Ni 100 bombardera B-21 ne pomaže: Pentagon pod pritiskom da udvostruči ulaganja zbog ‘kineske pretnje’!

Operacija „Midnight Hammer”, u kojoj je čak devet bombardera B-2 Spirit — gotovo polovina cele aktivne flote američkog vazduhoplovstva — izvršilo agresiju na jedan složeni cilj u Iranu, bila je i demonstracija sile i alarm za SAD.

Misija je navodno uspela, ali je, prema rečima analitičarke Mekenzi Iglin iz American Enterprise Institute (AEI), pokazala da Amerika ima snagu za „jedan napad, ne za bitku, a definitivno ne za rat.”

Navodni uspeh ove vazduhoplovne misije otkrio je neprijatnu istinu u Vašingtonu: strateška flota bombardera SAD je opasno mala za sukob sa supersilom. Sada uticajna koalicija odbrambenih stručnjaka i industrijskih lidera vrši pritisak na Kongres i Pentagon da odustanu od opreznosti i udvostruče planirani broj B-21 Raider bombardera — sa 100 na najmanje 200.

Zašto Amerika treba 200 bombardera B-21 Raider, a ne 100?

Glavni problem koji trenutno pokreće debate u američkim bezbednosnim krugovima svodi se na jednostavnu matematiku. Sadašnja flota bombardera je zastarela i premala.

Sa samo 20 B-2 stealth bombardera, uz flote zastarelih B-52 i veoma ranjivih B-1 u osporavanom vazdušnom prostoru, sposobnost SAD da održe dugotrajne operacije protiv dostojnih protivnika ozbiljno je dovedena u pitanje.

Zvanični plan američkog vazduhoplovstva predviđa kupovinu „najmanje” 100 bombardera B-21 Raider, letelice šeste generacije, osmišljene da budu kičma američke vazdušne moći u narednim decenijama. Međutim, u pozadini se konsenzus brzo menja.

Stručnjaci poput Mekenzi Iglin (AEI) i Rebeke Grant iz Lexington Instituta ističu da je 100 primeraka nedovoljno. Oni se zalažu za flotu od najmanje 200 B-21, a neki čak predlažu otvaranje druge proizvodne linije kako bi se isporuke ubrzale.

Ova vizija tiho uživa podršku i među liderima Air Force Global Strike Command, što ukazuje da i sam Pentagon prepoznaje ograničenja trenutnog plana.

Kvantitet postaje ključan faktor

Razlog za ovaj pritisak je jasan. U velikom sukobu, brojnost je presudna. Gubici su neizbežni, a stope operativne spremnosti znače da je u svakom trenutku spremna tek frakcija flote.

Flota od 100 bombardera može se brzo smanjiti, ostavljajući SAD bez strateških opcija. Ova numerička ranjivost dodatno se pogoršava ubrzanom modernizacijom kineske vojske, koja ne samo što proizvodi bombardere H-6N sposobne da gađaju američke baze poput Guama, već razvija i sopstveni stelt bombarder H-20, projektovan da potpuno neutralizuje američku tehnološku prednost.

U tom kontekstu, superiornost B-21 postaje presudna za SAD — ali samo uz dovoljan broj. Iako na prvi pogled liči na svog prethodnika B-2, B-21 Raider navodno predstavlja “fundamentalni tehnološki skok sa superiornim stelt osobinama iz svih uglova” (all-aspect low observability), a sve to zahvaljujući naprednom dizajnu.

Ova sposobnost je ključna za probijanje kineskih naprednih PVO sistema, ali bez dovoljno velike flote koja može da apsorbuje gubitke i održi tempo operacija, ova prednost bi mogla biti neutralisana.

„Budžetska bitka” ugrožava program B-21 Raider

Povećanje sa 100 na 200 aviona je u suštini budžetska bitka. Signali su ohrabrujući, ali još nedovoljni. Predlozi budžeta za fiskalne godine 2025. i 2026. pokazuju rast finansiranja za istraživanje, razvoj i nabavku, uz dodatni impuls kroz zakon o budžetskom usklađivanju.

Ipak, Mekenzi Iglin upozorava da „trenutni impuls nije dovoljan”. Da bi se dostigao obim proizvodnje potreban za flotu od 200 bombardera, biće neophodno održati visoke budžete bar do 2027–2028. Konačnu odluku doneće Kongres SAD, gde zagovornici projekta moraju ubediti skeptike da je cena nečinjenja daleko viša od troškova aviona.

Ulog je ogroman

B-21 Raider se propagira da je “tehnološka dragocenost sposobna da SAD obezbedi odlučujuću stratešku prednost”. Čak i da je to istina, bez dovoljnog broja, ta prednost ostaje teorijska.

Debata u Vašingtonu više nije o tome da li je B-21 pravi bombarder — već koliko takvih aviona Amerika može sebi da priušti u eri ponovnog nadmetanja supersila.

B-21 Raider ukatko

Sa sposobnošću izbegavanja detekcije, izvođenja preciznih udara na velikim udaljenostima i integracije sa budućim borbenim sistemima, B-21 Raider se reklamira kao budućnost američke avijacije i temelj održavanja globalne vojne dominacije SAD.

• Stealth karakteristike: B-21 ima manji radarski odraz od svojih prethodnika, uz naprednije materijale za upijanje radara i redizajnirane usise motora. Dimenzije su nešto manje nego kod B-2, ali istovremeno unapređuju dolet i neprimetnost.
• Pogon: Opremljen je s dva motora snižene infracrvene i radarske vidljivosti, verovatno verzijama Pratt & Whitney motora poput PW 9000 ili F-135, sa silom potiska preko 11.400 kg po motoru.
• Avionika i elektronsko ratovanje: Višestruki senzori—radar, infracrvena, elektronska odbrana—objedinjeni su kroz softver koji pruža objedinjenu situacionu svest i napredne mogućnosti samozaštite. Sistem za elektronsko ratovanje omogućava ometanje i izbegavanje protivničkih radarskih i raketnih sistema.
• Naoružanje: Interni prostor za oružje podržava do 50.000 funti različitih ubojitih sredstava, uključujući konvencionalne i nuklearne bombe, kao i vođene projektile (npr. LRSO rakete, B61-12 bombe i druge). Otvorena arhitektura omogućava brzu integraciju budućih sistema naoružanja.