Ukoliko mirovni pregovori između Ukrajine i Rusije uspeju, milioni ratnih veterana vratiće se svojim društvima. Mnogi od njih će se vratiti bez svojih saboraca.
Hiljade vojnika su ranjeni, mnogi će živeti s trajnim invaliditetom. Takođe, biće razmenjeni i hiljade ratnih zarobljenika (POW), koji su mesece ili godine proveli u zatočeništvu.
Međutim, kada se ovi borbeno iskusni vojnici vrate kućama, čeka ih nova bitka—ona koja može biti još usamljenija i depresivnija.
Gubitak razuma u ratu
Odi Marfi, najodlikovaniji američki heroj Drugog svetskog rata, govorio je o skrivenim traumama rata. U svom autobiografskom filmu iz 1955. godine, “To Hell and Back”, prikazao je sopstvene borbe, koje su kasnije prepoznate kao posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).
Proganjale su ga noćne more, spavao je s pištoljem ispod jastuka i bio zavisan od tableta za spavanje. Ratne traume nisu prolazne.
Tri sata gledanja ratnog filma možemo pamtiti noćima, dok veterani nose životne ožiljke i stalno preživljavaju rat kroz intenzivne, uznemirujuće uspomene.
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
U toku svetskih ratova, ovaj poremećaj nazivao se “ratnim nervima” ili “borbenom neurozom”. Oko 1970-ih, posle iskustava veterana iz Vijetnamskog rata, usvojen je termin “posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).”
PTSP menja hemijski sastav i strukturu mozga, uzrokujući abnormalan odgovor na stres, neravnotežu neurotransmitera i promene u regijama mozga. Simptomi uključuju anksioznost, depresiju, nesanicu, napade panike, flešbekove i noćne more.
Dijagnoza je izazovna jer simptomi mogu preklapati s drugim mentalnim poremećajima, a takođe može povećati rizik od nasilnog ponašanja, zavisnosti, poremećaja ishrane itd.
Sindrom post-borbene apstinencije (PCWS)
Porodice su srećne što su se njihovi najmiliji vratili, ali prava bitka počinje kod kuće. Ratnici se moraju setiti da više nisu u zoni borbe. žena ne treba komandanta, već supruga.
Suočavanje sa svakodnevnim životom može biti izazovno. Rutinski poslovi deluju trivijalno u poređenju s borbenim iskustvima.
Statistike pokazuju da rat značajno povećava stopu razvoda. Uzroci su emocionalna otuđenost, gubitak poverenja, nedostatak intimnosti i komunikacione prepreke.
Lečenje PTSP-a
Psihoterapija pomaže u procesu ponovne izgradnje života. Terapije poput kognitivno-bihevioralne terapije, terapije izlaganja i mindfulness terapije pružaju podršku.
Psihijatri mogu prepisati lekove za depresiju, anksioznost i nesanicu. Holistički pristupi poput joge, akupunkture, terapije ljubimcima, umetnosti i sporta mogu poboljšati oporavak.
Ono što je najpotrebnije je vreme za oporavak, bezuslovna ljubav i podrška porodice i društva. Značajan posao ili angažovanje pomažu u vraćanju svrhe života i finansijske stabilnosti.
Oslobađanje od ratnih trauma
Vojni veteran biva zaustavljen zbog prebrze vožnje. Na drugom mestu, bivši ratni heroj se svađa sa komšijom. Obojica se suočavaju s realnošću – više nisu vojnici, već obični građani.
Prihvatanje civilnog života može biti teško. Potrebno im je “presecanje pupčane vrpce” s prošlošću kako bi uspeli da se prilagode novoj stvarnosti.
Krivica preživelih
Krivica preživelih je još jedno psihološko stanje koje pogađa veterane. Oni osećaju krivicu jer su preživeli dok su njihovi saborci poginuli. To može izazvati osećaj sramote i depresije.
U mnogim filmovima, poput “The Deer Hunter” (1978) i “Thank You for Your Service” (2017), prikazani su ovi izazovi kako bi se povećala svest o mentalnim borbama veterana.
Rat menja svakoga – i one koji ga gledaju i one koji u njemu učestvuju. Krvoproliće, nasilje i smrt ostavljaju trajne posledice. Povratak u društvo i porodicu nije lak, jer su iskustva i traume preoblikovale njihovu psihu.
Dok sukobi u Ukrajini, Palestini i drugim delovima sveta i dalje traju, a novi verovatno planiraju, potrebno je osvrnuti se na sudbinu vojnika koji vode te bitke. Šta se dešava kada se rat završi? Ostaće sami da se bore sa uspomenama i traumama koje su preživeli.
Šta će pre izbledeti: sjaj njihovih medalja ili traume koje ih progone?
Nema to toliko veze samo sa PTSP-om, u Istri i Dalmaciji se žene u ranim 40-ima ubijaju prilično, najviše oko n.g. ali i inače, muški više odu pod drogu pa se vode pod narkomaniju kao uzrok, ali šta je uzrok narkomanije…nego usamljenost i besmislenost. Feminizam, širenje fobije od “nasilnih” muškaraca, tobože država na koju se “žrtve” mogu osloniti od “nasilnika”, promocija države kao delitelja jednakosti žena sa jačim polom i došli smo do toga da su napravili ne samo siromaštvo svojim porezima bez svake granice, svojim međusobnim ratovima u koje šalju narod a ne sebe i svoje, vidimo to najfriškije u Ukrajini,nego su stvorili tu staru cionističko-hriščansku težnju da se smanji populacija kroz izluđivanje strahovima od nevidljivih neprijatelja i nepoverenje, kompeticiju i rat među polovima, i to pretvorili u realnost s kojom se treba boriti. Rat ispada samo zagrevanje dok je običan život koji su nam kreirale “naše” države, religije i političari mnogo teži i krvaviji rat.