Kada pomislite na podmornicu, zamišljate ogromnu mašinu sa velikom posadom, namenjenu dugim patrolama ispod površine mora. Međutim, tokom Hladnog rata, američka mornarica izgradila je jednu sasvim drugačiju podmornicu — malu, tiho revolucionarnu.
NR-1, ili zvanično Deep Submergence Vessel NR-1, bila je najmanja nuklearna podmornica u istoriji američkih oružanih snaga — duga svega 45 metara i namenjena misijama o kojima su se godinama pričale legende.
Zašto je izgrađena NR-1?
Ideja za gradnju NR-1 potekla je od čuvenog admirala Hajmana Rikovera, arhitekte nuklearne mornarice SAD. Njegova vizija bila je flota mini podmornica koje bi služile za spašavanje i izvlačenje olupina, kao i za podvodna naučna istraživanja.
Međutim, NR-1 je ostala jedina svoje vrste — budžetska ograničenja i političke prepreke stopirale su proizvodnju drugih jedinica. Takođe, podmornica nikada nije zvanično „komandovana“ kao ratni brod, čime je izbegla birokratski nadzor američke vlade.
Tehničke karakteristike NR-1
Izgrađena u brodogradilištu General Dynamics Electric Boat u Grotonu, NR-1 je bila teška 400 tona, sa posadom od samo 10 do 13 ljudi. Mogla je ostati pod vodom do mesec dana, ali uz prilično spartanske uslove: bez tuša, bez kuhinje, samo zamrznute porcije i kofa vode za povremeno kupanje. Kiseonik se osiguravao spaljivanjem posebnih hloratnih sveća.
Nuklearni reaktor i jedan generator obezbeđivali su snagu za dva propelera i četiri pramčana potisnika, omogućavajući joj brzinu od svega 4,6 km/h. Bila je toliko spora da je uvek morala biti tegljena do operativne zone od strane površinskog broda.
Opremljena je bila sofisticiranim sonarima, manipulatorima s kandžama i rezačima za vađenje objekata sa dna, spoljnim kamerama, reflektorima, te čak i specijalnim točkovima za „sletanje“ na morsko dno. Imala je čak i televizijski periskop i košare za izvlačenje olupina.
Tajne misije i poznate akcije
Prva probna plovidba NR-1 obavljena je avgusta 1969. Tokom 1970-ih i 1980-ih, podmornica je učestvovala u brojnim tajnim operacijama, od kojih su neke još uvek poverljive. Poznato je da je 1976. izvukla olupinu F-14 Tomcata opremljenog raketama AIM-54A Phoenix koji je pao u more s nosača.
Njena najslavnija misija bila je 1986, kada je učestvovala u potrazi za ostacima spejs šatla Challenger, koji je eksplodirao neposredno nakon poletanja. Takođe je 1995. bila ključna u ekspediciji na olupinu Britannica, sestrinskog broda Titanika, zahvaljujući svojoj sposobnosti da dugo ostane nepomična iznad dna.
Kraj službe i nasleđe
NR-1 je penzionisana 2008. godine i poslata u brodogradilište Puget Sound na demontažu. Delovi broda postali su deo stalne postavke muzeja Submarine Force Library and Museum u Grotonu.
Bivši članovi posade, iako vezani tajnošću, svedočili su da im je služba na NR-1 bila jedno od najuzbudljivijih i najneobičnijih iskustava u karijeri.
Mala podmornica koja je ostavila trag u američkoj istoriji
NR-1 je dokaz da veličina nije presudna kada je reč o inovaciji i značaju. Od spašavanja svemirskih letelica, preko tajnih podvodnih misija u Hladnom ratu, pa do naučnih istraživanja olupina, najmanja nuklearna podmornica u američkoj istoriji ostavila je dubok trag ispod talasa.
A koliko je megatona naoružanja mogla da nosi ta podmornica?
Aman nije vam ovo 1976. godina.
Pa mi danas imamo tako jako naoružanje da ni Englezi, Nemci i taj njihov usrani NATO ne smeju da nas napadnu.
Pamet uglavu.