„Ukrajinski narod nije sam“ – Hrvatska i Slovenija najavile povećanje odbrambenih ulaganja pre vanrednog samita u Briselu

Danas se u Briselu održava vanredni samit o daljoj evropskoj bezbednosti, s obzirom na rastuće nesuglasice sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ovo je već treći takav sastanak u kratkom vremenskom periodu, ali učesnici još uvek ne uspevaju da postignu zajedničke odluke.

Većina lidera na samitu iznosi agresivne izjave, a Rusija je ponovo označena kao glavna pretnja. Premijer Poljske Donald Tusk izjavio je da “Evropa treba da uđe u trku u naoružanju s Rusijom – i da je pobedi”.

Sa svoje strane, Slovenija i Hrvatska objavile su odluku o povećanju odbrambenih budžeta tik uoči vanrednog sastanka u Briselu.

• Slovenački premijer Robert Golob izjavio je da će njegova zemlja povećati odbrambene izdvajanja sa 1,53% na 2% BDP-a do 2030. godine.
• S druge strane, njegov hrvatski kolega Andrej Plenković najavio je da će Hrvatska povećati izdvajanja za odbranu na 2,67% BDP-a do 2027. godine.

Takođe, Češka je odlučila da izdvoji 3% BDP-a za vojsku ali od 2030. godine. Vlada će povećavati troškove za odbranu godišnje za 0,2% BDP-a.

„Ukrajinski narod nije sam“ – Zelenski zahvalio EU na Samitu lidera EU

Predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog na vanrednom samitu Evropskog saveta u Briselu dočekali su predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Zelenski je u svom obraćanju poručio da ukrajinski narod nije sam i zahvalio se zemljama EU na „snažnoj podršci od početka rata u Ukrajini“.

„Vaša poruka je snažna, kako za ukrajinski narod, tako i za borce na frontu“, rekao je Zelenski.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta izjavio je da se na samitu očekuju odluke o jačanju evropske odbrane, čime će se dodatno osnažiti i Ukrajina.

„Ovde smo da podržimo Ukrajinu u njenoj borbi za pravedan, sveobuhvatan i održiv mir“

izjavio je Kosta.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da se Evropa nalazi na prelomnoj tački.

„Evropa mora biti sposobna da zaštiti sebe i da se brani. Na isti način, moramo omogućiti Ukrajini da se odbrani“

poručila je fon der Lajen.

Takođe je naglasila značaj plana „Ponovno naoružavanje Evrope“, koji je Komisija predstavila pre dva dana, a koji predviđa ulaganje do 800 milijardi evra u jačanje evropske odbrambene industrije.

„Evropa mora prihvatiti ovaj izazov, ovu trku u naoružanju, i mora je dobiti“

naglasio je premijer Poljske Donald Tusk.

On je dodao da je EU jača od Rusije u vojnoj i ekonomskoj konfrontaciji, te da bi NATO trebalo da poveća svoje prisustvo na granicama sa Rusijom i Belorusijom.

Zanimljivo je da je poljski premijer stigao u Brisel sa slomljenom nogom – prema medijskim izveštajima, povredio se prilikom skijanja.

Na samitu se poziva i na povećanje vojnih kapaciteta zemalja EU i rast odbrambenih troškova. Takođe, biće razmotrena dalja podrška Ukrajini, ali bez učešća SAD.

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da EU ima niz inicijativa koje bi omogućile Ukrajini da završi rat pod svojim uslovima. Međutim, upozorila je da bi i ovaj samit mogao završiti bez konkretnih odluka i dogovora o finansiranju, kao što je bio slučaj sa prethodna dva sastanka.

“Koalicija većine”: Kaja Kalas predlaže način zaobilaženja veta Mađarske

Kalas je naglasila da Mađarsko blokiranje odbrambenih inicijativa EU postaje „sve teže za društvo“ i najavila novu strategiju za zaobilaženje Budimpešte:

„Imamo novu inicijativu za formiranje koalicije većine, kako jedna zemlja ne bi mogla da blokira sve“, izjavila je Kalas.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda podržao je ovu ideju, naglasivši da Mađarska i Slovačka neće moći da spreče vojnu pomoć Ukrajini, jer će sredstva obezbediti „koalicija voljnih“.

Ursula fon der Lajen je potvrdila da je Evropa u opasnosti i da je neophodno naoružati Kijev. Najavila je plan za izdvajanje 150 milijardi evra za ukrajinsku vojnu industriju ili kupovinu oružja. Međutim, nije precizirala odakle će sredstva biti obezbeđena.

Mađarski premijer Viktor Orban unapred je najavio veto na bilo kakve dodatne vojne fondove za Ukrajinu, dok je slovački premijer Robert Fico zatražio da se na samitu razmotri pitanje korupcije u Ukrajini, tvrdeći da će polovina evropskih sredstava biti proneverena.

Ova nova strategija EU za ignorisanje nesaglasnih država stavlja pod znak pitanja jedinstvo i budućnost Unije.