Kakva je budućnost topova u avijaciji? Topom se smatra oružje (oruđe) kalibra 20 mm i većeg. Oni su se na avionima pojavili relativno kasno, između dva svetska rata, jer su zbog svoje složenosti i mase bili problem proizvođačima dvokrilnih aviona. No, kad su već stigli oni su, s kratkim prekidom, do danas na njima.
Za vreme Drugog svetskog rata topovi su bili nezamenjivi u avijaciji. Princip primene bio je – što više, to bolje. Bilo ih je u svim mogućim kombinacijama, čak fiksno usmerenim na gore ili na dole, radi efikasnijeg dejstva na bombardere ili tenkove.
Zatišje posle Drugog svetskog rata i pojava prvih reaktivnih aviona nisu u početku uticali na njihovu upotrebu; piloti su i dalje vodili blisku borbu (dogfight) topovima relativno velike brzine paljbe. Pojava raketa vazduh-vazduh (A-A) mnoge je dovela u zabludu pa i u efutoriju, pa su avioni ostali bez topova.
Ubrzo se pokazalo da su A-A rakete veoma nepouzdane, pa je počeo vraćanja topova. Po tome je, svakako, najpoznatiji F-4 Fantom II koji se pojavio na nebu Vijetnama samouvereno noseći rakete. Vrlo brzo se ispostavilo da je on inferioran u bliskoj borbi, gde su okretni i odlično naoružani avioni MiG-17 i MiG-19 mnogo bolje kontrolisali situaciju.
Ni Sovjeti nisu bolje prošli s predrasudama, pa je njihov elitni avion MiG-21E započeo karijeru bez topova. Oni su brzo vraćeni već na MiG-21F. Bio je to najpre top NR-30 (Nudelman/Rihter), posle kog je počeo da se koristi izvanredni top GŠ-23L. On se pojavio i u podvesnoj (dvocevnoj) kontejnerskoj varijanti GŠ-23-L/Ju koja je u Jugoslaviji proizvođena za sopstvene potrebe i za izvoz. Instaliran je i na J-22 orao.
Rakete tog vremena imale su procenat uspešnosti od pet do najviše 13%, što ih je stavljalo u gotovo neupotrebljiv položaj za ozbiljan sukob. Amerikanci su problem brzo rešili montiranjem gatling topa M61A1 vulkan.
Izuzetak u svetskoj praksi jeste MiG-25 koji ni u jednoj verziji nije imao topovsko-streljačko oružje, pa ipak je u svoju trofejnu listu upisao fantome, F-5E/F tigar II, F-18 hornet, pa i BPL RQ-1 predator.
Na nebu se ubrzo pojavljuju jurišnici s moćnim naoružanjem u osnovnoj ulozi protivtenkovskih razarača: A-10 tanderbolt II sa sedmocevnim topom 30mm (GAU-8/A Avenger) i MiG-27 s šestocevnim topom GŠ-6-30A, u istom kalibru. Oni su svojim rafalom mogli da iskopaju manji rov na zemlji, ali su bili ranjivi zbog taktike svoje primene. Ovim avionima pridružio se MiG-31 s šestocevnim gatling topom GŠ-6-23 koji ima brzinu paljbe preko 9.000 granata u minuti. Isti top koristi i veteran Su-24.
Avionski topovi u savremenim ratovima
U savremenim ratovima, kao nikada ranije, avijacija je demonstirala ogromnu moć. Neslućena nosivost, brzina, manevrabilnost i sve složeniji izviđačko-nišanski optoelektronski sistemi, od aviona su napravili zastrašujuća sredstva.
Navedimo, kao primer, da se sada za tepih bombardovanje može koristiti, umesto mnoštva aviona, samo jedan. Prvi put je ova nadmoć korišćena u Pustinjskoj oluji, kada je avijacija mnogo lakše krčila put pešadiji nego što su to mogli tenkovi i artiljerija.
Bez obzira na nadmoć Koalicije, Iračani se nisu lako predali. U vazduhu je oboren izvestan broj aviona, pri čemu su irački piloti leteli na avionima MiG-29 i Mig-25PD. Detaljna istraživanja dokazala su da ni u jednom od tih bojeva nisu korišćeni avionski topovi! Iračani su koristili poznate rakete R-40R/RD s poluaktivnim navođenjem i rakete R-40T/TD s IC navođenjem, maksimalnog dometa do 60 kilometara.
Ukrajinski sukob i nova iskušenja
Bez obzira na nadmoć ruske avijacije (i po broju i po kvalitetu), VSU aktivno koristi borbenu avijaciju. Najpre su to bili avioni sovjetske proizvodnje (veliki broj je do sada uništen ili neupotrebljiv) a zatim sve više modeli zapadnog porekla.I opet se postavlja pitanje – da li su u vazdušnim sukobima korišćeni topovi?
Odgovor je isti: nisu, bez obzira što na spisku vazdušnih pobeda Rusi imaju priličan broj aviona i helikoptera Ukrajine. Zabeležen je slučaj kada je jedan Su-30SM pokušao topom da obori ukrajinski helikopter, pa je na kraju morao da to učini raketom kratkog dometa R-73.
Raketa mnogo lakše manevriše od aviona i ne ulazi u rizik kao avion koji može, dok traži povoljan pravac topovskog dejstva, da uleti i u PVO zasedu. Ukrajinci imaju i gorko iskustvo dejstva avionskog topa. Jedan MiG-29 samouvreno je krenuo da obori geran 2, pri čemu je sam stradao od ostataka pogođene letelice, ušavši u istoriju kao prvi takav slučaj.
Po ko zna koji put postavlja se pitanje – šta nas čeka u budućim ratovima? Da li će avionski topovi biti samo preteći teret na avionima, ili će dobiti priliku da se iskažu u bliskom vazdušnom boju? Neki teoretičari tvrde da će avioni morati, usled poboljšanih stelt karakteristika, da se pribiliže u zonu bliske borbe, gde su avionski topovi nezamenjivi.
S druge strane, domet AA raketa doseže neverovatne daljine, čak i do 300 kilometara, pa bez obzira na stelt karakteristike, duž te trase ima vremena za presretanje raketama. Stratezi taktičke borbe imaju rešenje i za bliske susrete. Razvijene su i stalno se unapređuju rakete visokomanevarskih osobina za dejstvo s male udaljenosti, uz korišćenje naprednih IC bojevih glava. Šta je paradoksalno?
Šanse za blisku borbu rastu sa pojavom savremenih aviona pete generacije u kojima, zbog stelt karakteristika, ima vrlo malo mesta za unutrašnji smeštaj većeg broja raketa. Topovi s tim nemaju problem.
Ni avionski topovi nisu bez mana i to je ono što rasprave dodatno komplikuje. Reč je o masi oruđa! Američki top M61A1 kalibra 20 mm ima masu od 112 kilograma, a masa M61A2 je već nešto manja – 92 kilograma. Ruski top GŠ-6-23M kalibra 23mm ima masu od 76 kilograma, a GŠ-30-1 kalibra 30 mm samo 50 kilograma! Reklo bi se da je to malo u odnosu na nosivost i masu samog aviona.
Međutim, ima i suprotnih primera: top M61A2 s b/k od 480 granata kalibra 20 x 102mm koja se nalazi na F-22A, ima masu već od 200 kilograma, a s drugim dodacima i ojačanjima ta masa se podiže na 300 do 500 kilograma!
Ni kod Rusa nije mnogo bolje. Lovac MiG-31BM nosi top GŠ-6-23M i b/k od 260 granata. Kompletna instalacija ima masu od 250 kilograma. Su-35S, naoružan topom GŠ-30-1 s b/k od 150 granata 30 x 165 mm dodatno je opterećen s 300-350 kilograma. Mnogi bi rekli – to nije mnogo, jer reč je o izuzetno moćnim mašinama koje to lako ponesu.
Da, ali jedna raketa AA R-73 ima masu od samo 110 kilograma, pa umesto topa avion može da ponese i dodatne tri takve rakete, pri čemu je uvek u mogućnosti da izbegne blisku borbu za koju su mu potrebni topovi. Jednom lansirana, ona samo olakšava avion.
Protiv upotrebe topova na avionima je i mehanika, odnosno žilavost strukture i avionike. Vibracije i gasovi prilikom dejstva značajno utiču na upotrebljivost aviona i njegov životni vek. Na našim avionima propisano je koliko se može ispaliti granata pre zamene cevi ili celog topa, pri čemu su zabeležena oštećivanja opreme usled dejstva.
Još uvek ostaje otvoreno pitanje: zašto se niko ne odriče topova, pa se oni pojavljuju i na avionima najnovije generacije?
U F-35 ugradjen je cetvorocevni GAU-22/A kalibra 25 mm (proizvodnja General Dynamics Corporation). Petocevni top GAU-12 kalibra 25mm (General Dynamics GAU-12/U Equalizer) iz kog je nastao novi GAU-22 ugradjen je u američke AV-8B Harijer.
Sve logične naznake govore o tome da avionskim topovima, svakako ističe vreme, ako već i nije. Njihova upotreba u borbi odavno se računa u jednocifrenim procentima, možda i u promilima. Pretpostavlja se da će avionski topovi biti nužno zlo, kao nož ili pištolj kod pešaka.
Topovi se, za sada, najčešće koriste kao jezik međunarodne komunikacije jer mogu da ispale upozoravajući rafal kojim se sprečava narušavanje VaP, ili primorava neprijatelj da sleti na neprijateljski aerodrom. Od topova se neće odustati još izvesno vreme jer nema odgovora na pitanje – šta može da ih zameni?
Posebna priča jesu lovci šeste generacije gde projektanti još nisu sigurni da li će njima uopšte pilotirati ljudi, pa se pitanje topa povlači u treći ili četvrti plan, pošto još niko ne zna da li ćemo se rastati od lovaca-presretača kakve smo do sada poznavali.
