Da li ukrajinski general nagoveštava nešto? „Granice iz 1991. su iluzija – Ukrajina mora da preživi, ne da sanja!“

Nekadašnji komandant Oružanih snaga Ukrajine i trenutni ambasador u Velikoj Britaniji, Valerij Zalužni, izneo je jedno od najrealističnijih viđenja trenutne ukrajinske pozicije od početka sukoba.

U govoru na bezbednosnom forumu Security Export: Ukrainian Technological Weapons in the World, Zalužni je označio trenutak za neophodnu stratešku promenu: napuštanje ideje o potpunom povratku teritorijalnog integriteta iz 1991. godine.

Prema njegovim rečima, ta vizija, iako razumljiva sa moralnog i istorijskog stanovišta, danas predstavlja „beskorisnu fantaziju“, dokle god Rusija ima sposobnost da vodi ofanzivni rat.

Zalužni je naglasio da više nije vreme za verovanje u čuda, niti u simboličnu „belu labudicu“ koja će doneti mir, vratiti Krim i Donbas i sve učiniti srećnima. Umesto toga, pozvao je na temeljnu promenu načina razmišljanja i planiranja.

Kako je objasnio, Rusija je od kraja 2023. godine uvela rat u fazu iscrpljivanja, koristeći svoju ogromnu demografsku i ekonomsku prednost, dok je Ukrajina ušla u ozbiljnu krizu u oba domena.

Sa padom nataliteta, milionima raseljenih građana i privredom pod neprekidnim pritiskom, ukrajinska sposobnost za vođenje rata tradicionalnog formata slabi. Upravo iz tog razloga Zalužni smatra da Ukrajina mora hitno investirati u tehnološku nadmoć – ne kao luksuz, već kao jedini put preživljavanja.

Dronovi, veštačka inteligencija, elektronsko ratovanje i brzi razvoj domaće proizvodnje pametnog oružja, postaju oslonci nove vojne doktrine. To, po njemu, nije kraj borbe za suverenitet, već redefinisanje te borbe u skladu sa realnim okolnostima.

Zanimljivo je da se Zalužnijeva poruka podudara sa sve češćim istupima predsednika Volodimira Zelenskog, koji takođe priznaje da Ukrajina trenutno nema kapacitete da vojno vrati sve izgubljene teritorije.

Posebno pitanje Krima, koje je duboko ukorenjeno u javni diskurs, počinje se sve češće pominjati u kontekstu mogućih diplomatskih rešenja – ali ne iz slabosti, već iz pokušaja da se izbegnu novi masovni gubici.

Zalužni tvrdi da ne predstavlja predaju, već pokušaj spašavanja suštine ukrajinske države. U svetu u kojem vojna moć više ne zavisi isključivo od ljudstva i oklopnih brigada, već od algoritama, senzora i preciznih udara, insistiranje na vraćanju istorijskih granica može se pokazati kao strategija koja vodi ka još većim žrtvama.

Umesto toga, kako ističe Zalužni, Ukrajina treba da se fokusira na dugoročni opstanak, pametno korišćenje resursa i međunarodnu saradnju u oblasti odbrambenih tehnologija.

Poruka ovog istupa je jasna – vreme je da Ukrajina prestane da vodi rat iz prošlosti. Granice iz 1991. godine možda su bile ideal, ali danas su pretnja koja može iscrpeti naciju do tačke kolapsa.

Ukoliko želi da preživi i zadrži bilo kakav suverenitet, Ukrajina mora redefinisati svoje ciljeve i taktike, ne zaboravljajući ideale, ali prilagođavajući ih realnosti.

Upravo u promeni paradigme i paralelne realnosti u kojoj žive na Zapadu, a koju je Zalužni sada predstavio, može ležati šansa da Ukrajina ne samo preživi, već i opstane kao država. Evropu i ceo svet ovaj konflikt i dalje oblikuje – a realizam, kako se prenosi preko generala, postaje nova osnova strategije.