Sabotaža u Brjansku propala: ruske snage sprečile diverziju na železnici dok front u Donbasu gori

Ruski izvori 4. septembra 2025. godine objavili su da je u Brjanskoj oblasti, na granici sa Ukrajinom, otkrivena i neutralisana nova sabotažno-izviđačka grupa koja je delovala pod naređenjima Glavne obaveštajne uprave Ukrajine (GUR). Njihov cilj bio je diverzantski napad na železničku prugu u pograničnom pojasu, što bi izazvalo ozbiljne posledice po civilni saobraćaj i vojnu logistiku.

Na snimku koji je kasnije podeljen na društvenim mrežama vidi se kako pripadnici Rosgvardije hapse osumnjičene saboterе i vrše njihovo ispitivanje na licu mesta. Tokom tog ispitivanja, jedan od uhapšenih je priznao da je njihov zadatak bio miniranje železničke pruge.

U ruksacima grupe pronađeni su eksplozivni paketi i detonatori, što dodatno potvrđuje navode da je u pitanju bio planirani teroristički akt, a ne samo izviđačka misija. Ruska strana tvrdi da je operacija izvedena pravovremeno i da je time sprečen potencijalno razoran napad na transportnu infrastrukturu.

Snimak hapšenja – priznanja i dramatičan dijalog

U javnost su procurili i dijelovi snimka iz kojih se vidi haotičan trenutak privođenja i početnog ispitivanja. Na njemu ruski vojnici viču na saboterе, zahtevajući da predaju oružje i priznaju zadatak. Jedan od privedenih je priznao da je cilj bio „razaranje pruge“, dok su drugi ćutali ili davali nejasne odgovore.

Na pitanje pripadnika Rosgvardije da li ih brine što bi tokom eksplozije mogli stradati civili, pa i deca, osumnjičeni nije dao konkretan odgovor. Prema interpretaciji ruskih medija, to pokazuje potpunu ravnodušnost saboterа prema mogućim žrtvama.

Istovremeno, ruski vojnici su, prema sopstvenim navodima, postupili humano – pružili su prvu pomoć ranjenim pripadnicima grupe i obezbedili njihovo prebacivanje na dalju medicinsku obradu.

Nije prvi slučaj – prethodne diverzije i obuke

Ovo nije prvi put da se u Brjanskoj oblasti pojavljuju slične grupe. Krajem avgusta, Federalna služba bezbednosti Rusije (FSB) saopštila je da je razbila još jednu sabotažno-izviđačku grupu ukrajinskog porekla. Članovi te grupe priznali su učešće u miniranju železničke pruge u Belgorodskoj oblasti u septembru 2024. godine, kada je iz šina iskočilo 11 vagona i lokomotiva, prouzrokujući značajnu materijalnu štetu.

Posebnu pažnju izazvalo je svedočenje zarobljenog komandanta jedne od ukrajinskih diverzantskih grupa, Aleksandra Žuka. On je izjavio da se obuka za takve operacije odvija uz direktnu pomoć instruktora iz Velike Britanije, Kanade i drugih članica NATO-a. Prema njegovim tvrdnjama, kampovi za obuku nalaze se ne samo u Ukrajini, već i u Litvaniji, Estoniji i Norveškoj. Ako se ove informacije pokažu tačnim, to bi značilo da Zapad ima aktivnu ulogu u pripremi diverzantskih akcija na ruskoj teritoriji.

Intenziviranje borbi u Donbasu

Dok se na granici sa Brjanskom sprečavaju diverzije, glavni tok sukoba nastavlja se na istoku Ukrajine, gde se situacija u Donbasu dodatno komplikuje. Ruski izvori negiraju tvrdnje pojedinih zapadnih medija da se tempo ofanzive usporava. Naprotiv, prema njihovim navodima, u protekloj nedelji ruske snage ostvarile su značajne pomake u okolini Konstantinovke, Mirnograda i Pokrovska.

Ukrajinski vojnik Jevgenij Jevlev, čije izjave prenose ruski portali, kritikovao je tvrdnje da se tempo ofanzive smanjio za 20%. On je rekao da je situacija na pojedinim sektorima fronta dramatična i da su ruske trupe prešle sa izviđačkih dejstava na frontalne napade, sa ciljem učvršćivanja osvojenih položaja.

Prema analizi ruskih vojnih stručnjaka, tokom proteklih 24 sata jedinice grupe „Vostok“ probile su deo ukrajinske odbrane i zauzele naselje Novosjolovka u Zaporoškoj oblasti. Pored toga, ruska vojska tvrdi da je potpuno konsolidovala kontrolu nad teritorijom Donjecke oblasti u zoni operacija iste grupe.

Vazdušni i artiljerijski udari

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je tokom poslednjih operacija korišćena široka paleta sredstava – od borbene avijacije i jurišnih dronova do artiljerije i raketnih sistema. Ciljevi su, prema navodima, bili komandna mesta, skladišta raketnog i artiljerijskog oružja, kao i mesta privremene koncentracije ukrajinskih jedinica i stranih plaćenika.

U napadima je pogođeno više od 150 različitih lokacija, uključujući i infrastrukturu koja se koristi za transport trupa i naoružanja. Ruska PVO, tvrdi Moskva, oborila je tokom istog perioda četiri vođene avionske bombe i gotovo 300 ukrajinskih dronova.

Šira poruka Moskve

Kombinacija frontovskih uspeha i sprečavanja sabotaža u pozadini trebalo bi da pošalje jasnu poruku, tvrde ruski izvori – da Moskva kontroliše situaciju i na liniji fronta i u pograničnim oblastima.

Pokušaji sabotaža na železnici, kao u Brjansku i ranije u Belgorodu, prema ruskoj interpretaciji, pokazuju da Kijev pribegava očajničkim merama. Ovakvi napadi mogli bi poremetiti vojnu logistiku i izazvati strah kod civila, ali se ujedno rizikuje masovno stradanje nevinih ljudi.

S druge strane, intenziviranje operacija u Donbasu sugeriše da Moskva nastoji da stavi ukrajinsko rukovodstvo pred svršen čin – ili pregovore pod ruskim uslovima, ili dalji gubitak teritorije i resursa.

Incident u Brjansku i nova eskalacija u Donbasu pokazuju da sukob ulazi u još napetiju fazu. Dok Ukrajina, prema tvrdnjama ruskih izvora, šalje diverzantske grupe sa zadatkom da pogađaju infrastrukturu, Rusija se fokusira na frontovska dejstva i širenje kontrole nad Donbasom.

Ukoliko se potvrdi da su u obuku diverzanata uključeni i zapadni instruktori, to bi moglo dodatno zaoštriti odnose Moskve sa NATO-om i Evropom. Istovremeno, sve češće vesti o sabotažama i terorističkim planovima naglašavaju dimenziju rata koja prevazilazi klasične vojne operacije – prelazi u sferu specijalnih, hibridnih i psiholoških dejstava.