Pripadnik žandarmerije pogođen iz samostrela kod izraelske ambasade u Beogradu, uspeo da likvidira svog napadača!

Danas oko 11 sati nepoznata osoba, čiji se identitet utvrđuje, pucalo je iz samostreela u pripadnika Žandarmerije koji je bio na dužnosti obezbeđenja Ambasade Izraela u Beogradu, piše list Kurir.

Kako im je potvrđeno, žandarm M. J. star 34 godine pogođen u vrat u svesnom je stanju. Isti pripadnik Žandarmerije je u samoodbrani upotrebio svoje oružje i savladao napadača, koji je od posledica ranjavanja preminuo.

“Muškarac je iznenada prišao pripadniku Žandarmerije koji je sedeo u kućici ispred ambasade i pogodio ga u vrat. Žandarm je tada u samoodbrani upotrebio oružje i savladao napadača, koji je opd posledica ranjavanja preminuo”, navodi izvor lista Kurir.

Policajac je u svesnom stanju prevezen u Urgentni centar gde će biti izvršena operacija vađenja strele iz vrata. Sve okolnosti napada i mogući motivi se ispituju.

Četiri patrole interventne i tri škode pod rotacijom i punim gasom odoše u pravcu Dvora. Nešto se desilo”, navedeno je na stranici “Moj Beograd”.

Pre izvesnog vremena bavili smo se na ovom portalu jednim od najstarijih oružja civilizacije – praćkom. Ona je preživela milenijume i evo je, koristi se u jedinicama posebne namene u vojsci i policiji, sportu, lovu, rekreaciji.. Sličnu sudbinu doživeli su luk i strela pa i samostrel.

Samostrel – Ubistveni efekat do 150 metara

U pitanju je stredstvo koje je predstavljalo veliki korak u ratovanju. Savremenim rečnikom rečeno, to je, u odnosu na klasični luk i strelu (kao ”jednometno” oružje), predstavljalo poluautomatsko oružje svog vremena, kako po ubojnosti i dometu, tako i po količini strela koje je moglo da odapne u jedinici vremena.

Kod nas se taj ”brzometni luk” zove samostrel. Francuzi ga zovu arbalete (od lat. arcaballista: arcu – ”duga” i ballisto – ”bacam”); Englezi – crossbow, Rusi арбале́т, Španci ballesta, Italijani balestra, Nemci armbrust i nezaobilazni Turci – Tatar yayı, kundaklı yay. Svi su nazive davali po tome odakle je ovo oružje stizalo u njihove ruke.

Za pojavu samostrela trebalo je dovoljno ovladati tehnologijom krutih veza i obrade metala. Kada su uspeli da proizvedu dovoljno pouzdane metalne delove, stvoren je i samostrel.

Kod njega su do izražaja došle mnoge osobine: teže i duže strele, veća kinetička moć, preciznost, brzina dejstva, ali i težina. Stoga su samosteli pravljeni u raznim veličinama, od ručnih do fortifikacijskih, na stalcima ili fiksnim tvrđavskim pozicijama, kada su mogli da izbacuju strele koje su bile gotovo veličine koplja. 

Savremena upotreba borbenih samostrela

Vatreno oružje je učinilo svoje, pa su luk i strela brzo nestali s ratišta. Svoju karijeru nisu prekidali u sportu, lovu i rekreaciji, no ono što nas, kao vojni portal zanima, jeste kako su se vratili u ruke vojnika i policajaca.

U poznatoj knjizi M. Vasića ”Specijalno i prigušeno oružje” (samostalno autorsko izdanje objavljeno 1988. godine u odličnom tiražu od 3.000 primeraka), ima reči o ovom sredstvu. Javnost je na samostrele obratila pažnju najpre preko filma.

U trećem delu filma ”Rambo”, glumac u Afganistanu uništava helikopter strelom na čijem vrhu je minijaturno eksplozivno punjenje. Takva scena je, naravno, daleko od realnosti, međutim, istina je da mnoge jedinice koriste samostrele koji su unapređeni svim mogućim dostignućima savremene tehnologije – kompozitnim materijalima, laserskim daljinometrima, GPS navođenjem, optikom, kolimatorskim nišanima, itd.

U pravilniku ”Obuka izviđača. Sistem specijalnih snaga GRU” na spisku specijalnog oružja našao se i samostrel. On je superiorniji od malokalibarskog oružja i to ne u samoj bici, već prilikom izvođenja određenih, najčešće individualnih zadataka.

Pre svega, odlikuje ih nečujnost; čak i nabolji primerci prigušenih pištolja moraju da emituju karakterističan ”klik” kod ispaljivanja. Pošto samostrel nema dodirnih metalnih delova, nema čak ni tog šuma. Zahvaljujući minimalnom broju delova i specifičnom mehanizmu za okidanje, ne postoji mogućnost slučajnog ”opaljenja”. 

Samostreli su izuzetno lagani i lako ih je kontrolisati. Za strele postoji bogat spektar projektila – zapaljivi, dimni, pancirni, pancirno-zapaljivi, itd. Na udaljenosti do 100 metara, što predstavlja optimalnu oblast dejstva, samostrel je precizniji od automatskih pušaka. Ubistveni efekat je do 150 metara.

Ukoliko pogodi vitalne organe (glavu, srce, abdomen, arterije), što dobar strelac s lakoćom može, dolazi do gotovo trenutne paralize i smrti. Treba reći da je ovo oružje opasno i za pancire. Ne može da probije keramičke ploče ili čelične listove, ali zato s lakoćom razmiče niti kevlara i neutrališe protivnika.

Ne zaboravimo da mnoge vojske, uključujući i jedinice NATO, koriste upravo kevlarske pancire. Ubojna moć samostrela, kao što vidimo, ne može se porediti s metkom, kao što se metak ne može meriti s faktorom iznenađenja na malim razdaljinama.

Za uklanjanje stražara, diverzantsko obeležavanje cilja za potrebe preciznog bombardovanja, itd, samostrel je idealan. Pri tom, naravno, strelac nosi i vatreno oružje i uvek deluje u paru. Brzina gađanja je do deset strela u minuti, što kod dobro uvežbanog strelca i odgovarajućeg taktičkog postupka, može biti sasvim dovoljno.

Samostreli nisu bez mana. Pre svega, reč je o njihovom gabaritu, odnosno transportnim svojstvima. On se ne može sakriti kao pištolj ili automatska puška. Strelcu je potreban određen prostor da postavi samostrel, odnosno da ga dovede u ravan nišanjenja i, što je možda i najvažnije, njegova dnevna upotreba je visokorizična za samog strelca, bez obzira na nečujnost.

No, kako smo već napisali, za njega se obučavaju i pripremaju profesionalci i on nije za masovnu upotrebu. Samostrele danas proizvode mnoge fabrike, a poznati su modeli ”Crni piton”, ”Baret”, ”Tarantula”, ”Gepard”, ”Aspid”, ”Tenpoint”, itd, itd. Samostrel je korišćen i u ”Pustinjskoj oluji”.

Na osnovi koncepta samostrela mnoge armije sveta konstruisale su sredstva raznih namena. Tako je rjazanska firma ”Рязанское Конструкторское Бюро “Глобус” konstruisala kompleks daljinskog razminiranja ”МДР 15М107 Листва́”, a proizvodi se u zavodu”Kaskada” u Krasnodaru.

Najpoznatiji model kompaktnog samostrela je taktički samostrel ”TAC-15” koji proizvodi”Precision Shooting Equipment” (”PSE Archering”, Tukson, Arizona SAD) . Primenom sile od 77 kilograma on može da odapne projektil na 300 metara početnom brzinom od 125 m/sec. Veoma je praktičan jer kundak samostrela je opremljen raznim šinama i stožerima pomoću kojih se može povezati na bilo koje vatreno oružje.

U senci drugih atraktivnih oružja, samostel je prilično zastupljen. Peruanska vojska (Ejército del Perú) oprema neke svoje jedinice samostelima i specijalnim konopcima radi omogućavanja prelazaka teškog terena i prepreka metodom ”ziplajn” (zip-line).  Brazilci u svom Centru za obuku ratovanja u džungli ( ”Jungle Warfare Training Center”) svoje pripadnike naoružavaju i uvežbavaju u korišćenju samostrela.

U SAD ”International Ltd” proizvodi samostrel za razminiranje ratišta. Uspešno je primenjivan u Kambodži i Bosni. Može se upotrebiti i do 20 puta i ponovo namotati bez izlaganja korisnika, a praktično je nečujan. Na više mesta se navodi da je firma ”Barnett International” prodavala jugoslovenskim snagama samostrele koji su korišćeni u zasedama i kao anti-snajpersko oružje oko Peći i Đakovice.

Bela kuća je pokrenula tim povodom istragu, mada je ministarstvo za trgovinu i industriju ustanovilo da samostreli nisu na vojnoj listi, niti obuhvaćeni posebnim propisima. Srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac je snimljen 15. februara 2008. godine tokom vežbe Specijalnih snaga VS u Srbije u Nišu sa tim samostrelom.

Grčka i Turska takođe koriste samostrel, kao i španske ”zelene beretke”. Specijalne jedinice Narodne oružane milicije Kine, ”Snežni leopard”, kao i neke jedinice Narodnooslobodilačke armije Kine koriste samostrele. Zabeleženo je da su viđeni tokom gušenja protesta u Sinđangu u julu 2009. godine.

Mornarički komandosi Indije do kasnih osamdesetih bili su naoružani strelama sa cijanidnim vrhom, koje su koristile kao alternativu prigušenim pištoljima. Sve u svemu, još jedno oružje iz dubine vekova nema nameru da se definitivno povuče u muzej. Naprotiv.