Iskanderi nastavljaju da uništavaju divizije S-300 koje štite ukrajinske vazduhoplovne baze

Jučerašnji dan počelo je masovnim napadima ruskih raketnih sistema Iskander na vojne aerodrome Oružanih snaga Ukrajine (OSU) u Mirgorodu i kod Poltave. Prema ukrajinskim kanalima za praćenje, snažne eksplozije dogodile su se u oblasti aerodroma Mirgorod, kao i aerodroma ukrajinske armije u blizini Poltave.

Jutarnji udari na periferiji aerodroma Mirgorod ispostavili su se kao još jedna u nizu uspešnih operacija ruskih trupa.

Iskanderi nastavljaju da uništavaju divizije S-300 koje štite vazduhoplovne baze ukrajinskih snaga.

Kao što se vidi na snimku, ukrajinska vojska je postavila protivvazdušni raketni sistem S-300PS i pažljivo ga kamuflirala. Međutim, ruski izviđački dron je otkrio PVO lokaciju. pic.twitter.com/v0ZIV04PPr

— Oruzje Online (@oruzjeonline) July 5, 2024

Kao što se vidi na snimku koji dele ruski izvori vesti, ukrajinska vojska je postavila protivvazdušni raketni sistem S-300PS i pažljivo ga kamuflirala. Međutim, ruski izviđački dron je otkrio PVO lokaciju, što je dovelo do naknadnog preciznog udara raketnog sistema Iskander.

Prema objavljenim ruskim podacima, u udaru su uništena dva lansera, što potvrđuje karakteristična detonacija i raspršivanje čvrstog goriva protivvazdušnih vođenih raketa zemlja-vazduh.

Pored toga, u zoni gde je raketa pogodila nalazili su se detektor male visine, radar za obeležavanje i navođenje, kabina za borbeno upravljanje i druga vozila, koja su takođe uništena ili oštećena.

Eksperti kako ruski tako i zapadni primećuju da uspešno uništavanje ukrajinskih sistema PVO poslednjih nedelja ukazuje na to da se Rusija ozbiljno posvetila uništavanju ukrajinskih vojnih ciljeva.

Ukrajinske snage su imale oko 100 baterija S-300P, S-300PT, S-300PS i S-300V1 u upotrebi pre početka ruske vojne operacije u Ukrajini pre više od dve godine. Kijev je od Slovačke dobio jednu bateriju S-300PMU u prvih nekoliko meseci ruske operacije.

Većina ovih sistema S-300 je već uništena, oštećena ili zarobljena od strane ruske vojske. Zbog toga su se sposobnosti ukrajinske protivvazdušne odbrane dugog dometa drastično pogoršale, tako sa zapada sada žure da isporuče što više mogu PVO sistema.

Precizni raketni udar sistema Iskander digao je u vazduh još jedan sistem S-300PS 28. juna, dakle pre manje od deset dana.

Stradao još jedan sistem S-300PS ukrajinskih snaga. Krivac ponovo Iskander.

Snimak potvrđuje da su u udaru uništena dva radara za upravljanje vatrom sistema 5N63S, od kojih je jedan bio postavljen na polumobilnom jarbolu 40V6M, kao i komandno-kontrolno vozilo. pic.twitter.com/raesmInm9f

— Oruzje Online (@oruzjeonline) June 29, 2024

Rusko ministarstvo odbrane je tada u saopštenju saopštilo da je sistem, koji je bio raspoređen u blizini naselja Velikodolinskoe u Odeskoj oblasti, gađan takođe raketom Iskander.

Pored PVO sistema, posebno su na udaru aerodromi, avioni parkirani na njima ali i radari. Govorilo se i da je u pitanju praksa i priprema terena za uništavanja lovaca F-16 kada se pojave u bazama.

Do trenutka kada Ukrajina dobije obećane lovce F-16, njene oružane snage mogu ostati bez značajnog dela svojih protivvazdušnih i radarskih sposobnosti ukoliko se ovakav tempo nastavi, što će stvoriti ozbiljne probleme za efikasno korišćenje novih aviona.

S-300 ukratko

S-300 je sovjetski PVO raketni sistem razvijen kasnih 1970-ih. Jedan je od trenutno najrasprostranjenijih sovjetskih sistema PVO sa najmanje 17 korisnika.

S-300 ima kopnenu i pomorsku verziju. Jedna od kopnenih verzija, S-300PS/S-300PM, jedina je iz serije koja lansira rakete sa nuklearnom bojevom glavom.

S-300 se sastoji od šasije koja nosi četiri lansera sa po jednom raketom. Postoji druga šasija sa PESA (pasivno elektronsko skenirano polje) radarom priključenim na bateriju. S-300 ima integrisani sistem za upravljanje vatrom.

Osim jedne, sve ostale kopnene verzije S-300 su integrisane u šasiju sa točkovima. S-300V je integrisan na šasiju sa gusenicama. U zavisnosti od rakete koja se koristi, uz nekoliko izuzetaka, standardni raketni sistem S-300 ima domet od 100 do 300 km.

S-300PS ukratko

S-300 je sovjetski PVO raketni sistem razvijen kasnih 1970-ih. Jedan je od trenutno najrasprostranjenijih sovjetskih sistema PVO sa najmanje 17 korisnika.

S-300 ima kopnenu i pomorsku verziju. Jedna od kopnenih verzija, S-300PS/S-300PM, jedina je iz serije koja lansira rakete sa nuklearnom bojevom glavom.

S-300 se sastoji od šasije koja nosi četiri lansera sa po jednom raketom. Postoji druga šasija sa PESA (pasivno elektronsko skenirano polje) radarom priključenim na bateriju. S-300 ima integrisani sistem za upravljanje vatrom.

Osim jedne, sve ostale kopnene verzije S-300 su integrisane u šasiju sa točkovima. S-300V je integrisan na šasiju sa gusenicama. U zavisnosti od rakete koja se koristi, uz nekoliko izuzetaka, standardni raketni sistem S-300 ima domet od 100 do 300 km.

Verzija PS predstavljena je 1985. godine i jedina je verzija za koju se smatra da je bila opremljena i nuklearnom bojevom glavom. Ovaj model je doveo do uvođenja modernih TEL i mobilnih radarskih i komandnih vozila baziranih na kamionu MAZ-7910.

Sistem S-300PS uključuje nekoliko komponenti, komandni i kontrolni centar, radarske sisteme i lansere raketa. Sistem može da otkrije i prati ciljeve na dometima do 300 kilometara i da dejstvuje projektilima dometa do 200 kilometara.

Sistem S-300PS je u upotrebi u ruskoj vojsci od 1980-ih i izvezen je u nekoliko zemalja, uključujući Kinu, Iran i Siriju. Tokom godina je unapređen nekoliko puta kako bi poboljšao svoje performanse i mogućnosti. Koristi ga ukrajinska vojska kao nasleđe SSSR-a.