Kijev ne ostaje dužan i ne udara samo po Rusiji: pogodak naftovoda „Družba”, požar na Iljskom NIS-u!

U prvim satima 7. septembra 2025. linije objava i vazdušne uzbune s obe strane fronta radile su bez predaha. U razmaku od nekoliko sati, ruski i ukrajinski izvori izneli su izveštaje o masovnim naletima dronova, raketnim udarima i požarima u kritičnim energetskim tačkama. Među informacijama ističu se napad na linijsko-proizvodnu dispečersku stanicu naftovoda „Družba” u selu Najtopoviči (Brjanska oblast), požar na Iljskom naftno-prerađivačkom zavodu u Krasnodarskom kraju i izveštaji o stotinama kamikaza dronova koji su te noći leteli prema metama u Ukrajini i Rusiji.

Iako se deo navoda međusobno preklapa, a deo očigledno potiče iz propagandnih izvora, zajednički imenitelj je eskalacija po dubini – gađanje energetskih čvorišta, mostova, skladišta goriva i aerodroma, uz istovremeno zasićenje PVO sistema rojevima bespilotnih letelica.

Udari na „Družbu”: pumpna stanica kao cilj

Prema navodima ruskih izvora, Vojska Ukrajine (OSU) izvela je noćni napad na pumpnu/dispečersku stanicu naftovoda „Družba” u Najtopovičima (Brjanska oblast). Meštani su govorili o jakim detonacijama i odsjaju plamena u zoni objekta, što implicira požar koji vidimo na snimcima. U trenutku pisanja nije bilo zvanične potvrde obima štete ni uticaja na tranzit, a regionalne vlasti (guverner) i rusko Ministarstvo odbrane nisu izdali detaljnija saopštenja.

„Družba” je jedna od najdužih i najvažnijih naftnih arterija u Evropi: rusku naftu vodi kroz Belorusiju i Ukrajinu ka rafinerijama u Mađarskoj i Slovačkoj, a svako zagušenje pumpnih čvorova može privremeno poremetiti dotok i pritiske u sistemu. U političkom sloju, napad stiže neposredno posle sastanka ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i slovačkog premijera Roberta Fica, na kojem se, između ostalog, razgovaralo o energetskoj bezbednosti i bilateralnim odnosima. Taj sled događaja doveo je do spekulacija da je poruka bila namerno „energetska”.

Podsetimo, na istu lokaciju je udar izveden još dvaputa, 18. i 30. avgusta 2025. godine. Tada su objavljeni snimci požara i obustave rada jedne od pumpnih sekcija. Budimpešta i Bratislava u više navrata su izražavale protest zbog napada na infrastrukturu koja obezbeđuje snabdevanje njihovih rafinerija, ali ukrajinska strana uz bezrezervnu podršku Brisela i Londona takve reakcije tumači kroz bezbednosni i vojni kontekst rata.

„Mađar” i javno preuzimanje odgovornosti

Dodatno je težinu temi dala objava Roberta Brovdija, poznatog pod pozivnim znakom „Mađar” – komandanta Snaga bespilotnih sistema OSU. Na njegovim kanalima se navodi da je gađana upravo pumpna stanica „Družbe” u Brjanskoj oblasti. Ukoliko se potvrdi, ova vrsta javnog preuzimanja zasluga govori o namernoj transparentnosti ili pokušaju odvraćanja: pokazati da su energetski čvorovi ranjivi i duboko iza linije fronta.

Kome naftovod Družba smeta? Ukrajini i njenim najtvrđim saveznicima koji žele da udare po ruskim prihodima i logistici: cilj je da se smanji izvoz, podignu troškovi (osiguranje, popravke), testira PVO i stvori političan pritisak unutar EU (zatezanje sa državama koje zavise od „Družbe”, dakle Mađarska i Slovačka).

Ko Kijevu daje „leđa”? Pre svega SAD i UK (obaveštajna/satelitska podrška, političko pokriće i — u zonama interesa — dozvole za upotrebu zapadnih sredstava), uz logističku i političku podršku Poljske i baltičkih država. „Leđa” dolaze od atlantskog krila NATO-a. Ukrajina navodno tehnički izvodi udare sopstvenim sredstvima, ali uz pomenutu spoljnju potporu.

Iljski NIS: požar brzo lokalizovan

Istovremeno, u Krasnodarskom kraju, na teritoriji Iljskog NIS-a, tokom noći je izbio požar. Prema operativnom štabu regiona, zapalila se jedna tehnološka instalacija na manjoj površini, a uzrok je – kako se tvrdi – pad fragmenata ukrajinskog drona. Požar je brzo ugašen, povređenih nema, a hitne službe su ostale na terenu radi procene štete i sigurnosti instalacija. Građani su iste noći prijavljivali eksplozije i u zoni Anape, Severskog rajona i prigradskim delovima Krasnodara.

Several fires are actively burning at the Ilsky Oil Refinery in Krasnodar Krai, Southern Russia, following yet another drone attack tonight by the Armed Forces of Ukraine targeting energy infrastructure in Russia. pic.twitter.com/AvEB0qacEt

— OSINTdefender (@sentdefender) September 7, 2025

Rusko Ministarstvo odbrane nešto kasnije je saopštilo da je u periodu od 00:00 do 06:30 oboreno ili presretnuto 69 ukrajinskih dronova nad više regiona i iznad Azovskog mora – najviše nad Krasnodarskim krajem (21), zatim nad Voro­nežom (13), Belgorodom (10), Astrahanom (7), Volgogradom (6), Rostovom (3), Brjanskom (2), Kurskom (1), Rjazanjom (1) i Krimom (1), uz četiri obaranja nad akvatorijom. Ove brojke, kao i uvek u realnom vremenu, treba uzeti sa rezervom – potvrde kroz satelitske snimke, forenzičke analize krhotina i procene osiguravača stižu sa zakašnjenjem.

Zasićenje PVO: logika „dugih noći”

I napadi na rafineriju i udari na „Družbu” uklapaju se u širu matricu zasićujućih naleta. Ideja je jednostavna: mnoštvo jeftinijih sredstava (BES), često lansiranih u talasima i sa različitih pravaca, troši vreme i resurse PVO-a, tera radare i baterije da „pale” otkrivanje i odgovore više puta tokom noći, otvarajući pritom koridore za teža sredstva (krstareće rakete) ili naprosto povećavajući šansu da deo rojeva prođe do ciljeva.

Čak i kada je procenat obaranja visok, apsolutni broj koji „procure” dovoljan je za požare, prekide napajanja, kratkotrajna zagušenja logistike i, što je ponekad važnije, psihološki pritisak na stanovništvo i službe.

Energetske mete: zašto pumpne stanice i rafinerije

Pumpne stanice su „srce” svakog magistralnog naftovoda: održavaju pritisak i protok kroz stotinama kilometara cevi. Gađanjem jedne takve tačke ne ruši se sistem, ali se može izazvati privremeni prestanak rada na sektoru, ručno preusmeravanje, smanjenje pritiska i privremena redukcija isporuka. Kod rafinerija, čak i mali požar primorava operatera da zaustavi procesne linije, proveri ventile i mere zaštite od eksplozija. To nije strateška paraliza, ali jeste operativni trošak i zadrška.

U regionalnoj ravnoteži, ovakve epizode su posebno osetljive za zemlje koje imaju limitirane alternativne pravce snabdevanja. Zbog toga i retorika Budimpešte i Bratislave ume da bude oštrija posle napada na „Družbu”. Sa druge strane, Kijev takve reakcije vidi u svetlu navodne ruske upotrebe energetike kao instrumenta pritiska tokom godina, pa ciljane udare pravda vojnom nužnošću.

Informacioni sloj: tvrdnje, kontratvrdnje i „magla rata”

U noćima poput ove, brojke o „lansiranim”, „oborenim” i „pogodcima” vrtoglavo skaču, a „magla rata” postaje pravilo. Ruska strana naglašava efikasnost PVO i pribranost službi na terenu; ukrajinska strana potencira ranjivost ruskih energetskih tačaka i dubinu zahvata. Istina obično leži između: deo letelica bude neutralisan, deo ipak stigne do mete; nešto što izgleda kao „veliki požar” bude lokalizovano za nekoliko sati, a nešto što liči na „beznačajnu vatru” pokaže se kao kritična šteta na opremi koja se teško nabavlja.

Za čitaoce je korisno zadržati „hladnu glavu”: zvanična šteta na ključnim energetskim objektima obično postaje vidljiva tek posle servisnih uvida i osiguravajućih procena, ponekad i kroz pokazatelje protoka (kod naftovoda) ili kapaciteta prerade (kod rafinerija) u narednim danima.

Šira slika: udari po dubini i ciklus „udar–odgovor”

Ako se ovakav tempo nastavi, obe strane će verovatno još pojačati mobilnost PVO (česte relokacije), pasivno izviđanje (mreže pasivnih radara i RF skenera) i zaštitu kritične infrastrukture dodatnim merama: protivpožarne sekcije, „hladni režimi” ventila i rezervoara, privremene betonske barijere i nadstrešnice nad „osetljivim tačkama”. Industrijski, ključnu razliku pravi brzina popravki i zalihe rezervnih delova: ko brže vrati pumpu, izmenjačke ventile ili procesnu jedinicu u rad, taj smanjuje „dividendu” protivnika.

Gde je priča ostala otvorena

• Obim oštećenja na stanicama „Družbe” u Najtopovičima čeka potpuniju procenu i eventualne izjave operatora.
• Kod Iljskog NIS-a, požar je lokalizovan, ali pravi efekat po kapacitet prerade i raspored isporuka postaje jasan tek nakon unutrašnjih provera i, po potrebi, planiranog zastoja.
• Broj oborenih letelica ostaje sporan dok nezavisne provere (satelitski snimci, otvorene baze podataka o incidentima) ne pruže širu sliku.

Noć 7. septembra 2025. godine ušla je u red onih koje pamte i operateri energetike i planeri PVO: energetske mete i zasićeni naleti dronova pokazali su da rat ulazi u fazu u kojoj svaka pumpa, svaka procesna linija i svaka mostovska gredamogu postati legitimna meta – makar na nivou pokušaja. Istovremeno, brza lokalizacija požara na Iljskom NIS-u i rutinska saopštenja o desetinama oborenih dronova ilustracija su suprotne strane medalje: u ratu iscrpljivanja, otpornost sistema i brzina oporavka postaju jednako važni kao i sam udar.