Nakon što je Putin potvrdio peti mandat, konačno su usledile bitne promene na vojnom vrhu

Vladmir Putin je 7. maja  u 12:05 po peti put i zvanično preuzeo funkciju predsednika Rusije. Po tradiciji, ceremonija inauguracije održana je u Velikoj palati Kremlja. Izabrani predsednik je u salu Sv. Andrije, gde je održana ceremonija, stigao u ažuriranoj verziji automobila Aurus Senat. Automobil su pratili motocikli Aurus Merlon.

Nakon što se učvrstio na neprikosnovenom mestu predsednika, došao je red da se razmišlja o vodećim vojnim strukturama, bitnim u vreme sukoba sa Ukrajinom.

Treba se podsetiti da se o Sergeju Šojguu spekulisalo još u vreme konflikta sa ČVK Vagner i afere oko smrti Jevgenija Prigožina, a potom, nakon uklanjanja izvrsnog Surovikina  čiji su potezi svakako doprineli održanju fronta i sadašnjim ruskim uspesima na frontu.

Predsednik Putin je 12. maja predstavio kandidate za načelnike jednog broja resora. Tada je predviđeno da bi Andrej Ramonovič Belousov na mestu ministra odbrane zameno Sergeja Šojgua, koji je na čelu resora od 2012. godine.

Istovremeno, Šojgu je predložen za šefa sekretara Saveta bezbednosti umesto Nikolaja Patruševa, koji bi prešao na novo radno mesto.

Šojgu bi istovremeno bio Putinov zamenik u komisiji za vojno-industrijski kompleks (VPK) a vodio bi i Federalnu službu za vojno-tehničku saradnju (FSVTS), koja više ne bi bila potčinjena Ministarstvu odbrane nego bi direktno odgovarala predsedniku Rusije. 

Predviđeno je da senatori na sastancima odbora 13. maja i na sednici Saveta Federacije 14. maja održe konsultacije o kandidatima koje je predložio predsednik. Očito da senatori nisu imali o čemu da se konsultuju pošto je Putin je 14. maja potpisao Ukaz „O sekretaru Saveta bezbednosti Ruske Federacije“ koji glasi: „Imenovati Sergeja Kužugetoviča Šojgua za sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije“.

Dokument je stupio na snagu sa danom potpisivanja. Istoga dana u 21:40 Putin je  potpisao još jednu Uredbu po kojoj treba „razrešiti Nikolaja Platonoviča Patruševa sa mesta sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije u vezi sa njegovim prelaskom na drugo radno mesto“.

I ova uredba je stupila na snagu sa danom potpisivanja. Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov je izjavio da je „Patrušev razrešen dužnosti sekretara Saveta bezbednosti zbog premeštaja na drugo radno mesto, a narednih dana će javnost biti obavestiti obaveštena gde će Petrušev nastaviti svoje aktivnosti“.

Peskov je naglasio da nova imenovanja neće promeniti „sadašnji sistem koordinacije”, pošto je vojna komponenta „uvek bila prerogativ načelnika Generalštaba” odnosno Valerija Gerasimova koji se na čelu Generalštaba nalazi od 2012. godine.

Novim rešenjem je predviđeno da se na mesto Ministara odbrane postavi „civil“, Belousov. Potez se pravda potrebom da je na ovom položaju sada potreban čovek otvoren za inovacije na bojnom bolju, odnosno, ličnost koja će integrisati ekonomiju bezbednosnog sektora u državnu ekonomiju. 

Peskov je podsetio da je budžet bezbednosnog sektora nedavno povećan sa 3% na 6,7%. „Iz dobro poznatih razloga, postepeno se približavamo situaciji iz sredine osamdesetih godina XX veka, kada je udeo troškova za ovaj sektor bio 7,4%. Ovo nije kritično, ali je izuzetno važno. Isto tako je bitno integrisati odbrambenu ekonomiju (vojno-industrijski sektor) u ekonomiju zemlje“.

Usled ovih zahteva, predsednik Rusije se u sadašnjoj fazi odlučio da Ministarstvo odbrane treba da vodi civil.

No, to nije bilo koji civil – radi se o osobi koja je veoma uspešno rukovodila Ministarstvom za ekonomski razvoj Rusije, koja je dugo bila pomoćnik predsednika za ekonomska pitanja, a u prethodnom kabinetu ministara bila je prvi zamenik predsednika Vlade.

Prema Peskovu, Ministarstvo odbrane mora da bude apsolutno otvoreno za inovacije, da uvede sve napredne ideje, da stvori uslove za ekonomsku konkurentnost“.

Inače, biografiju Andreja Belousova obeležavaju sledeći poaci:

• Rođen je 17. marta 1959. godine, diplomirao je sa odličnim uspehom na Ekonomskom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta 1981. godine.
• Od 1981. do 1986. radio je u Centralnom ekonomsko-matematičkom institutu Akademije nauka SSSR.
• Od 1986. do 2006. godine radio je u Institutu za ekonomiju i predviđanje naučno-tehnološkog progresa AN SSSR / Institutu za ekonomsko predviđanje Ruske akademije nauka.
• Od 2000. do 2006. godine obavljao je dužnost generalnog direktora Centra za makroekonomske analize i kratkoročne prognoze.
• Od 2000. do 2006. godine bio je spoljni savetnik premijera.
• Od 2006. do 2008. godine bio je zamenik ministra za ekonomski razvoj i trgovinu.
• Od 2008. do 2012. godine obavljao je dužnost direktora Odjeljenja za ekonomiju i finansije Vlade.
• Od 2012. do 2013. godine bio je ministar za ekonomski razvoj.
• Od 2013. do 2020. godine bio je pomoćnik predsednika.
• 21. januara 2020. godine imenovan je za prvog potpredsednika Vlade.