Sledi li finalni čin u sukobu? Rusija premešta 10 strateških bombardera dok se vozovi natovareni Iskanderom približavaju

U noći 25. maja, nakon najnovijih ukrajinskih dron napada na Moskvu, situacija u ratu ulazi u novu, opasnu fazu. 

Ruska vojska pokreće veliki odgovor, uključujući premeštanje čak 10 strateških bombardera i lansiranje raketa Iskander-M sa voznih platformi ka ključnim ciljevima unutar Ukrajine.

Gnev zbog napada na Moskvu pokreće odmazdu

Prema ruskom Ministarstvu odbrane, u noći između 24. i 25. maja, sistemi PVO oborili su ukupno 110 ukrajinskih dronova, uključujući:

• 16 iznad Tulske oblasti
• 14 iznad Brjanske i Kaluške oblasti
• 13 iznad Moskve i Tverske oblasti
• 10 iznad Belgoroda i Kurska
• 8 iznad Orlovske oblasti
• 7 iznad Krima
• 2 iznad Smolenska
• po 1 iznad Lipecka, Nižnjenovgorodske i Novgorodske oblasti

U prethodnoj noći, PVO je u samo četiri sata uništila 95 dronova, dok su ukrajinske snage intenzivirale napade na ruske gradove i infrastrukturu.

Strateški bombarderi kreću u akciju

Kako javljaju izvori bliski njihovoj vojsci, Rusija je premeštala strateške bombardere Tu-95MS i Tu-160 ka aerodromima u blizini ukrajinske granice – jasna najava masovnog ruskog vazdušnog napada.

U vazduhu je bilo do 8 bombardera Tu-95MS, dok su dva Tu-160 poletela iz baze Engels. Ukrajinske obaveštajne službe upozoravaju na prve zone lansiranja raketa kod Saratova i Kaspijskog mora, sa mogućim početkom udara oko 2 sata.

Požar i eksplozije u Kijevu i Odesi

Tokom prethodne noći, fabrika aviona Antonov u Kijevu pogođena je ruskim dronovima i raketama, nakon čega je izbio ogroman požar, vidljiv čak iz svemira. Eksplozije su potom zabeležene i na lokacijama u Odesi i Dnjepropetrovskoj oblasti, gde su rakete Iskander-M pogađale infrastrukturu.

Prema navodima, jedan od ciljeva bio je i PVO sistem Patriot na međunarodnom aerodromu Žuljani u Kijevu, koji bi sudeći po njegovom samoodbrambenom rafalnom dejstvu, te eksploziji nakon toga, mogao biti uništen.

Nakon toga, a u noći između 24. i 25. maja 2025. godine, Rusija je ponovo izvela jedan od najmasovnijih i najintenzivnijih raketnih napada na Ukrajinu od početka sukoba, prema tvrdnjama analitičara Jurija Podoljake. Po svemu sudeći, u drugom napadu za dva dana, najgore je prošla Odesa.

Ukrajinski apel Zapadu – Tramp odbija nove sankcije

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Sibiha pozvao je njegove zapadne pokrovitelje da pojačaju pritisak na Rusiju i uvedu nove sankcije.

Međutim, nakon telefonskog razgovora između Donalda Trampa i Vladimira Putina, američki predsednik je odbio nove mere, izjavivši da i Putin radi na donošenju trajnog mira.

„Svet mora izvršiti pritisak na Rusiju da prihvati prekid vatre“

poručio je Sibiha, dok Tramp tvrdi da je ruski lider za dijalog.

Pripreme za kopnenu ofanzivu – Ukrajina jača Donjeck dok 50.000 ruskih vojnika čeka signal na granici sa Harkovom

Ruska vojska navodno priprema kopnenu ofanzivu “buldožer taktike” s ciljem proširenja “mrtve zone” i potpunog eliminisanja ukrajinskih odbrambenih položaja.

Kao odgovor, Ukrajina premešta mehanizovane pešadijske jedinice ka Donjecku, kako bi pokušala da zaustavi rusko napredovanje ‘po svaku cenu’.

Prema tvrdnjama britanskog glasila Sky News, objavljenom 23. maja 2025. godine, Oružane snage Ruske Federacije su koncentrisale oko 50.000 vojnika duž granice sa Harkovskom oblasti, što ukazuje na potencijalne pripreme za novu ofanzivu na severoistoku Ukrajine.

Ove informacije ponavljaju ukrajinski vojni izvori, kao i više njima bliskih Telegram kanala, koji beleže pojačano prisustvo ruske tehnike i ljudstva u pograničnim oblastima.

Četvoromesečni prozor do jeseni

Analitičari koje je Sky News konsultovao ističu da Rusija ima vremenski okvir od oko četiri meseca za izvođenje ozbiljnijih ofanzivnih operacija, pre nego što počne sezona obilnih kiša. Kiše bi mogle značajno otežati kretanje teške vojne tehnike, što dodatno podstiče spekulacije da se sprema letnja kampanja.

Harkovska oblast ostaje jedno od najvažnijih žarišta sukoba od februara 2022. godine. Grad Harkov, drugi po veličini u Ukrajini, ima ogroman strateški značaj zbog svoje blizine ruskoj granici – udaljen je samo oko 30 kilometara.

Evgenij Pomagajbus, načelnik štaba ukrajinske operativno-taktičke grupe “Hartiia”, potvrdio je da ruske snage intenzivno gomilaju trupe duž granice sa Harkovskom oblasti. Po njegovim rečima, to jasno ukazuje na pripreme za ofanzivne operacije.

Počinje li veliki evropski rat?

Atmosfera na frontu sve više podseća na uvod u širi evropski sukob, a ne na mirovno rešenje.

Kijev uz NATO logistiku, posebno Britnaije, Francuske i još nekih EU zemlja, već nekoliko dana uzastopno provocira, dok Moskva počinje da odgovara sve žešćim napadim i strateškim pregrupisavanjem avijacije i ljudstva. 

Scenario otvorenog rata između Rusije i Zapada postaje sve realniji, dok svi posmatramo do koje mere su nekadašnji donosioci odluka u SAD, sada delujući iz Brisela, spremni da gurnu, ne samo Ukrajinu, već čitavu Evropu zarad ostvarivanja svojih ciljeva.