Nezgodan udarac za Moskvu! Ukrajinske rakete „Neptun“ pogodile rusku fabriku za proizvodnju štampanih ploča u Brjansku!

Ukrajinski izvori saopštili su da su tokom noći na 29. septembar izvedeni udari na industrijski objekat „Elektrodetalj“ u ruskoj Brjanskoj oblasti, nedaleko od ukrajinske granice.

Prema navodima Kijeva, gađan je pogon koji proizvodi elektronske sklopove za vojnu i dualnu primenu, a u javnosti se ističe da se takvi delovi koriste u raketama, dronovima i drugim sistemima.

Ruska strana do trenutka pisanja nije objavila detaljnu procenu štete – lokalni kanali su preneli informacije o eksplozijama i požaru, ali bez zvaničnog bilansa.

„Posejdon“ ili „Neptun“? Terminološka napomena

U pojedinim medijskim objavama pojavila se tvrdnja da je cilj gađan ukrajinskim „Posejdonom“. Važno je razdvojiti pojmove: „Posejdon“ je naziv za rusko (ne ukrajinsko) nuklearno autonomno torpedno oružje neograničenog dometa – u ukrajinskom arsenalu nema oružja tog imena. Greške se dešavaju – rat je biznis, a još od prvog dana ukrajinskog sukoba upravo su na prvoj liniji propagande mediji koji se inače bave finansijama.

U ovom slučaju gotovo da je sigurno da je reč o kopneno-lansiranim krstarećim raketama R-360 „Neptun“, koje je Ukrajina poslednjih meseci adaptirala i za udare po ciljevima na kopnu. Ukrajinski Generalštab, prema prenošenju domaćih medija, pominje salvo od četiri „Neptuna“, sa daljinom gađanja od oko 240–300 km, što se uklapa u poznate performanse sistema. Naravno, nije potpuno isključeno ni da je u pitanju neko zapadno oružje.

Zašto je „Elektrodetalj“ važan?

„Elektrodetalj“ u Brjansku navodno proizvodi različite kategorije elektronskih kola – od nisko do visokofrekventnih i kombinovanih sklopova – za avio-elektroniku, komunikacione i radarske podsisteme, kao i širu industrijsku primenu.

Ukrajinska strana tvrdi da je pogon deo šireg lanca snabdevanja mikro-elektronikom koja završava u ruskim raketama (balističkim i krstarećim), kao i u FPV dronovima. Ako se potvrdi značajnija šteta, takav udar ima logiku ciljanog ometanja ruskog industrijskog tempa u segmentu popune kritičnih elektronskih komponenti.

Brjansk je pogranična oblast – meta je, prema ukrajinskim navodima, gađana sa severa Ukrajine, relativno blizu granice. To smanjuje vreme leta krstarećih raketa i skraćuje prozor za dejstvo PVO, ali i povećava rizik od protivnapada po tačkama lansiranja.

Ukrajina je i ranije izvodila dubinske udare po logističko-industrijskim objektima u pograničnim regionima (Brjansk, Kursk, Belgorod), nastojeći da poremeti popunu municije, delova i goriva, a pogođeni su i civilni objekti.

Šta kaže druga strana

Ruski zvanični izvori u ranim satima obično objave presrete (broj oborenih dronova/raketa) i podatke o oštećenjima. Detaljna procena štete po pogonu obično kasni nekoliko dana.

Do sada je retorika ruske strane standardna: napadi su odbijeni ili ublaženi, a eventualne posledice – lokalizovane. Bez snimaka visoke rezolucije i potvrđenih satelitskih fotografija, teško je sa sigurnošću reći koliki je stvarni efekat udara.

Ako je cilj bio navodno „usko grlo“ u lancu snabdevanja elektronskim sklopovima, to se uklapa u trend rata iscrpljivanja u kojem obe strane targetiraju remontne baze, skladišta goriva, železničke čvorove i fabrike komponenti.

Elektronika je srce modernog oružja: od vođene artiljerije i krstarećih raketa do FPV dronova i radio-elektronske borbe. Svaki udar koji zaustavi ili uspori serijsku isporuku kritičnih modula (oscilatori, RF-pojačivači, naponski regulatori, procesorske ploče, konektori visoke pouzdanosti) može se preliti na bojište kroz smanjen tempo upotrebe oružja.

Vojno-tehničke implikacije „Neptuna“

RК-360MS “Neptun” je ukrajinski protivbrodski raketni sistem, razvijen na bazi sovjetskog raketnog projekta H-35U „Uran“, ali modernizovan za savremene potrebe ukrajinske vojske. Sistem je prvenstveno osmišljen za uništavanje brodova do deplasmana od 5.000 tona. Glavni element sistema je raketa R-360, mase oko 870 kilograma, sa bojevom glavom težine 150 kilograma.

Iako je R-360 „Neptun“ prvobitno razvijen kao protivbrodska raketa, Ukrajina je razvila kopnenu varijantu za udare po stacionarnim kopnenim ciljevima. Raketa koristi MS400 turboventilatorski motor iz Motor Siča i ima sposobnost niskog leta pri napadu, što je čini teškom za otkrivanje radarima. Prvobitni domet od 280 km vremenom je povećan na 400, te 500 a sada – i na čak 1.000 km u verziji „Dugi Neptun“.

Navođenje i profil leta prilagođeni su gađanju fiksnih koordinata uz letenje na malim visinama, što otežava otkrivanje i presretanje. Ako su četiri projektila zaista lansirana i makar jedan pogodio kritičnu zgradu ili trafostanicu/energetski podsistem pogona, efekat može biti višenedeljni zastoj u proizvodnji.

Udar na „Elektrodetalj“ – ukoliko se potvrdi i pokaže kao ozbiljniji – bio bi još jedan primer kako se rat sve više vodi kroz pritisak na industrijska „čvorišta“ i lance snabdevanja, posebno u segmentu elektronike. Pojmovna zabuna oko „Posejdona“ verovatno je posledica brzog širenja informacija; sve dosadašnje tehničke naznake upućuju na upotrebu kopnene varijante „Neptuna“. Bez zvaničnih, verodostojnih procena štete sa obe strane i nezavisne satelitske potvrde, ostaje da se narednih dana prati šta će reći slike iz svemira i tempo rada pogona u Brjansku.