Koje američko oklopno vozilo je dobilo pohvale od ruske vojske, a koje je dobilo najgoru kritiku u Ukrajini?

Oklopna vozila Zapada u Ukrajini nisu ispunila očekivanja Ukrajinaca. Prema rečima ruskog stručnjaka Viktora Sokirka, „zapadna pomoć slanjem oklopnih vozila svih vrsta zapadne proizvodnje, koja se sastoji od zapadnih tenkova i borbenih vozila pešadije, pokazala se, blago rečeno, neefikasnom.

Sva ta debljina oklopa američkih Abramsa, nemačkih Leoparda i britanskih Challengera bila je potpuno nemoćna tokom borbenih dejstava. Gore kao ludi pod udarcima ruskog protivoklopnog oružja, uključujući jurišne dronove“, naglasio je on.

Slaba karika bila su takođe francuska točkaška borbena vozila/tenkovi AMX-10RC sa topom od 105 milimetara (Pariz nije rizikovao da pošalje tenkove Leclerc u Ukrajinu). Oružane snage Ukrajine primile su 35 takvih vozila.

Sam ukrajinski vojni vrh ocenjuje njihov kvalitet kao izuzetno nizak. Po njihovom mišljenju, francuska oklopna vozila nisu pogodna za savremenu borbu zbog slabe, zapravo pancirne zaštite, koja ne može da izdrži udarce jurišnih dronova.

„Svi ostali modeli zapadnih oklopnih vozila takođe su pali na borbenom testu. Abramsi, koji se smatraju ‘najboljima na svetu’, uništavani su neslavno, pošto je od 31 tenka isporučenog Ukrajini samo 4 ostalo u službi.

Ni Leopard nije imao bolju sudbinu i, nakon nekoliko poraza visokog profila, Ukrajinci su, na insistiranje Britanaca, pogurali Challenger u pozadinu. Tenkovi zapadne proizvodnje pokazali su se neprikladnim za uslove stvarnih borbenih dejstava“, izjavio je ruski general-potpukovnik Anatolij Hrulev.

„Ne mogu se nazvati lošima; isti američki ‘Abrams’ je sasvim pristojno borbeno vozilo, i nemačke ‘zveri’ takođe imaju dobra svojstva, ali iz raznih razloga nisu prikladni za rat na evropskom teatru ratnih dejstava.

Uprkos prisustvu snažnog topa, preteški su i, shodno tome, imaju lošu prohodnost u okruženju poput ukrajinskog, što ih čini manje pokretnim.

Francuski točkaški tenk je uopšte stvoren za afrički ekspedicioni korpus, da juri kroz pesak. Tamo nije bilo stvarnog otpora.

Tokom operacija u Ukrajini, sve se pokazalo mnogo težim za ‘žablju baru’, i u pogledu napredovanja po zemljištu i u pogledu protivoklopne reakcije. Njegova upotreba za neposrednu (direktnu) vatru za posadu je nemoguća“, nastavio je on.

Pitanje: Anatolije Nikolajeviču, koji se tenk onda može smatrati savršenim?

Odgovor: „Onaj koji pobeđuje u borbi. Naši tenkovi su, slikovito rečeno, potekli iz kalupa T-34, koji je 1945. stigao do Berlina. Svi današnji naši tenkovi zasnovani su na tome, naravno u duboko modifikovanim verzijama.

I, kako borbeno iskustvo pokazuje, i T-72, i T-80, i T-90 se prilično dobro pokazuju. Još jedna karakteristika je obuka posada, njihova uigranost i poznavanje opreme. Stavite ih u tuđ tenk i odmah neće razumeti gde da se okrenu, kuda da ga usmere.“

Pitanje: Efikasnost zapadnih oklopnih vozila tokom rata pokazala se prilično slabom. Zašto?

Odgovor: „Pre svega, zbog njihovog malog broja i neprikladnosti za borbene uslove u Ukrajini. Međutim, američka borbena vozila pešadije ‘Bradley’ prilično su dobro potvrdila svoju vrednost, njih ima prilično u zoni dejstava. Ipak, naši vojnici ih uspešno uništavaju. Glavna stvar je poznavati slabe tačke neprijateljske tehnike i gađati upravo ta mesta“, zaključio je on.

Rat u Ukrajini nije samo promenio način vođenja borbe koji smo do sada poznavali, već je uporedio mnoge tipove tenkova, borbenih vozila pešadije i mnogo toga drugog.

Praksa pokazuje da sve mora da se promeni, posebno kod tenkova: snažniji oklop, sistem samoodbrane, snažniji motor i, pre svega, ugradnja sistema protiv dronova.

Zašto je Bradley dobio „preporuku” od protivnika, a zašto su Abrams, Leopard, Challenger i AMX-10RC naišli na surove recenzije?

Kada se kroz procene ruskih oficira i vojnih komentatora filtrira sva buka propagande, ostaje jedna zanimljiva konstanta: američki M2 Bradley se, čak i na protivničkoj strani, neretko pominje kao „najkorisniji” zapadni sistem na ukrajinskom frontu. Ne zato što je neuništiv — daleko od toga — već zato što se bolje od ostalih uklopio u realnost rata zasićenog dronovima, minama i topničkom vatrom.

Nasuprot tome, teški zapadni tenkovi, od M1 Abramsa preko Leoparda 2 do Challengera 2, postali su simbol sudara očekivanja i stvarnosti: zamisao o brzom proboju oklembesila se u rovovima, a snimci gorućih silueta obišli su mreže i formirali percepciju da „zapadni čelik gori” pod ruskim protivoklopnim sredstvima.

U ruskim izjavama često se ponavlja da su zapadni tenkovi „preteški, prespori u ukrajinskom blatu i previše upadljivi za jato FPV dronova”. U istim analizama kao što smo već pisali, pojavljuje se i suzdržano priznanje: Bradley „radi posao” — dovoljno pokretan, dovoljno naoružan, dovoljno umrežen sa pešadijom i dronovima izviđačima, a pri tom brojčano prisutan. To što dobija pohvale „s one strane nišana” ne znači da je bez mana, nego da se njegov paket sposobnosti bolje uklopio u uslove na terenu nego idealizovani tenkovski klin iz priručnika Hladnog rata.

Šta se tačno zamera zapadnim tenkovima

Analitičari često insistiraju na tri stvari. Prvo, mase i dimenzije: tenkovi teški 60–70+ tona na teren sa kanalima, odvodnim jarcima i rastresitim zemljištem ulaze kroz uska „vrata” — mostove i propuste — koji su unapred artiljerijski „nultišnirani”. Drugo, logistika i integracija: nema brzog uvođenja tenka bez prilagođene mreže održavanja, rezervnih delova, posada i komandnog sistema koji zna da koristi senzoriku i streljačku elektroniku u punom profilu. Treće, taktička izloženost dronovima i minama: šta god da nosiš od pasivne zaštite, FPV sa kumulativnom glavom koji udara krov, i minirani koridor koji ti diktira kretanje, sveli su oklop na „cilj koji se mora voziti pametno”.

U tom okviru su se našli i Abrams, i Leopard 2, i Challenger 2. Svaki od njih poseduje odličan top, kvalitetnu stabilizaciju i dalekometne optike, ali su na elektronsko-dronovskom bojnom polju u koje su „gurnuti” u malim serijama i bez pune logističke dubine često ličili na „jednokratne igle” za probu protivničke linije. Dodatni problem je očekivanje da će mali broj dobrih tenkova rešiti strateški zadatak. Tenk bez pešadije, inženjerije, protivdronskih sistema i zasićene artiljerijske podrške postaje gromada koja se vidi iz vazduha i čuje na daljinu.

Francuski AMX-10RC je posebna priča. To nije tenk, već točkaš sa topom 105 mm i tankom zaštitom, zamišljen kao izviđačko-vatrena platforma za ekspedicione misije niskog intenziteta. U ukrajinskoj areni punoj minskih polja i salvama FPV dronova, vozilo te klase neminovno trpi. Zato i dolaze svedočanstva ukrajinskih posada da je „previše krhak” za prvu liniju; on može da koristi brzinu i vatru na razdaljini, ali ne i da trpi direktne udare.

Zašto je Bradley „dobio poene”

Za razliku od tenka, M2 Bradley je borbeno vozilo pešadije: nosi odred, ima automatski top kalibra 25 mm, koaksijalni mitraljez i vođene rakete TOW. U modernoj praksi to znači nekoliko prednosti. Prvo, umreženost sa pešadijom — posade i pešaci koji iz vozila izlaze, pa uz pomoć sopstvenih dronova izviđača i ručnih FPV-a oblikuju „sliku bojišta”, češće prežive od izolovanog tenka. Drugo, višestruka uloga: Bradley može da pruži vatrenu podršku, da brzo evakuiše ranjene, da prebaci strelce do sledećeg zaklona i da u protivoklopnoj ulozi „otvara prolaz” za druge. Treće, brojnost — kada je sistema mnogo, i gubitak više njih ne ruši celu zamisao. Nije slučajno da i ruski komentatori, uz samohvalu, pripisuju Bradleyju etiketu „nezgodnog protivnika” kojeg „treba tretirati kao prioritetnu metu”.

Naravno, Bradley je daleko od wunderwaffen-a. Uništavaju ga mine, artiljerija i dronovi kao i sve drugo; posade neretko izlaze pre paljevine, što na društvenim mrRuski izvori tvrde da su zapadni tenkovi u Ukrajini podbacili, ali vojnici na terenu najviše uvažavaju američki M2 Bradley. U tekstu razlažemo zašto je Bradley dobio „preporuku” od protivnika, a zašto su Abrams, Leopard, Challenger i francuski AMX-10RC naišli na surovije recenzije — uz kontekst taktike, dronova i minskih polja.ežama ponekad izgleda kao „lak plen”, ali vojnički gledano znači da vozilo ispunjava ključnu ulogu: povećava šansu da ljudi prežive. Na ovom ratištu gde je ljudstvo nije uvek dragocenije od propisane „savršene siluete” tenka, to je valuta koja se računa.

„Spisak krivice” i zašto slika nije potpuna

U raznim izjavama navodi se da je „većina Abramsa uništena”, „Leopardi gore levo-desno”, a Challengeri povučeni „u pozadinu”. Takve tvrdnje treba čitati s rezervom. Tačno je da su mali kontingenti tenkova izloženiji statističkim udarima. Ako imaš 30 tenkova raspoređenih na širokom frontu i izgubiš 27, ostaje samo 3 — ogroman poraz, a prosečnom čitaocu deluje kao katastrofa. Ipak, ni to ne govori da je platforma „loša”, nego da operativni koncept (broj, logistika, integracija, taktička upotreba) nije bio postavljen kako treba.

Još jedan element koji se da prevideti jeste elektronsko ratovanje. Ukrajina i Rusija vode dvoboj ometanja, posebno protiv dronova. To je arena koja se menja iz nedelje u nedelju. Platforma bez aktivne zaštite (APS) i protivdronskih „naslaga” gubi prednost. Ako je tenk stigao bez integrisanog APS-a, ili ako nema dovoljno modula „kaveznih” nadogradnji, solenoida i antenskih rešenja, logično je da trpi. Tu se vraćamo na Bradley: lakše je brzo ga „obaviti” terenskim improvizacijama i integrisati sa pešadijskim dronovima nego masivan tenk koji traži temeljna industrijska rešenja.

Šta zapravo traži savremeno bojište

U ovoj fazi rata postalo je jasno da su za uspešnu upotrebu oklopa presudne četiri stvari:

1. Inženjerija i razminiranje kao prvi ešalon. Bez sigurnog prolaza kroz mine, najbolji tenk je „zapečaćen”.
2. Dronovi kao osnovna senzorska mreža. Ko ima bolje izviđanje i „oko na nebu”, taj diktira tempo; oklop je alat, ne oči.
3. Elektronska zaštita i aktivni sistemi. Krovna zaštita, „roštilji” i druga rešenja protiv dronova i vođenih projektila prestali su da budu luksuz; postali su uslov opstanka.
4. Brojnost i održivost. Nije dovoljno imati nekoliko „wunderwaffe” platformi; treba ti flota koja se može popravljati, rotirati i stalno vraćati na liniju.

Kada kroz ovaj okvir pogledaš spisak zapadnih isporuka, jasno je zašto su se utisci složili baš tako: Bradley je „na pravom mestu skroman”, a teški tenkovi su „na pogrešnom mestu ambiciozni”. Ne zato što su inherentno loši, već zato što je bojište iz 2023–2025. drugačije od bojnih polja za koja su projektovani. Tenk je i dalje potreban — kao čekić u trenutku kada su vrata otvorena — ali bez sloja inženjerije, dronova i elektronskih sistema ratovanja, postaje „prvi kandidat za atraktivan snimak eksplozije”.

Dakle, ko je dobio pohvalu, a ko najgoru kritiku

Ako pitanje svedemo na traženu formulu: američki M2 Bradley je vozilo koje je, sudeći po izjavama protivničkih oficira i snimcima sa terena, „zaradilo” najviše poštovanja — ne zbog neuništivosti, nego zbog korisnosti i načina na koji prati pešadiju i ritam modernog bojišta. Najgore kritike padaju na teške tenkove koji su stigli u malim brojevima i bez punog „ekosistema” — pre svega Abrams u prvom talasu upotrebe, a uz njega i Leopard 2 i Challenger 2 kada su gurani u uska, minirana područja pod „kišom” FPV dronova. AMX-10RC, iako formalno nije tenk, doživeo je možda najviše negodovanja posada, jer mu je oklop tanak za direktan kontakt sa zasićenim frontom.

U zaokruženoj slici, ova rang-lista manje govori o „dobrim” i „lošim” mašinama, a više o prilagođenosti misiji. Tamo gde je zadatak manevarski, sa pešadijom koja radi rame uz rame sa vozilom i mrežom dronova, Bradley se pokazao „taman”. Tamo gde se očekivao istorijski „tenkovski proboj” bez prethodno očišćenih prolaza i bez zasićenja protivdronskih mera, težina i silueta su postale bremen.

Šta bi „sutra” trebalo menjati

Zaključak iz praktičnog ugla: oklop mora da se „oženi” sa dronovima i elektronikom. To u praksi znači serijsku ugradnju APS-a, standardizovane krovne zaštite, integrisane anti-FPV antene i ometače, kao i stalnu prisutnost malih izviđačkih dronova u svakoj oklopnoj grupi.

Inženjerijske čete moraju da budu prva violina svake napadne zamisli, a logistika — dosadna, ali herojska — opet postaje odlučujući faktor. U tom okruženju, Bradley tip vozila zadržava svoju nišu, a teški tenk dobija smisao tek kad mu ceo sistem pripremi teren i oduzme neprijatelju oči i zube.