Baloni na vrući vazduh, koji su još krajem 18. veka prvi put korišćeni za izviđanje, danas doživljavaju svoj veliki povratak. Ono što je nekada delovalo kao muzejska tehnologija sada ponovo ulazi u fokus najmoćnijih armija sveta.
Američka vojska je 2025. potpisala ugovor vredan čak 4,2 milijarde dolara za modernizaciju svoje flote balona za nadzor i komunikaciju. Reč je o sistemima koji mogu da otkriju vatru sa zemlje, nadgledaju kretanja neprijatelja i pruže taktičku prednost – koristeći, paradoksalno, tehnologiju staru više od dva veka.
Britanski magazin Ekonomist ističe da ovo nije samo američki trend. I druge države ulažu u balone: Kao što smo već izvestili, Poljska je naručila četiri balona od SAD za praćenje ruskih raketa i dronova, Izrael ih koristi duž severne granice sa Libanom, dok Ukrajina improvizuje balone kao repetitore signala za svoje FPV i izviđačke dronove, produžavajući njihov domet. Prošle godine su čak su tvrdili da koriste balone koji imitiraju let aviona F-16.
Kina i „balonska kriza“
Ponovno interesovanje za ovu tehnologiju značajno je podstakla Kina. U februaru 2023. godine, ogroman kineski balon, veličine autobusa, nekoliko dana je leteo iznad teritorije Sjedinjenih Država pre nego što je oboren i to lovcem F-22 Raptor, što je bilo ujedno i prvi i jedini vazduh-vazduh hitac ovog aviona ikada.
Incident je izazvao diplomatsku buru pa i podsmeh šire javnosti, a u međuvremenu se saznalo da je Peking navodno rasporedio više od 100 balona za posmatranje iznad Tajvanskog moreuza.
Za razliku od tradicionalnih balona na vrući vazduh, baloni za nadzor na velikim visinama lebde u stratosferi – na visini od 24 do 37 kilometara. To je znatno iznad komercijalnih aviona, ali mnogo niže od satelita koji kruže na 160–2000 km. Upravo ta visina čini ih atraktivnim: pružaju detaljnije snimke terena od većine satelita i, za razliku od njih, mogu da ostanu iznad jedne oblasti danima ili nedeljama.
Neki od najnovijih modela koriste veštačku inteligenciju za analizu vetrova i izbor optimalne putanje, što im omogućava da gotovo „miruju“ nad ciljem.
Prednosti u odnosu na satelite i dronove
Baloni na velikim visinama imaju ključne prednosti:
- Cena: lansiranje balona višestruko je jeftinije od slanja satelita u orbitu.
- Povratak opreme: lako se spuštaju i mogu se ponovo koristiti.
- Diskretnost: proizvode vrlo malo buke i toplote, pa su teško uočljivi.
- Kvalitet podataka: zbog niže visine daju bolje optičke i elektronske podatke od mnogih satelita.
Stručnjak Brajan Klark sa Hudson instituta objašnjava da napredak u miniaturizaciji senzora čini balone ponovo korisnim: iako retko nose više od 30–40 kilograma opreme, danas i to može biti dovoljno za sofisticirane kamere, radare ili komunikacione uređaje.
Baloni iz prošlosti kao „oči“ za buduće ratove
Iako deluju zastarelo, baloni imaju dugu vojnu tradiciju. Još u Francusko-pruskom ratu (1870–1871) korišćeni su za izviđanje i prenos poruka. Tokom Američkog građanskog rata, Unija je formirala „Balonski korpus“ koji je iz vazduha pratio kretanja konfederativnih trupa. U Prvom svetskom ratu, baloni su masovno korišćeni kao osmatračnice za artiljeriju i detekciju neprijateljskih aviona. Setimo se i hladnoratovske tajne operacije CIA pod imenom „Genetriks”.
Sada, u 21. veku, oni ponovo pronalaze svoje mesto – ne kao simbol romantične prošlosti, već kao jeftina i otporna platforma za nadzor i komunikaciju.
Pentagon sve ozbiljnije razmatra upotrebu balona u modernom ratovanju. Jedan od scenarija uključuje roj balona lansiran iznad bojišta, opremljenih senzorima koji povezuju podatke sa artiljerijom, raketnim sistemima ili dronovima.
Na taj način baloni bi mogli da postanu deo mreže za otkrivanje i navođenje ciljeva – nešto što kombinuje staru tehnologiju i modernu veštačku inteligenciju.
Ovakvi sistemi mogli bi da daju jeftin, pouzdan i teško ometljiv nadzor, posebno u konfliktima visokog intenziteta gde dronovi i sateliti postaju laka meta elektronskog ratovanja ili presretačkih sistema.
Takođe, američka mornarica i marinci napravili su nedavno značajan korak ka unapređenju sposobnosti nadzora i komunikacije izvan horizonta, testirajući balone i dronove na vodonik tokom eksperimentalnog programa u Kaliforniji.
Povratak starog u novom obliku
Iako na prvi pogled zvuči paradoksalno da se vojske 21. veka vraćaju balonima iz 18. veka, to zapravo oslikava prirodu modernog ratovanja: kombinaciju visoke tehnologije i jednostavnih, robusnih rešenja.
Baloni danas nisu samo simbol romantične prošlosti avijacije, već i strateški alat koji može promeniti način na koji se vode ratovi. Njihova niska cena, diskretnost i sposobnost da dugo lebde iznad cilja čine ih ponovo atraktivnim za najveće svetske armije – od SAD i Kine, do Evrope i Bliskog istoka.
Ako se ovaj trend nastavi, nije nemoguće da baloni postanu nezaobilazan deo svake buduće bitke, rame uz rame sa dronovima, satelitima i klasičnim avionima.
