Povodom najnovijih dešavanja u vezi sa istragom eksplozija od 26. septembra 2022. godine koje su izazvale oštećenja na gasovodima Severni Tok u Baltičkom moru, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održao je sednicu na zahtev Rusije.
Dana 21. avgusta 2025. godine, nemački državni tužilac objavio je hapšenje jednog Ukrajinca, osumnjičenog kao koordinator eksplozija. Muškarac, identifikovan samo kao „Serhij K.” iz razloga zaštite ličnih podataka, uhapšen je u Italiji na osnovu evropskog naloga za hapšenje. Nemačka tvrdi da je pripadao grupi koja je postavila eksploziv nakon što je brod te grupe isplovio iz luke Rostok. Dana 3. septembra 2025. očekuje se da italijanski sud razmotri njegovo izručenje Nemačkoj.
Rusija se pozvala na hapšenje Serhija K. i ukazala na „odugovlačenje i nedostatak transparentnosti“ nemačke istrage. Danska, Nemačka i Švedska odbacile su ruske tvrdnje o netransparentnosti. Dana 22. avgusta Nemačka je, zajedno sa Danskom i Švedskom, uputila pismo UN (S/2025/530) u kojem ponavlja da je nemačka istraga nepristrasna i nezavisna, u skladu sa vladavinom prava, te da „medijski izveštaji ne mogu zameniti istrage koje zahtevaju poverljivost“.
Na sednici je pomoćnik generalnog sekretara UN, Miroslav Jendža, naglasio da se UN oslanja isključivo na javne informacije i podatke koje dostavljaju zainteresovane države i da nije u poziciji da potvrdi kontradiktorne tvrdnje.
Podsetio je da su između 26. i 29. septembra 2022. godine zabeležena četiri curenja na gasovodima Severni Tok 1 i 2, u međunarodnim vodama unutar ekonomskih zona Švedske i Danske. Iako gasovodi tada nisu bili u funkciji, sadržali su velike količine prirodnog gasa. Istraživanje koje je koordinisao UNEP, a objavljeno u januaru 2025, pokazalo je da su curenja oslobodila 445.000–485.000 tona metana – dvostruko više od prvobitnih procena – što predstavlja najveću zabeleženu veštačku emisiju metana ikada.
Uticaj ovih emisija odgovara godišnjem zagađenju koje proizvede osam miliona automobila.
Jendža je pozvao države članice da izbegnu politizaciju i nagađanja, naglašavajući da je zaštita ključne infrastrukture od suštinskog značaja za bezbednost, stabilnost i životnu sredinu. Pozvao je na jaču saradnju i razmenu informacija, istakavši da uništavanje takvih objekata ima ozbiljne regionalne i globalne posledice.
Danska je, obraćajući se Savetu bezbednosti, izrazila „potpuno poverenje u nemačke vlasti” u vezi sa istragom eksplozija na gasovodima Severni Tok iz 2022. godine. Danski predstavnik podsetio je da se jedna od eksplozija dogodila unutar danske ekskluzivne ekonomske zone, što je dovelo do sprovođenja zasebne nacionalne istrage.
„Naše vlasti su utvrdile da su gasovodi namerno sabotirani, ali nije bilo dovoljno dokaza za pokretanje krivičnog postupka u Danskoj,“ rekao je danski predstavnik, naglasivši saradnju sa „međunarodnim partnerima i poštovanje principa vladavine prava“.
Dodao je da je Danska zajedno sa Nemačkom i Švedskom Savetu poslala sedam zajedničkih pisama, kao i da je Rusiji dostavljala informacije i putem bilateralnih kanala. Tvrdnje o nedostatku informisanja Danska je nazvala „neistinitom i neprihvatljivom manipulacijom činjenicama“.
Danski predstavnik je takođe kritikovao „licemerje Rusije“, navodeći da Moskva neprestano traži sednice Saveta o Severnom Toku, dok „istovremeno sistematski uništava kritičnu infrastrukturu u Ukrajini“.
Sjedinjene Države su izrazile „potpuno poverenje u nezavisni pravosudni proces u Nemačkoj“, naglasivši da je „hapšenje osumnjičenog samo korak u toj proceduri koja je i dalje u toku“, te da ovaj događaj „ne zahteva dodatnu pažnju Saveta“. Američki predstavnik naglasio je da je predsednik Donald Tramp fokusiran na „postizanje održivog mira u Ukrajini kroz pregovore, kako bi se okončala ljudska patnja“ i pozvao Rusiju da se usredsredi na taj cilj.
„Ne gubimo vreme i pažnju Saveta na incident koji se dogodio pre gotovo tri godine,“ dodao je američki predstavnik, „već se fokusirajmo na okončanje rata u Ukrajini.“
Zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN, Dmitrij Poljanski, izjavio je da „od nas traže da poverujemo kako je grupa amaterskih ronilaca uspela da postavi eksplozivni uređaj na dubini od 80 metara u srcu Baltičkog mora, koje države članice NATO-a prate do najmanjeg detalja, a da to niko nije primetio i da su ti ljudi delovali samostalno. Takve priče su za holivudske filmove, a ne za stvarni život.“
Poljanski je dodao da Rusija ne tvrdi da ti ljudi nisu umešani, ali da bi volela da vidi sve detalje nemačke istrage, jer „oni možda služe samo kao žrtveni jarci“. On je naglasio da je problem u tome što „međunarodna zajednica ostaje u mraku gotovo tri godine, a oni koji stoje iza ovog čina još uvek nisu odgovarali“.
Podseća se da se Savet bezbednosti UN bavio pitanjem Severnog Toka više puta od 2022. godine, pri čemu je Rusija zakazala najmanje deset sednica, od kojih je poslednja održana 4. oktobra 2024. godine. Moskva je 27. marta 2023. godine predložila rezoluciju za međunarodnu nezavisnu istragu, ali je predlog odbijen. Tri nacrta predsedničkih izjava takođe nisu usvojena zbog nedostatka konsenzusa. Naše nedavne izveštaje o ovoj sabotaži možete pročitati ovde, ovde i ovde.
Made in USA.