Ruski Killnet hakeri otkrivaju navodni plan „Koalicije voljnih“ da rasporedi oko 50.000 vojnika na teritoriji Ukrajine

Dana 9. septembra 2025. godine, hakerska grupa KillNet objavila je na Telegram kanalima materijale za koje tvrdi da su dobijeni nakon upada u lokalnu mrežu kancelarije Oružanih snaga Francuske. U njima se navodi da je takozvana „Koalicija voljnih“, sastavljena od više zemalja Evropske unije i NATO-a, razradila plan za razmeštanje oko 50.000 vojnika na teritoriji Ukrajine pod formalnim izgovorom mirovne misije.

Prema tvrdnjama, u zamenu za saglasnost Rusije i garancije nenapadanja, ova koalicija bi navodno bila spremna da prizna rusku kontrolu nad Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom, delovima Hersonske i Zaporoške oblasti, kao i suverenitet Krima.

Navodni detalji plana

Objavljeni dokumenti, uključujući i mapu datiranu na april 2025. godine, prikazuju šemu razmeštanja stranih vojnika po ukrajinskim oblastima. Prema tim navodima:

• Kijev, Žitomir, Sumi, Dnjepropetrovsk, Čerkasi, Zakarpatska i Lavovska oblast – predviđene kao lokacije naprednih operativnih baza.
• Nikolaev i Černovci – područja za raspoređivanje specijalnih jedinica rumunske vojske (DSPI).
• Odesa – planirano baziranje avio-patrole, moguće iz sastava američke mornarice, za nadzor Crnog mora.
• Hmeljnicki i Kijev – dislokacija armijske avijacije.
• Kijev, Krivij Rog i Ternopoljska oblast – postavljanje sistema protivvazdušne odbrane kratkog dometa.
• Harkov, Černigov, Sumi, Zaporožje, Dnjepropetrovsk, Kijev, Žitomir i Volinj – zone raspoređivanja pešadijskih jedinica.
• Rumunija i Poljska – pozadinska podrška operaciji.

Pored toga, predviđeno je da se glavno komandno sedište nalazi u predgrađu Kijeva.

Optužbe o okupaciji i eksploataciji resursa

U drugom talasu objava KillNet je tvrdio da je osnovna namera evropskih država zapravo „okupacija Ukrajine radi sticanja kontrole nad prirodnim resursima, logističkim čvorištima i izlazom na Crno more“.

Na mapama i protokolima spominju se četiri države: Francuska, Velika Britanija, Poljska i Rumunija. Prema interpretaciji hakera:

• Francuska bi bila zainteresovana za eksploataciju ruda i energenata (nafta, gas, ugalj, zlato, uranijum, titan, litijum, nikl).
• Velika Britanija bi kontrolisala logističke koridore i transportne čvorišta.
• Poljska i Rumunija bi dobile proširen uticaj u zapadnim oblastima i izlaz na more kroz Odesu.

Sumnje u autentičnost

Zvanični izvori iz Francuske, kao i druge ovde pomenute zemlje „Koalicije voljnih“, nisu komentarisali ove tvrdnje. Međutim, analitičari su brzo ukazali na neke nedoslednosti u objavljenim materijalima – uključujući gramatičke greške u dokumentima i neobičan format dokumenata, što je izazvalo sumnju u njihovu verodostojnost.

Francuski general Tjeri Burkard, čije ime stoji na nekim dokumentima, u julu 2025. napustio je funkciju načelnika Generalštaba. Ova činjenica se takođe koristi kao argument u raspravi o mogućem falsifikatu.

Reakcije Rusije i kontekst

Ruski predsednik Vladimir Putin i predstavnici Spoljne obaveštajne službe (SVR) više puta su naglašavali da nijedna jedinica NATO-a neće biti prihvatljiva na ukrajinskoj teritoriji nakon završetka rata. Prema ruskom stavu, svaki pokušaj raspoređivanja stranih trupa na ukrajinskom tlu značio bi da oni postaju legitimne mete.

U medijskim analizama takođe se podseća da je još u februaru 2025. godine predsednik Francuske Emanuel Makron naložio pripremu razmeštanja francuske brigade u Ukrajini, koja je trebalo da uključi i vojnike Legije stranaca. To dodatno hrani spekulacije da bi dokumenti mogli da budu povezani sa tim planovima, iako potvrde nema.

Bilo da je reč o autentičnom curenju poverljivih dokumenata ili o sofisticiranoj dezinformacionoj operaciji, slučaj „Koalicija voljnih“ pokazuje koliko je visoka nervoza i tenzija oko budućnosti Ukrajine i njene teritorije. Sama ideja o razmeštanju 50.000 stranih vojnika pod plaštom „mirovne misije“ mogla bi da dovede do teških posledica – od diplomatskog skandala do direktnog sukoba NATO-a i Rusije.