sistem za prenos toplote koji može raditi pod visokim pritiscima. Problemi koje su ruski inženjeneri morali da prevaziđu su višestruki, od materijala koji podnose koroziju i radijaciju, do sistema za upravljanje reaktorskom snagom koji mora biti ekstremno robusan i samoodrživ. Hlađenje u dubokim vodama može pomoći jer je okruženje hladno, ali pristup za servisiranje skoro da ne postoji, pa je pouzdanost bio ključni izazov.
2. Manevrisanje i hidroakustični trag. Brza plovidba velikog objekta pod vodom stvara snažne hidrodinamičke sile i buku. Ruski javni opisi govore o „vodenoj pećini“, fenomenu sličnom kavitaciji kojom se smanjuje hidrodinamički otpor, ali kavitacija može takođe povećati akustični trag i učiniti torpedo lakšim za detekciju. Inženjerski kompromis između brzine, dubine i opipljivog potiska je ogroman.
3. Navigacija i autonomija. Na velikim dubinama GNSS nije dostupan, a navigacija se oslanja na inercialne sisteme, dopunske senzore i potencijalno korekcije iz drugih izvora kada su dostupne. Dugotrajna autonomija zahtevа izuzetno precizne algoritme za inertialnu navigaciju, tolerancije senzorskih grešaka i redundantne kontrolne sisteme.
4. Nosivost i efekat. Ideja o nošenju bojeve glave megatonskog dometa na podmorskom autonomnom torpedu implicira da cilj nije samo vojni, već i ekonomsko-strateški, jer će eksplozije velike snage u blizini obale proizvesti sekundarne efekte. Sa tehničke tačke gledišta, integrisanje teške bojeve glave s nuklearnim pogonom na pokretnu platformu predstavlja ozbiljni izazov.

Burevestnik, izazovi nuklearno-pogonjene krstareće municije

Burevestnik je prvi na svetu nuklearno-pogonjen krstareći projektil koji ima praktično neograničen domet i sposobnost da izbegne konvencionalne zone integrisanih protivraketnih sistema. Osnovni tehnički problemi sa kojima su se ruski inženjeri susretali su sledeći:

1. Nuklearno-pogonjena turbina ili reaktor. U pitanju je reaktor koji daje energiju za pogon gasne turbine ili sličnog pogona, ali minijaturni reaktori koji rade u promenljivim režimima rada, izloženi visokim G-silama i vibracijama, predstavljala su veliki izazov u smislu trajnosti i sigurnosti, pogotovo pošto je ova raketa manja i lakša nego strateški projektili. (na zapadu još uvek nije najjasnije kako je ovo rešeno)
2. Izbegavanje detekcije i trajektorija. Krstareće putanje pri niskom letu i adaptivna navigacija zahtevaju robustan paket senzora, visok nivo softverske autonomije i mogućnost dinamičnog menjanja trajektorija. To je tehnički veoma zahtevno kao i toplotna izolacija, jer nuklearni izvor toplote sve čini težim jer emituje toplotu i radijaciju.
3. Emisija radijacije i logistika testiranja. Testovi nuklearno-pogonjenih letelica su tehnički problematični: aktivni reaktor nosi rizik kontaminacije u slučaju pada, i testiranje u realnim uslovima je komplikovano bez izazivanja incidenata. Zato su raniji zapadni izveštaji o problemima i incidentima sa testnim primercima očekivani.