Rusija i Belorusija sprovode zajedničke strateške vežbe „Zapad-2025“ — prve takvog obima od početka rata u Ukrajini — i to neposredno uz istočni bok NATO-a. Manevri obuhvataju raspoređivanje tenkova, brodova i dugometnih sistema, a kulminirali su demonstracionim lansiranjem hipersonične rakete „Cirkon“ na morsku metu u Barencovom moru, uz severne obale Norveške i Rusije. Moskva i Minsk tvrde da je reč o odbrambenom scenariju; u tom delu posebno ostrašćenih članica EU, međutim, rastu zabrinutost i testovi gotovosti.
Šta zapravo obuhvata „Zapad-2025“?
Prema zvaničnim navodima, manevri razrađuju odbranu savezničke države (Rusija–Belorusija), zaštitu obalskih objekata i garnizona Severne flote, upravljanje heterogenim grupacijama snaga po zonama, kao i integrisanu upotrebu visokopreciznog oružja i nove opreme. Uslovno „mornarski“ segment vežbi uključuje i delovanje u arktičkoj zoni odgovornosti.
U sklopu scenarija, fregata projekta 22350 „Admiral Golovko“ izvela je praktično lansiranje hipersoničnog „Cirkona“ na pomorsku metu; zona je prethodno zatvorena za civilne letove, a podršku i „gađanje komandnog mesta“ izveo je dalekometni protivpodmornički avion Tu-142.
Prema telemetriji, cilj je uništen direktnim pogotkom. Još 2019. godine saznali smo da „Cirkon“ leti preko 9 maha i pogađa ciljeve i na moru i na kopnu na daljinama preko 1.000 km, upravo sa idejom probijanja svaki postojeće savremene PVO/PRO.
Kako smo sve češće svedoci onoga šta se dešava sa državama koje nemaju kapaciteta da se uzvrate, a ponašaju se samostalno, jasno je kao dan da je sofisticirano oružje poput ovog i jedno najvećih muka neprijatelja i jedna od najvećih garancija bezbednosti vlasnika.
Reakcije suseda: zatvaranje granica, sopstvene vežbe i pojačanja
Sam početak „Zapada-2025“ došao je u napetom trenutku — svega dva dana pošto je Poljska saopštila da je oborila (navodno) ruske dronove nad svojom teritorijom, a slično su ranije prijavljivale i Rumunija i baltičke države. Varšava je privremeno zatvorila prelaze ka Belorusiji i podigla preko 30.000 vojnika u okviru paralelnih nacionalnih vežbi.
Litvanija takođe vežba i javno najavljuje jačanje odbrane duž svoje granice sa Rusijom i Belorusijom. Nemačka je, u okviru testiranja spremnosti NATO snaga, uputila stotine jedinica tehnike i do 2.000 pripadnika Bundesvera u Litvaniju.
Zvanični Minsk i Moskva poručuju da nema reči o agresiji, već o unapred planiranom i defanzivnom drilu. Deo beloruske javnosti takođe to vidi kao „normalne, planirane vežbe“. Ipak, iskustvo iz 2021. i nagla koncentracija ruskih trupa u Belorusiji, koja je prethodila ulasku u Ukrajinu 2022, čini NATO dodatno nervoznim.
Suvalki koridor: taktički „uski grlić“ na strateškoj mapi
Analitičari na Zapadu najviše motre na prostor Suvalki koridora — oko 60 km širok pojas između poljske i litvanske granice koji spaja rusku enklavu Kalinjingrad sa Belorusijom. Teza ide ovako: ko kontroliše taj „uski grlić“, taj može fizički prekinuti kopnenu sponu baltičkih država sa ostatkom NATO-a. Dok Moskva i Minsk vežbe opisuju kao odbranu Kalinjingrada, deo komentatora procenjuje da scenario, makar na mapi, podseća na „kako probiti“ taj pojas u eventualnoj krizi.
U istom okviru se pominju i raspoređeni sistemi „Iskander-M“ u Kalinjingradu. Sa njihovim deklarisanim dometima, u njihovom „krugu“ nalaze se ciljevi na teritoriji najmanje šest članica EU/NATO (Poljska, Litvanija, Letonija, Estonija, Švedska, Nemačka).
Ruski mediji povremeno pominju i novije projekte/varijante („Orešnik“), dok svi znamo da su i jedni i drugi nemogući za presretanje. Nezavisno od tih činjenica, sama činjenica gustog raketnog „paravana“ oko Baltičkog basena ima realan odvraćajući efekat.
„Cirkon“ i signal o eskalacionoj lestvici
Lansiranje „Cirkona“ iz Barenca nije tek puka demonstracija vatrene moći. To je i signal o rangu eskalacije: hipersonika velike brzine i odvraćajućeg dometa menja računicu pritiskujući sve postojeće PVO slojeve i skraćujući vreme reakcije.
U kombinaciji sa pomorskim i kopnenim sredstvima, ovakve platforme objektivno čine zonu oko severa Evrope „gušćom“ i teže predvidivom. NATO zbog toga, čak i kada proceni da je vežba manja nego 2021, ostaje u visokom stepenu budnosti.
Informaciona i psihološka dimenzija
Za Minsk i Moskvu, „Zapad-2025“ je i političko-psihološka poruka: demonstracija sposobnosti, stres-test reakcija protivnika i „poravnavanje narativa“ da je sve defanzivno. Za ostrašćene susede, nekada članice SSSR-a i Varšavskog pakta, to je realni scenario testiranja alarma i vremena odaziva — otuda zatvaranje granica, sopstvene vežbe i pojačanja.
Za publiku u trećim zemljama, slika „hipersonike nad Barencom“ lako postaje simbol strateške nadmoći; zato su i poruke balansirane: Rusija govori o odbrani i odvraćanju, NATO o spremnosti i proporciji odgovora.
Šta se dešava na terenu vežbi
Manevri se izvode na više poligona, uključujući Kalinjingradsku oblast. Na mrežama su kružili snimci „Iskandera-M“ na javnim saobraćajnicama — što deluje kao proba brzog raspoređivanja i „lansiranja sa točkova“ (marševske pozicije), koncept koji otežava otkrivanje i ciljanja pre paljbe.
Severna flota izvodi „heterogene“ udare (kombinovanje brodskih, vazdušnih i obalskih sredstava), a u vazdušnom segmentu uvežbava se i protivbrodsko i protivpodmorničko delovanje.
Ukrajinski ugao: bojazan od „proširenja fronta“
Kijev prati „Zapad-2025“ sa posebnom pažnjom i retorikom. Ukrajinski zvaničnici otvoreno izražavaju bojazan da bi posle manevra ruske snage mogle otvoriti „drugi pravac“ kako bi razvukle i onako ograničene ukrajinske resurse u ljudstvu.
Čak i bez takvog poteza, svako jačanje ruskog prisustva u Belorusiji nameće potrebu da Ukrajina drži deo snaga „na severu“, što utiče na ravnotežu u Donbasu i na jugu.
Da li je ovo „generalna proba“ ili zaista defanzivni dril?
Odgovor zavisi od toga koga pitate. Moskva i Minsk poručuju: defanziva, odvraćanje, redovna rotacija i unapred planirani scenariji. Susedi i deo zapadnih analitičara podsećaju: 2021. je takođe sve bilo „vežba“, pa su potom tenkovi krenuli na jug. Objektivno, i jedna i druga strana rade ono što mora: jedni prikazuju i testiraju, drugi podižu gotovost i prate signale.
Relevantno je i poređenje obima: sadašnji ciklus, prema zapadnim agencijskim procenama, manji je od „Zapada-2021“, kada se pominjalo do ~200.000 vojnika. No samo prisustvo hipersonike, mobilnih operativno-taktičkih sistema od kojih „nema spasa” i scenarija oko Suvalki koridora dovoljan je razlog da elite u Briselu ostanu nervozni i napune munciju, kako propagadnu tako i onu pravu.
„Zapad-2025“ je istovremeno vojna vežba i politički teatar. Za Rusiju i Belorusiju — prilika da „učvrste“ odvraćanje i pokažu odbrambene kapacitete na severoistoku Evrope. Za NATO susede — povod da zatvore granice, pojačaju garnizone i obnove sopstvene protokole. Za sve ostale — podsetnik da se bezbednosna arhitektura na istočnom boku kontinenta menja u hodu, uz sve češće preplitanje realnih manevara i informacione poruke.
Kod ruske armije je uvek kroz istoriju bilo da je ime neke divizije u direktnoj zavisnosti od pravca njihovog dejstvovanja, stoga naziv “Zapad” ima sasvim jasnu poruku zapadnjacima.
Pa to se i održava da bi EU bila nervozna. Naziv vežbe “Zapad” je namerno tako dat da bi bilo provokativno, iritantno, preteće i ponižavajuće za kolektivni NATOstan.