Ukrajinska vojska pokrenula je seriju napada dronovima na ruske gradove Foros na Krimu i Novorosijsk na obali Crnog mora. Napadi su, prema ruskim izveštajima, pogodili civilne ciljeve u centru Novorosijska i izazvali ljudske žrtve.
Video of the Ukrainian Armed Forces attack on the Foros sanatorium in Crimea.
— 𝐃𝐚𝐯𝐢𝐝 𝐙 🇷🇺 🇷🇺 (@SMO_VZ) September 25, 2025
Ukrainian Nazi media routinely lied about "special services," military personnel, and the like.
Here they are, your "military," in the photo. As usual, the Ukrainian fascists targeted civilians and… https://t.co/hxN77heRen pic.twitter.com/r8MXiMvxvL
Samo nekoliko sati kasnije, Moskva je odgovorila brzim raketnim udarima na, kako se tvrdi, položaje ukrajinskih i plaćeničkih jedinica koje su učestvovale u operaciji.
Ruski mediji napade su označili kao „terorističke“, naglašavajući da je reč tek o uvodu u širu osvetničku akciju. Vojni komentatori ocenjuju da se Rusija sprema za snažniju i koordinisanu kampanju protiv ukrajinskih baza i centara za proizvodnju dronova.
Zatvaranje neba i najave hipersoničnog udara
Moskva je već naredila zatvaranje vazdušnog prostora iznad poligona Kapustin Jar u Astrahanskoj oblasti od 22. do 27. septembra. To se obično dešava u vreme testiranja ili lansiranja ozbiljnih raketa srednjeg ili velikog dometa, što je dodatno pojačalo spekulacije da bi u odmazdi mogle biti upotrebljene hipersonične balističke rakete „Orešnik“.
Podsećanja radi, upravo sa tog poligona prošle godine je lansirana raketa istog tipa koja je pogodila fabriku Južmaš u Dnjepropetrovsku, što analitičari koriste kao argument da bi scenario mogao da se ponovi.
„S obzirom na činjenicu da je raketa Orešnik koja je pogodila ukrajinski grad Dnjepar 21. novembra prošle godine lansirana sa ove tačke, razumno pretpostavljamo da bi se nešto slično moglo ponoviti ove godine“
napisao je jedan ruski medij.
Belorusija potvrđuje razmeštanje „Orešnika“ na svojoj teritoriji
Slučaj dodatno dobija na težini izjavom beloruskog ministra spoljnih poslova Maksima Riženkova na zasedanju UN u Njujorku. On je saopštio da je Belorusija primorana da prihvati razmeštanje ruskog taktičkog nuklearnog oružja, uključujući rakete „Orešnik“, kako bi osigurala sopstvenu bezbednost.
„Ne ulazimo u trku u naoružanju, već se branimo u skladu sa međunarodnim pravom i Sporazumom o neširenju nuklearnog oružja“
naglasio je Riženko.
Podsećamo, predsednik Aleksandar Lukašenko još 2023. godine najavio je da će rusko nuklearno oružje biti stacionirano u Belorusiji, pod punom kontrolom Moskve, ali spremno za upotrebu u slučaju direktne pretnje bezbednosti Savezne države.
Sa svoje strane, Vladimir Putin je još u decembru prošle godine najavio da bi Rusija mogla da rasporedi balistički raketni sistem srednjeg dometa „Orešnik“ u Belorusiji u drugoj polovini 2025. godine.
Odgovor Zapada i nova nuklearna trka u Evropi
Zapadne zemlje odmah su osudile ove poteze, ocenjujući ih kao destabilizujući faktor. NATO sada razmatra protivmere, uključujući razmeštanje nuklearnog oružja u Poljskoj i Danskoj. Poljski predsednik Karol Navrocki najavio je mogućnost priključenja Varšave programu nuklearnog deljenja, dok je Danska, suočena sa incidentima dronova iznad svoje baze u Olborgu, pokazala spremnost da ojača svoje odbrambene kapacitete.
Napadi na Foros i Novorosijsk i navodni ozbiljan odgovor Moskve mogli bi otvoriti novo poglavlje rata – ono u kojem hipersonične rakete i nuklearna strategija ulaze u prvi plan.
Dok Ukrajina nastavlja s napadima duboko na rusku teritoriju, Kremlj šalje signal da je spreman na eskalaciju. Belorusija, ulaskom u nuklearni štit Rusije, postaje još jedan ključan faktor bezbednosne slagalice na istočnom krilu Evrope.
Svet sada ulazi u još opasniju fazu konflikta: na stolu više nisu samo dronovi i artiljerija, već i pretnja nuklearnim arsenalom koji bi mogao preoblikovati bezbednosni pejzaž čitavog kontinenta.
Narod se pali na učinak Kindžala, Orešnika i sistema poput Lanseta ili sistema Geran. Treba napomenuti čitaoce da je učinak Kindžala kao i učinak avio bombe od 500 kilograma. Gerani nose od 40 do 90 kilograma teške eksplozivne glave. Njihov učinak (i to onaj veći) je jednak jednoj mini ispaljenoj iz minobacašča Tulipan iliti jednoj granati ispaljenoj iz haubice “Malka”. Njihova prednost nad haubicama i minobacačima je u njihovoj sposobnosti da relativno hiruški precizno dejstvuju na mnogo većim daljinama. Mana im je u tome što su desetak puta skuplje od običnih granata i mina. Stoga moramo uzeti u obzir da jedan nalet SU 34 (koji nosi 8000 kilograma avio bombi) ima učinak kao 16 kindžala ili od 200 do 88 gerana. Dokle god Rusija ne uništi PVO Ukrajine i dokle god ne vidimo ruske bombardere iznad Kijeva i gradova zapadne Ukrajine, kako istresaju teret, dešavaće se samo kozmetičke promjene na frontu. Planirajuće bombe, u svemu tome, mnogo pomažu ali one nemaju domet do Kijeva ili zapadne Ukrajine.
Dal ce Rusi koriste nukl oruzje? Ovako ce ima dejstvo ta raketa ko jaca bomba.Rat ce traje i traje.
Bitne su nuklearne razmeštene u Kubi i tu negde…te su najbitnije za obuzdavanje glavnih nato idiota.
Oće oće, čim Kubancima isporuče ranu da ne pocrkaju od gladi