Britanska štampa: Dok se ukrajinski front urušava, Putin nema razloga da žuri s pregovorima

Britanski magazin Economist analizira trenutnu situaciju na ukrajinskom frontu, u momentu kada se sve glasnije govori o mogućoj obustavi vatre, posebno imajući u vidu da je novi američki predsednik Donald Tramp izrazio želju da okonča rat za 100 dana.

Kako se navodi u londonskoj štampi, sve dok ruski predsednik Vladimir Putin ostvaruje svoje ciljeve i situacija na frontu se za Rusiju razvija pozitivno, on nema razloga da žuri s pregovorima.

Velika Novoselka kao ilustracija ukrajinskih teškoća

Prema Economistu, konačna bitka za grad Velika Novoselka u Donbasu trajala je šest dana, iako je ishod bio očigledan mnogo ranije. Presudan momenat nastupio je početkom godine, kada su ruske trupe zauzele sela severoistočno i zapadno od njega, pritiskajući ukrajinske jedinice s tri strane.

Do četvrtka, 23. u mesecu, uzak koridor postao je neprohodan. Naređenje za povlačenje stiglo je tek nakon što se spustila magla. Povlačenje je bilo, kako kaže list, “noćna mora” – pod nebom prepunim dronova i prelaskom preko reke. Izvori iz ruskih kanala sugerišu da je mnogima to povlačenje bilo nemoguće.

Pokrovsk – sledeće žarište

Jedinice koje su učestvovale u borbama sada će se najverovatnije preusmeriti na sever, ka gradu Pokrovsk, znatno većem logističkom centru na koji Rusija pojačano napada već šest meseci, pišu britanski novinari.

Borbe u toj oblasti već su naterale ukrajinske vlasti da zatvore ključni rudnik koji je pokrivao polovinu domaćih potreba za metalurške procese.

Ruske snage se, takođe, približavaju zoni bogatoj nalazištima litijuma, taktički kasne Britanci sa preciznim informacijama.

Ciljevi Kremlja i uticaj na Kursk i Donbas

Plan Kremlja, po svemu sudeći, zavisi od toga gde se može najbrže postići napredak. Minimalni cilj „specijalne vojne operacije“ i dalje Britancima deluje da je:

• Potpuna kontrola celokupne oblasti Donbasa (uključujući Donjeck i Lugansk),
• Vraćanje kontrole nad ruskim regionom Kursk, koji Ukrajina delimično drži,
• Održavanje „kopnenog mosta“ ka Krimu, zauzetog u ranim fazama rata.

U Kursku Rusija još uvek nije preuzela inicijativu, iako je rasporedila snage, uključujući 62.000 vojnika, što je oko tri puta više nego ukrajinska grupa u tom sektoru, tvrdi Economist.

Što se tiče Donbasa, izbacivanje Ukrajine iz preostalih gradova, koji su dobro utvrđeni, neće biti lako. Otvoreni tereni zapadno od Pokrovska i, potencijalno, psihološki značajan prodor ka Dnjepru, mogu biti privlačniji izbor.

„Oni traže naše slabe tačke“, kaže Britancima Andrij Černiak, oficir vojne kontraobaveštajne službe Ukrajine.

Vladavina dronova i minimalna upotreba oklopa

Sadašnje bojište, gde dominiraju obaveštajni dronovi za osmatranje i udare, menja dinamiku sukoba. U Velikoj Novoselki, na primer, oklopna vozila praktično nisu igrala veću ulogu. „Jedan od naših tenkova se približio liniji fronta“, kaže kapetan Ivan Šekac, oficir 110. ukrajinske brigade koja je, da ga podsetimo, izgubila ovaj grad. „Deset dronova ga je napalo i gotovo odmah uništilo.“

Umesto toga, borbe se vode kroz malobrojne pešadijske napade Rusa u grupama od tri do pet vojnika, koji idu u talasima. “Većina je brzo neutralisana, ali nekima polazi za rukom da oforme nove položaje i primoraju Ukrajince na povlačenje”, prenose britanski novinski stručnjaci.

Te ruske taktike predstavljaju ozbiljan izazov za Ukrajinu. Ukratko, „Rusija ima pešadiju, a Ukrajina ne“, tvrdi list. Problemi s mobilizacijom i dezerterstvom teško su pogodili ukrajinske rezerve.

„Jedva uspevamo da nadomestimo gubitke na frontu“, objašnjava pukovnik Pavlo Fedosenko, komandant jedne ukrajinske taktičke grupe u Donbasu. „Oni mogu poslati četu vojnika na položaj gde mi imamo samo četiri ili pet vojnika.“

Brigade koje čine prvu liniju u Donbasu su nedovoljno popunjene, pod pritiskom, i u fazi raspadanja. „Više nemamo taktiku, osim da zakrpimo rupe“, kaže komandant s nadimkom „Kupol“, koji se povukao iz službe, a donedavno je vodio brigadu u istočnom Donbasu. „Ubacujemo bataljone u haos i nadamo se da ćemo nekako zaustaviti ruski prodor.“

Neizvesnost pregovora i fokus javnosti

Pažnja šire javnosti okrenuta je pregovorima koji još nisu ni započeli, kao i kontradiktornim signalima iz administracije predsednika Trampa, koji je danas naklonjen Ukrajini, a sutra možda manje, ljute se Britanci.

Sve dok linija fronta napreduje u korist Rusije, Putin nema mnogo razloga za kompromis. Rusija neće uskoro ostati bez oružja, kaže obaveštajac Černiak. „Imaju zalihe za barem godinu dana, možda dve, da nastave ovakav način ratovanja“, reče ovaj oficir.

Ruski vojno-industrijski kompleks ostaje „sveta krava“ za Kremlj, dodaje on, i biće zaštićen od ekonomskih posledica, inflacije ili sankcija. U međuvremenu, Severna Koreja snabdeva Rusiju artiklima koji im manjkaju, poput cevi za oružje i sistema artiljerije, nerviraju se iz Ekonomista.

Tri godine od početka rata nije jasno da li Rusija može da iskoristi brojne taktičke dobitke da bi probila dublje kroz ukrajinsku odbranu i izazvala istinsku zabrinutost Kijeva. Černiak smatra da je to malo verovatno: „Njihove rezerve, rakete, oprema – još uvek nisu dovoljni“