Evropski odbrambeni gigant MBDA predstavio je novi projekat jeftine kopnene krstareće rakete pod imenom „Arbalet“ (Samostrel). Ova municija mase 750 kilograma i bojeve glave od 300 kilograma dizajnirana je za precizne udare na ciljeve udaljene i do 800 kilometara, što je svrstava u kategoriju strateški značajnog oružja.
Inženjeri MBDA ističu da je „Arbalet“ koncipiran tako da bude modularan i prilagodljiv, sposoban da nosi različite vrste tereta – od klasičnih eksplozivnih bojevih glava do kinetičkih i elektronskih sredstava. Vodi se kombinacijom GPS/INS sistema i naprednog televizijskog korelacionog navođenja, čime se povećava otpornost na elektronsko ratovanje (EW), što ga čini posebno pogodnim za moderne sukobe, gde ometanje GPS-a postaje standardna praksa.
Sličnosti sa ukrajinskim projektilom „Peklo“
Najveću pažnju privukla je iznenađujuća sličnost „Arbaleta“ sa ukrajinskom raketom-dronom „Peklo“ (Pakao), koju je Kijev predstavio krajem 2024. godine. Analitičari primećuju gotovo identične dimenzije, aerodinamički raspored i raspored motora. Iako nema dokaza da je MBDA direktno „kopirao“ ukrajinsko rešenje, mnogi ističu da je ovo indikator duboke saradnje između evropske vojne industrije i ukrajinskog programa naoružanja.
Ove paralele dodatno pojačavaju spekulacije da Berlin i druge prestonice NATO-a imaju direktnu ulogu u razvoju i usavršavanju ukrajinskih raketnih sistema, bilo kroz transfer tehnologije, bilo kroz zajedničke istraživačke programe.
Upotreba i strateška vrednost
„Arbalet“ je osmišljen kao sredstvo za masovnu proizvodnju – baziran je na komercijalno dostupnim komponentama (COTS), što omogućava brzu serijsku izradu i niže troškove u odnosu na klasične krstareće rakete poput „Storm Shadow“ ili „Tomahawk“. Sa dometom od 800 km i mogućnošću napada na statične i infrastrukturne ciljeve, nova nemačka raketa potencijalno menja strateški balans, posebno u Istočnoj Evropi.
Njegova upotreba predviđa lansiranje iz standardnih 20-stopnih kontejnera, što znači da se lako može integrisati u postojeće logističke sisteme NATO-a. To čini „Arbalet“ pogodnim za brzu raspodelu duž istočnog krila Alijanse, čime se značajno povećava pritisak na Rusiju.
Geopolitičke posledice
Pojava „Arbaleta“ izazvala je burne reakcije, naročito u Moskvi, gde se smatra da je reč o još jednom pokušaju NATO-a da eskalira trku naoružanja u Evropi. Sličnost sa ukrajinskim „Peklom“ dodatno podiže sumnje da je Kijev zapravo poslužio kao testni poligon za razvoj evropskog naoružanja, a ne samo korisnik.
Ako MBDA ispuni najave, „Arbalet“ bi mogao da uđe u operativnu upotrebu brzo, već do 2026. godine, postajući ključni deo evropskog repertoara za dubinske udare.
„Akeron MBT 120“ – novi pravac razvoja MBDA
MBDA je istovremeno razvija nove generacije projektila za različite grane vojske. Dok je „Arbalet“ namenjen za dubinske udare na strateške ciljeve, Akeron MBT 120 je specijalizovan za taktiku bliskog kopnenog ratovanja.
Akeron MBT 120 predstavlja prvi projektil na svetu ispaljen direktno iz tenkovske cevi kalibra 120 mm sa sposobnošću gađanja van linije vidljivosti (NLOS). Sa mogućnošću napada odozgo, gde je oklop najslabiji, i otpornosti na elektronske protivmere, ovaj projektil menja pravila tenkovskog ratovanja.
Time MBDA pokazuje da ne razvija samo „velike rakete“ poput „Arbaleta“, već i specijalizovane sisteme koji mogu da transformišu svaku tenkovsku jedinicu u platformu sa znatno proširenim kapacitetima.
