Nakon što je Američka vojna obaveštajna agencija (DIA) objavila da ruske Vazdušno-kosmičke snage uvode nuklearne bojeve glave u rakete vazduh-vazduh, postavlja se pitanje: da li će iste bojeve glave uskoro biti integrisane u projektile ruskih PVO sistema dugog dometa poput S-400?
U fokusu je najnovija verzija rakete R-37M, koja u kombinaciji sa MiG-31BM presretačima dostiže domet od 400 km i brzinu od 6 maha, sa bojevom glavom mase 61 kg. Ovakav letni profil omogućava uništavanje ciljeva na ogromnim daljinama, čak i u uslovima visoke brzine i niske vidljivosti — kao što su stelt lovci.
Nuklearni potencijal: Odbrane od rojeva dronova i krstarećih projektila
Nuklearne bojeve glave ne zahtevaju istu preciznost kao konvencionalne eksplozivne glave, što znači da mogu neutralisati veće grupe ciljeva, kao što su rojevi dronova, krstareće rakete i čak neprijateljski avioni.
Još tokom Hladnog rata, Rusi su na rakete R-33 postavljali nuklearne glave kako bi zaštitili MiG-31 od nuklearnih krstarećih raketa ispaljenih sa američkih bombardera.
40N6 — kopneni pandan R-37M za PVO sisteme
Raketa 40N6, uvedena u ruske S-400 sisteme krajem 2010-ih, deli mnoge performanse sa R-37M. Ova raketa ima domet do 400 km, brzinu od 14 maha i koristi podatke sa letelica kao što su MiG-31 i A-50 AWACS za navođenje van dometa radara.
Njen profil leta podrazumeva penjanje na ekstremne visine, zatim silazak ka cilju — čak i do 5 metara iznad tla. Raketa se takođe može koristiti za napade na kopnene ciljeve, a prema izveštajima, već je viđena u upotrebi u Ukrajini od kraja 2023.
Ako postane nuklearna – potencijal S-400 sistema višestruko raste
U poređenju sa R-37M, rakete 40N6 su znatno šire primenjene u ruskim snagama. Ako bi se razvila varijanta sa nuklearnom bojevom glavom, borbeni kapacitet sistema S-400 bi značajno porastao. To bi posebno pogodovalo ruskoj vojnoj doktrini koja se više oslanja na PVO sisteme nego na skupe borbene avione, zbog nižih operativnih troškova i veće efikasnosti u zaštiti teritorije.
Sistem S-400, dizajniran da presreće i stealth letelice, koristi višeslojne radare različitih talasnih dužina kako bi stvorio širu sliku borbenog prostora. Ugradnja nuklearne verzije rakete 40N6 dodatno bi pojačala njegov kapacitet da pretnji neutralizuje pre nego što one uopšte ugroze ruski vazdušni prostor.
Trka sa Zapadom i potreba za asimetričnim odgovorom
Razvoj šestogeneracijskih američkih borbenih aviona kao što su F-47, F/A-XX i bombardera B-21 Raider povećava pritisak na Rusiju da razvije asimetrična rešenja. Takođe, sposobnost da se raketama 40N6 sa nuklearnim bojevim glavama presretnu budući hipersonični američki avioni poput SR-72 mogla bi da bude ključna.
Osim u S-400, rakete 40N6 su integrisane i u S-500 i mobilni S-300V4, a očekuje se i njihovo postavljanje na fregate klase Admiral Gorškov u ruskoj mornarici.
Povratak nuklearnih PVO raketa?
U vreme Hladnog rata, i SAD i SSSR su imali nuklearne PVO rakete – američki Nike Hercules i sovjetske 5V28MN na S-200. Ako Rusija krene putem integracije nuklearnih glava u svoje raketne PVO sisteme, to bi mogao biti prvi veliki korak ka njihovom povratku u globalnu vojnu arenu.
U kontekstu rastuće razlike između ruskih i NATO-ovih sposobnosti u oblasti borbenih aviona i bombardera, ovakva odluka bi mogla predstavljati ključnu tačku oslonca ruske odbrane u narednim decenijama.
Tema je obimna i trebalo je samo dodati iz istorijata da je bivši SSSR vršio nuklearne explozije u jonosferi Zemlje. Obzirim na razvoj stelth tehnologije i masovnom upotrebom da li dronova ili borbene avijacije mora se tražiti i težiti ka sistemu PVO koji bi mogao upotrebom imati masovan efekat kod obaranja letelica, a to je upravo nuklearna explozija koja bi bila izvedena u jonosferi izazivajući jako elektromagnetno zračenje (nešto slično poput Teslinog oružja) čime prestaje svaki rad projektila ili borbenih aviona s’ time i da nije nužan direktan pogodak. E sad sve zavisi kakva bi se nukleano punjenje koristilo zbog eventualnog zračenja i emisije radioaktivnih elemenat (to ostaje na onima koji će dizajnirati takvo oružje).
Kakav je koncept ulotrebe ovakvih projektila? Konvencinalna R37 se može upotrebiti na cilj u vazduhu bilo kada bilo gde i NE OSTAVLJA bilo kakve posledice, puje pike ne važi se. Govorimo o vazduh- vazduh raket sa nuklearnim punjenjem koja treba da eksplodira u vazduhu? I dobro, oborimo mi te dronove ili grupu aviona, bravo. E sad, šta ćemo sa radioaktivnošću? Na toj visini, kad se rasprše radioaktivne čestice nošene vetrom mogu da kontaminiraju ogromna područja. Ovo zabraniti konvencijama.