U noći kada su desetine ruskih dronova preletali poljski vazdušni prostor, čule su se sirene, dizane su borbene patrole i uključivani sistemi protivvazdušne odbrane. Nekoliko dana kasnije, kada su fotografije porušene kuće u selu Wyryki-Wola već odavno obišle svet kroz zapadne mejnstrim medije, predstavljeno je kao da je priča potpuno jasna: Poljska je ponovo bila meta „neprijateljskog drona“. Političari su požurili sa izjavama, a zamah je, naravno, dobila verzija da je Moskva direktno odgovorna.
Međutim, poljsko istraživačko novinarstvo je sada rasvetlilo sasvim drugačiju istinu. Prestižni list Rzeczpospolita objavio je da se radi o ostacima rakete ispaljene iz poljskog F-16 tokom noćne akcije presretanja. Tužilaštvo u Lublinu potvrdilo je da pronađeni delovi „ne pripadaju dronu uljezu“, već su ostaci projektila, najverovatnije tipa AIM-120 AMRAAM. Raketa nije eksplodirala zahvaljujući bezbednosnim osiguračima, ali je ipak pala na civilni objekat i izazvala znatnu materijalnu štetu.
🇵🇱 BREAKING! Polish outlet Rzeczpospolita reports that it was a failed AIM-120 missile fired from a Polish F-16 that struck a house in the Lublin region.
— DD Geopolitics (@DD_Geopolitics) September 16, 2025
Worth noting, we were initially told that Russian decoy “Gerbera” drones were responsible for the damage. pic.twitter.com/2Aja5fXYAp
Ova korekcija priče ne menja samo narativ u medijima, već otvara ozbiljna pitanja. Kako je moguće da presretanje cilja u noćnim uslovima završi uništenjem kuće? Šta se događa kada se u isto vreme u vazduhu nađu i spori, nisko leteći dronovi i brzi presretači naoružani skupim raketama? Odgovor je jednostavan: rizik se udvostručuje, a šansa za „prijateljsku vatru“ postaje realna dok Rusi ostaju dežurni krivci.
Iako se Poljska poslednjih dana našla u epicentru rata dronovima, gde su ruske letelice ostavljene, zalutaju ili možda namerno ulaze u NATO vazdušni prostor, ova epizoda otkriva drugu stranu priče. U želji da pokaže odlučnost, Varšava je angažovala svoje F-16, kao i NATO letelice, kako bi sprečila svaki dron da dođe do ciljeva.
Međutim, rakete dizajnirane za lov na brze avione i krstareće rakete nisu ni na koji način idealno oružje protiv spore, jeftine bespilotne letelice. Kada se vođenje poremeti ili cilj izgubi iz radarskog snopa, projektil može da padne na civilni objekat. Upravo to se dogodilo u selu imena Wyryki-Woli.
Političke posledice ovog slučaja osećaju se na više nivoa. U prvim izjavama poljske diplomate su govorile o „ruskoj agresiji“, pa čak i u Ujedinjenim nacijama pominjali napad dronom. Sada, međutim, jasno je da je reč o nezgodnom incidentu u sopstvenom dvorištu.
Takva promena narativa narušava već poljuljano poverenje javnosti i stvara prostor za propagandu sa obe strane – za Moskvu dokaz da NATO nema kontrolu nad sopstvenim nebom, a za Alijansu još jedan argument da je Rusija svojim kampanjama dronovima dovela do situacije gde greške postaju neizbežne.
Tehnički, ovaj događaj osvetljava potrebu za slojevitijom protivdronskom odbranom. Skupi projektili poput AMRAAM-a nisu namenjeni za ciljeve čija je cena par stotina dolara, poput ruskih mamaca, dronova od šper-ploče koji služe da zavaraju PVO. Zato sve češće čujemo predloge da se uvedu laserski sistemi, specijalizovane rakete kratkog dometa ili ometači koji bi neutralisali dronove uz manji rizik za civile.
Incident u Wyryki-Woli pokazuje koliko se plaća svaka pogrešna odluka: finansijski, jer je raketa stajala stotine hiljada dolara; vojno, jer je otkriven način reagovanja; i politički, jer je civilna kuća razorena sopstvenim oružjem.
Tužilaštvo zasad čuva većinu detalja pod oznakom poverljivo iz svih prehodno pobrojanih razloga, ali istraga mora dati odgovore, ako ne nama kroz medije, uskom krugu ljudi sigurno. Ko je doneo odluku da se raketa ispali iznad naseljenog područja? Koji su senzorski podaci korišćeni? Zašto sistem vođenja nije radio kako treba? I najvažnije – da li Poljska ima plan da izbegne slične greške u budućnosti.
Iz šire perspektive, Wyryki-Wola je primer kako moderna PVO funkcioniše pod pritiskom. U svetu gde su dronovi sve brojniji, jeftiniji i uporniji, Evropa se suočava sa dilemom: kako odgovoriti na male pretnje bez stvaranja velikih rizika. Ako se potvrdi da je kuću srušila raketa iz F-16, a ne ruski dron, to u zapadnom narativu neće relaksirati pritisak na Moskvu za “izazivanje krize”, ali će naterati NATO da preispita svoje metode.
Da li su dronovi u Poljskoj bili naoružani?
Zvanični izvori koje je lako proveriti (poljska vlada/NATO) nisu objavili tehničke detalje o svakom oborenom dronu—dakle nema javno potvrđenog popisa: tip, da li je imao bojevu glavu, koliko goriva, sl. U prvim saopštenjima Varšava je naglasila da je „oko 20 ruskih dronova“ povredilo poljski vazdušni prostor i da su „oni koji su predstavljali neposrednu pretnju“ oboreni u sklopu operacije pojačane budnosti („Eastern Sentry“), nakon čega je aktiviran i čl. 4 NATO-ugovora (konsultacije saveznika). Nisu naveli da li su svi bili naoružani, niti tipove.
U analizama zapadnih vojnih medija (The War Zone) navodi se da su najveći deo letelica presrele savezničke borbene patrole (uključujući čak i holandske F-35), ali ni tu nema javno potvrđenih podataka o tome da li su primerci imali bojeve glave ili ne.
U Evropi su se odmah otvorile debate o tome da li (i kako) proširiti zaštitu NATO-a na zapadnu Ukrajinu — u vidu presretanja dronova i raketa pre nego što prelete granice Alijanse.
Meanwhile Polish social media users go on trolling their government with the Russian drones.
— Zlatti71 (@Zlatti_71) September 16, 2025
– FRWL pic.twitter.com/YNOBcqLkFE
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski je podsetio da se o zoni zabrane letenja razgovaralo još prošle godine i da bi obaranje „neprijateljskih objekata“ iznad Ukrajine moglo preventivno da štiti stanovništvo članica NATO-a od pada krhotina. Moskva takve ideje tumači kao korak ka direktnoj konfrontaciji. Medvedev je jasno poručio da bi obaranje ruskih letelica van teritorije NATO-a značilo rat Rusije i Alijanse.
Zašto deluje kao da su neki dronovi spušteni?
Ako ste videli fotografije ili snimke dronova koje deluju „uredno spušteni“, postoji tehničko objašnjenje. Mnoge bespilotne letelice imaju režime „fail-safe“ i kad izgube navigaciju, vezu ili ih zahvati ometanje, mogu da pređu u kontrolisani spust i završe u relativno intaktnom stanju na ravnom terenu. Takođe, kada se letelica sruši pri malim brzinama (posle istrošenog goriva ili gašenja pogona ometanjem), šteta vizuelno može delovati mala.
Ipak, kod primera drona na kavezu sa zečevima, jasno je da su krila i trup gotovo neoštećeni, krhi krov zečije jazbine nije ni ogreban — i apsolutno sve ukazuje na pažljivo odloženi predmet nego na pad. Ne primećuju se bojna glava ni tipična ožičenja. Ukratko: kadar deluje loše inscenirano i ne može da posluži kao dokaz ozbiljnog incidenta.
Osvrnimo se na još spornih fotografija. Mrežama kruže i slike oštećene kuće i drona koji se nalazi pored. Opet dron ne deluje kao da je načinio štetu prikazanu na fotografijama. Na slikama jasno se vidi kuća sa otkinutim krovom, ali prozori i fasada su potpuno netaknuti.
Komentari meštana (koji kruže po mrežama) tvrde da je kuća oštećena još ranije, tokom oluje, i da su iste fotografije već korišćene u lokalnim medijima kao ilustracija vremenskih nepogoda. To potvrđuje i screenshot pretrage – isti objekat se pojavljuje u vestima o „burzama i ulewach“ (oluji i pljuskovima) u Poljskoj.
Fotografije drona u polju prikazuju letelicu koja izgleda uglavnom netaknuto osim blagog udarca/gužvanja – što više liči na kontrolisano prizemljenje ili pad posle gubitka snage, nego na detonaciju. Na sve ovo dodajmo da, prema našim pisanjima do sada, ovi dronovi nemaju deklarisan domet na osnovu kog mogu da dosegnu čak do Poljske.
Na šta ova dva konkretna slučaja sugerišu? Najblaže rečeno – inscenirane fotografije ili premeštaj već pronađenog/neutralisanog drona radi kadra. U oba slučaja – potpuno “pozersko” postavljanje rekvizita da bi se medijski ilustrovala “pretnja u vazdušnom prostoru”.
To ne znači da dronovi zaista nisu preletali ili da opasnosti nema, već znači da baš ove slike nisu dokaz ničega ozbiljnog: nedostaje im sve što bi pratio stvaran borbeni incident, a ukoliko na to dodamo najnoviju vest pogođene kuće raketom ispaljene iz F-16 lovca, cela priča postaje još bizarnija.
Zašto niko ne osuđuje Ukrajince, kada je već poznato da su u ranijim pokušajima bili razotkriveni?
ma braaaavo 👏
Izviješće glavnog stoźera NATO – napadnuta je radio stanica Gleiwitz II.