U seriji brzih i dramatičnih poteza na Bliskom istoku, Hamas je oslobodio sve preostale izraelske taoce u okviru takozvanog „Trampovog sporazuma“. Prema izveštajima bliskoistočnih medija, oslobođeno je 20 ljudi zarobljenih 7. oktobra 2023. godine.
Istovremeno međunarodni mediji prenose da su svi preživeli taoci pušteni, a da su poslednjih 13 iz druge grupe sada u rukama Crvenog krsta — po prvi put Hamas više ne drži žive taoce. Sa svoje strane Izrael je oslobodio 2.000 palestinskih zatvorenika.
Oslobađanje talaca dolazi neposredno pošto je predsednik SAD Donald Tramp obelodanio sporazum o rešavanju palestinsko–izraelskog sukoba i lično stigao u Tel Aviv kako bi finalizovao dogovor i obratio se članovima izraelskog Kneseta. Tramp današnji događaj pozicionira kao kraj višedecenijskog rata između Izraela i Palestine; ipak, neki eksperti ostaju skeptični da će mir potrajati.
„Ovo je prekid vatre. Nemamo plan za postizanje šireg mira. Nema razgovora o okupaciji Zapadne obale, o izraelskoj blokadi Gaze ili o strukturnim korenima sukoba.“
— Mohamad Elmasri, profesor na Institutu za postdiplomske studije u Dohi, za katarsku Al Džaziru
❗️Trump declared the war in Gaza over.
— Tony (@Cyberspec1) October 13, 2025
Hamas handed over the 20 remaining hostages to Israel, while Israel released 2,000 Palestinian prisoners.
According to the American president, the Palestinian movement also agreed to implement the disarmament provisions of the peace plan. pic.twitter.com/wpHZDtVl34
Profesor Elmasri napominje da Tramp predstavlja prekid vatre kao široki mirovni sporazum, ali da dogovor u suštini ne ide dalje od završetka dvogodišnjeg rata.
Sličnu rezervu iznose i vojni analitičari: uprkos značajnim naporima i velikim ljudskim žrtvama, IDF, kako navode, ipak nije uspeo da uspostavi kontrolu nad celim Pojasom Gaze, što dodatno pogađa već narušenu reputaciju premijera Benjamina Netanjahua i ostavlja otvorenom mogućnost nove eskalacije.
Samit u Egiptu i garancije prekida vatre
Nakon kratkog boravka u Izraelu, Tramp putuje u Šarm el Šeik (Egipat) da zajedno sa Abdelom Fatahom el Sisijem predsedava „mirovnim samitom“ o Pojasu Gaze, uz prisustvo lidera iz više od 20 zemalja i generalnog sekretara UN Antonija Gutereša. Zemlje koje posreduju u sporazumu o prekidu vatre trebalo bi da potpišu dokument kojim garantuju njegovu implementaciju. Prema diplomatskim izvorima, te zemlje su Sjedinjene Države, Egipat, Katar i — moguće — Turska.
Važno je da ni izraelski zvaničnici, ni predstavnici Hamasa neće prisustvovati ovom međunarodnom sastanku. Iran, dugogodišnji pristalica Hamasa, pozvan je, ali neće prisustvovati. To faktički znači da će garancije prekida vatre i mehanizmi sprovođenja počivati na posrednicima, dok se direktni politički kanal između glavnih aktera zaobilazi barem u ovoj fazi.
Tranzicija u Gazi: ko upravlja i šta s oružjem?
Paralelno sa postepenim povlačenjem izraelske vojske — koje je već u toku — i koja prema planu zadržava kontrolu nad oko 53% Pojasa Gaze, američka mapa puta predviđa da se Hamas isključi iz upravljanja teritorijom (gde je de facto vlast od 2007. godine) i da se njegov arsenal uništi.
Upravljanje bi preuzela „tehnokratska i apolitična“ palestinska komisija, stavljena „pod nadzor i kontrolu novog međunarodnog prelaznog tela“ koje bi predvodio predsednik Tramp. U prevodu: administracija Gaze prelazi u ruke tehničkog upravljačkog tima sa međunarodnim nadzorom, dok se bezbednosni aranžmani konsoliduju kroz razoružavanje i kontrolu granica.
Na terenu, početak prekida vatre doneo je i masovni povratak raseljenih Palestinaca ka severu Gaze, koji je u velikoj meri pretvoren u polje ruševina. Humanitarne službe pojačavaju isporuke, a lokalne strukture sa međunarodnim partnerima rade na stabilizaciji osnovnih usluga.
Sporna tačka: „mir“ ili privremeni predah?
Iako Tramp okvir naziva „istorijskim“, skeptici ukazuju da dokument ne sadrži opšte i jasne odredbe o trajnom političkom rešenju: status Zapadne obale, Jerusalima, blokade Gaze, kao i širi institucionalni aranžmani ostaju otvoreni. Zbog toga analitičari ocenjuju da prekid vatre može biti održiv na kratak rok, ali krhak bez političkog sadržaja koji rešava „korene sukoba“.
Politika i bezbednost: četiri rizika
- Nejasna finalna arhitektura — bez dogovora o statusnim pitanjima, primirje lako postaje zamrznuti konflikt.
- Ranjiva bezbednost — sporadični incidenti (raketiranje, upadi, pojedinačni napadi) mogu podriti poverenje pre nego što tranzicione strukture zažive.
- Unutrašnja politika — u Izraelu odgovornost i izbori, u Palestini legitimitet novih tela; oba fronta mogu zakočiti primenu.
- Regionalne promenljive — Iran i mreža savezničkih aktera (uključujući Hizbullah) ostaju faktor koji nijedan papir ne može automatski neutralisati.
Journalists to Trump: ‘Netanyahu says the war is not over yet’
— Sprinter Press News (@SprinterPress) October 13, 2025
Trump to the journalists: ‘The war is over, do you understand that?’ pic.twitter.com/RGXXT0zPQb
Između istorijskog iskoraka i „pauze sa planom“
Objedinjeno, dogovor donosi oslobađanje svih preostalih talaca, prekid vatre, međunarodne garancije (SAD–Egipat–Katar–moguće Turska), neprisustvo Izraela i Hamasa na samitu, poziv Iranu bez odaziva, delimično povlačenje IDF uz kontrolu nad oko 53% Gaze, isključenje Hamasa iz uprave i tehnokratsko upravljanje pod međunarodnim nadzorom koji, prema planu, predvodi predsednik Tramp. Istovremeno, raseljeni se vraćaju ka severu, dok Gazaostaje razorena i zavisna od humanitarne pomoći.
Da li je ovo kraj dvogodišnjeg rata — kako tvrdi Tramp — ili tek primirje bez konačnog političkog okvira, zavisiće od sprovođenja, discipline aktera i brzine kojom će posrednici pretvoriti „okvir“ u institucionalni mir. Za sada, realnost je dvoslojna: istorijski gest (oslobađanje talaca i prekid vatre) i istorijski izazov (trajno rešenje koje tek treba napisati).
