Jedan od američkih B-2 Spirit bombardera, koji je korišćen kao deo unapred isplanirane varke u okviru tajne operacije protiv Irana, morao je da izvrši prinudno sletanje na Havajima i još uvek se nalazi tamo.
Prema pisanju specijalizovanih izvora, ovaj avion je bio deo operacije čiji je cilj bio da se zavara javnost, pa čak i obaveštajna zajednica, dok su pravi bombarderi išli drugim putem – preko Atlantika – kako bi izvršili napad na ciljeve u Iranu.
Incident se dogodio 21. juna 2025. godine, kada su posmatrači letova na internetu sa velikim interesovanjem pratili kretanje više B-2 bombardera koji su leteli prema zapadu iznad Pacifika. Naizgled, delovalo je kao da se sprema veliki napad na Iran, ali se ispostavilo da je reč o isceniranoj obmani. Navodno su samo dva bombardera učestvovala u misiji, dok su ih pratili tankeri, dajući privid masovnijeg napada.
Međutim, jedan od tih “mamaca” morao je da prinudno sleti na Međunarodni aerodrom Danijel K. Inouje u Honoluluu, koji se nalazi uz bazu Hickam – deo Zajedničke baze Perl Harbor-Hikam.
Ova baza obično služi kao dom za avione F-22, C-17 i KC-135, ali je poznato da B-2 bombarderi ponekad koriste ovu lokaciju za zaustavljanje ili čak privremene operacije. U konkretnom slučaju, ovaj bombarder je, kako se vidi na video-snimku koji je objavio novinar Dejvid Martin, ostao parkiran na pisti uz policijski nadzor.
Bombarder je leteo pod pozivnim znakom MYTEE 14 (88-0332) i prema satelitskim snimcima, još uvek se nalazi na istoj lokaciji. Detalji o stepenu oštećenja nisu poznati, ali popravka ovakvog aviona hiljadama kilometara daleko od baze Whiteman AFB u Misuriju svakako predstavlja ozbiljan logistički izazov.
Portparol Američke komande za strateške udare (AFGSC), Čarls Hofman, odbio je da komentariše konkretan slučaj, ali je istakao da “američke snage ostaju spremne da sprovedu globalne udare bilo kada i bilo gde, po nalogu predsednika SAD”. On je dodao da se “obećanje mira kroz snagu” i dalje održava.
B-2 flota, iako i dalje jedinstveno sposobna, nalazi se na zalasku svoje karijere. Uz samo 19 operativnih letelica, ona predstavlja klasičan primer resursa visoke vrednosti, ali niskog broja.
Održavanje ovih bombardera je ekstremno skupo, posebno zbog njihove složene tehnologije i specijalnih premaza za smanjenje radarskog odraza. Uprkos tome, njihova operativna vrednost ostaje ogromna, ne samo zbog same sposobnosti prodora u neprijateljski prostor, već i zbog iskustva koje prenose na buduće generacije.
Upravo zato se u SAD velika nada polaže u novi B-21 Raider, koji bi trebalo da nasledi B-2 i to u mnogo većem broju. Projekat je za sada u skladu s planom i budžetom, za razliku od mnogih prethodnih vojnih nabavki. Ipak, s obzirom na sve manju otpornost B-2 na savremene pretnje, zamena mora stići što pre.
Zaključno, incident na Havajima, iako deluje kao tehnička neprijatnost, zapravo otkriva mnogo širu i ambiciozniju strategiju američkih vazduhoplovnih snaga koju dosad nismo navikli da viđamo: zbuniti, zavarati i iznenaditi kada se najmanje očekuje – pa makar i uz prinudna sletanja usput.
Spačvanske šume su njihovo poznato odredište. Krije se, ali je javna tajna.