Zašto je Rusija napravila samo jedan Su-47 Berkut? Kratka istorija lovca-fenomena ‘obrnutih krila’ iz Moskve

Suhoj Su-47 je takođe poznat kao S-3, ali i S-37, ali i Firkin, ili ruski Berkut, što znači zlatni orao. Mnogo imena za samo jedan prototip, Su-47 nije razvijen kao avion za serijsku proizvodnju, već kao budući eksperimentalni demonstrator ruskog lovca sledeće generacije. 

Dovoljan je kratak pogled da se uvidi da je ruski Su-47 jedan od najjedinstvenijih i najkarakterističnijih aviona u istoriji avijacije.

Razlog je jednostavan: lovac je razvijen sa posebnim dizajnom krila (forward-swept wings), gde su krila orijentisana suprotno u odnosu na većinu konvencionalnih aviona.

Jednostavnije rečeno, moglo bi se reći da je Su-47 dizajniran sa “obrnutim krilima.” Hajde da vidimo zašto je ovaj avion još jedinstven.

Su-47: Jedan od najzanimljivijih aviona Moskve

Posle bezbroj neuspešnih pokušaja različitih nacija da dizajniraju vojni avion sa “obrnutim krilima,” Rusija je 1997. godine na Paris Air Show-u javno predstavila Su-47 Berkut.

Osim ovog jedinstvenog dizajna, Su-47 se nije mnogo razlikovao od tipičnih lovaca tog vremena. Čak je delio mnoge zajedničke komponente sa Su-27.

Njegova jedinstvena krila su pružala Su-47 neverovatnu manevarsku sposobnost u vazduhu. Ta izvanredna agilnost postala je njegov zaštitni znak.

Berkut nije samo leteo, već je “plesao” na nebu, što je ovu platformu činilo veoma zanimljivom, kako za pilote, tako i za posmatrače. Osim obrnutih delta krila, Su-47 nema horizontalni stabilizator. S druge strane, postoje dvostruki vertikalni stabilizatori.

Pored revolucionarnog dizajna, Su-47 je imao i napredne tehničke specifikacije. Mogao je da leti sa maksimalnom brzinom od 2,21 maha na dometu od 3.400 kilometara i na visini do 59.000 stopa.

Kombinacija velike brzine i neverovatne manevarske sposobnosti činila je Su-47 idealnim za vazdušne borbe. Avion je bio predviđen da nosi ozbiljno naoružanje. Bio je konstruisan da nosi četiri rakete vazduh-vazduh i sedam projektila vazduh-zemlja koje na kraju nikada nije poneo.

Ali zašto je proizveden samo jedan avion Berkut, koji čak nikada nije bio naoružan?

Razlog je taj što je Moskva odlučila da nastavi sa drugim programima lovaca, kao što su avion četvrte i po generacije Su-35 i kasnije stelt lovac pete generacije Su-57.

Na kraju, moglo bi se reći da je Su-47 na neki način ponovo oživeo 2015. godine, kada je Rusija predstavila KB SAT SR-10, jednosedni školski avion sa sličnim dizajnom krila.

Međutim, treba naglasiti da je SR-10 dosta inferioran u odnosu na Su-47, što je razočaralo ljubitelje obećavajućeg Berkut-a iz Moskve.

Teško je reći koja je prednost takvog dizajna. Mišljenja se razlikuju.

Neki tvrde da ovaj dizajn krila pruža veoma visok napadni ugao sa nivoom stabilnosti i kontrole bez presedana. tj. letelica je veoma manevarska i efikasna kada leti nisko iznad površine, bilo da se radi o zemlji ili vodi.

Prema drugim stručnjacima, brzina aviona pati zbog ovakvog rešenja. Spor je i za postizanje visine pri maloj brzini mora imati naknadno sagorevanje.

Životni vek projekta Berkut je bio veoma kratak. Su-47 je rođen pri kraju hladnog rata i pada gvozdene zavese a „umro“ je raspadom Sovjetskog Saveza, što nas uopšte ne bi trebalo iznenaditi.

Mnogi projekti su u to vreme takođe naišli na svoj kraj. Neki kažu da je to mogao biti neverovatan avion, ali nikada nećemo saznati.

Godine 2002. Su-47 je dobio neuobičajenu ulogu, postao je ispitno zamorče za kompozitne materijale, kao i žičane komande.

Danas je Su-47 služi kao eksperimentalni demonstracioni model. Poslednji put javnost je to mogla da vidi pre skoro pet godina u Moskvi tokom međunarodnog aeromitinga.