Dok korupcioni skandal trese NATO, državni sekretar SAD šokira: „Tramp hoće mir, dok neki Evropljani traže rat“

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je 20. maja 2025. godine da su međunarodni odnosi danas ušli u „nestandardnu situaciju“, jer američka administracija na čelu sa predsednikom Donaldom Trampom teži miru, dok pojedini evropski lideri i dalje pozivaju na vojne akcije.

Ovu izjavu dao je tokom večere Upravnog odbora Centra za izvođačke umetnosti Džon Kenedi u Vašingtonu.

„Jedan od kardinala s kojim sam se sastao u Rimu mi je rekao: veoma je neobično što američki predsednik želi mir, a neki Evropljani stalno pozivaju na rat, kao da se svet okrenuo naglavačke“, preneo je Rubio reči svog sagovornika.

Rubio je istakao da Tramp nastoji da izbegne prekomerne vojne troškove, preferirajući da sredstva budu usmerena na razvoj američke ekonomije.

Prema njegovim rečima, ogromni iznosi namenjeni nacionalnoj bezbednosti mogli bi se bolje iskoristiti za infrastrukturu, nove tehnologije i druge sektore koji doprinose ekonomskom rastu SAD.

Izjava državnog sekretara dolazi u trenutku kada administracija Donalda Trampa sprovodi aktivne diplomatske napore za okončanje rata u Ukrajini. Dan ranije, 19. maja, Tramp je obavio dvočasovni telefonski razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, koji je, prema Putinovim rečima, bio „sadržajan i iskren“.

Kako je preneo pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, tokom razgovora nije bilo reči o konkretnim rokovima prekida vatre, ali je Tramp naglasio da je zainteresovan za brzo postizanje dogovora.

Rubio je već ranije, 15. maja, tokom sastanka ministara NATO-a u Antaliji, izjavio da su SAD spremne da podrže svaki mehanizam koji vodi ka miru u Ukrajini, naglašavajući da rat mora da se okonča diplomatskim putem.

Korupcioni skandal u NATO: Uhvaćeni agenti NSPA u višemilionskoj pljački sa oružanim ugovorima!

Kada smo već kod NATO saveza, njihova agencija za nabavke i logistiku (NSPA) našla se u centru ozbiljnog korupcionog skandala. Pet osoba — sadašnjih i bivših zaposlenih — uhapšeno je zbog sumnje da su učestvovali u korupcionim radnjama prilikom sklapanja ugovora o nabavci oružja.

Među uhapšenima su dva državljanina Belgije i tri državljanina Holandije, uključujući 58-godišnjeg bivšeg službenika Ministarstva odbrane Holandije, koji je ranije bio zadužen za međunarodne vojne ugovore.

Svi su radili u sedištu NSPA u Luksemburgu, a sumnja se da su poverljive informacije dostavljali privatnim vojnim dobavljačima, omogućavajući im nelojalnu prednost na tenderima. Nelegalno stečen novac navodno je “opravan” putem lažnih konsultantskih firmi, osnovanih radi prikrivanja prihoda.

Međunarodna istraga obuhvata šest zemalja

Istragu je pokrenula sama NSPA, ali njenu koordinaciju vodi Eurojust, uz učešće pravosudnih organa Belgije, Holandije, Luksemburga, Italije, Španije i SAD. Tužilaštvo u Luksemburgu izvršilo je pretres prostorija i zaplenilo dokumentaciju koja ukazuje na širu mrežu uključenih aktera.

Prema pisanju Euractiv-a, postoji sumnja da su ove koruptivne aktivnosti zahvatile ugovore o isporuci municije, dronova i protivvazdušnih raketa, uključujući ugovor vredan 700 miliona dolara za nabavku PVO raketa Stinger iz 2024. godine, koji je najavio bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

NSPA pod lupom: visoka tajnost, slab nadzor

NSPA, sa sedištem u Luksemburgu, ima preko 1500 zaposlenih i zadužena je za višenacionalne nabavke, logistiku i podršku NATO operacijama. Samo tokom 2023. godine, agencija je zaključila ugovore u vrednosti od 11 milijardi dolara, uključujući i proizvodnju artiljerijske municije,

U 2024. godini NSPA je ugovorila isporuku 1000 raketa za PVO sistem Patriot u vrednosti od oko 4 milijarde dolara, kao i dodatnih 1,2 milijarde dolara za municiju. Međutim, prema organizaciji Transparency International, visoka tajnost ugovora i nedostatak transparentnosti stvaraju pogodno tlo za korupciju.

Stručnjaci zahtevaju veću transparentnost u odbrambenim troškovima

Ekspertkinja Frančeska Grandi ističe da ovaj skandal jasno ukazuje na potrebu za reformom kontrole i transparentnosti NATO-ovih budžetskih rashoda, naročito u svetlu činjenice da su ukupni vojni budžeti članica alijanse dostigli čak 1,3 triliona dolara u 2024. godini, piše i nemački DW.