Danska uvodi obaveznu vojnu službu i za žene, dok se vojni rok povećava na 11 meseci

Danska planira da od 2026. godine uvede i obaveznu regrutaciju za žene, objavila je u sredu vlada premijerke Mete Frederiksen.

Trenutno je ženama u Danskoj dozvoljeno dobrovoljno služenje vojnog roka. Danska je treća zemlja u Evropi koja je uvela regrutaciju za žene. Norveška i Švedska su to učinile 2015. i 2017. godine, prenosi britanski BBC.

„Mi se u Danskoj ne naoružavamo zato što želimo rat, uništenje ili patnju. Nabavljamo novo oružje da bismo izbegli rat u svetu gde je međunarodni poredak doveden u pitanje“, rekla je njihova premijerka.

Vojni rok umesto 4 sada 11 meseci

Danska će produžiti vojni rok i za muškarce i za žene. Obavezni vojni rok se povećava sa četiri na 11 meseci u okviru reforme danske vojske.

Regruti će u osnovi proći petomesečnu osnovnu obuku, a u narednih 6 meseci regruti će biti korišćeni u operativnoj službi i dobiti dodatnu obuku, navodi se na sajtu danske vlade.

U ostale mere koje će biti uvršene u ovu reformu spada i:

• Ulaganje u pešadijsku brigadu od 6.000 vojnika do 2028.
• Prošle godine vojni rok je služilo 4.700 ljudi, od čega oko 25 odsto žena. Ovaj broj će se povećati na 5.000 godišnje.
• Danska takođe mora imati kopnenu protivvazdušnu odbranu kratkog i dugog dometa.
• Danske fregate klase Absalon moraju biti opremljene protivpodmorničkom sposobnošću.
• Iako je prošle godine potrošio samo 1,4 odsto BDP-a na odbranu, planira da poveća svoj budžet za odbranu za 5,4 milijarde evra u narednih pet godina kako bi ispunio cilj NATO-a od 2 odsto.

Prema rečima premijerke Frederiksen, vladin predlog će značiti da će Danska ove i sledeće godine potrošiti 2,4 odsto BDP-a na odbranu, međutim tu su uključene donacije Ukrajini.

Podsetimo, Danska je jedna od zemalja koja ovog leta šalje lovce F-16 u Kijev.

Kakva je situacija u danskoj vojsci trenutno?

Danska navodno nema problema sa regrutacijom. Zbog velikog broja volontera, budući regruti se biraju žrebom. Oružane snage Danske trenutno broje oko 20.000 aktivnog osoblja, uključujući oko 9.000 profesionalnih vojnika.

Obavezni vojni rok u Danskoj sada važi za muškarce starije od 18 godina. Međutim, pošto ima toliko dobrovoljaca, ne idu svi mladići na odsluženje vojnog roka. Umesto toga, oni se biraju na lutriji.

Praktično, kako navode i danski zvaničnici, uključivanje žena će doneti širu bazu zapošljavanja. Vojska će imati širi spektar veština od novih regruta, posebno sobzirom ratovanje postaje sve više tehnološko.

Svi mladi Danci koji su navršili 18 godina moraju učestvovati na „Danu odbrane“.

Oni prolaze niz testova kako bi se utvrdilo da li su sposobni za vojnu službu. Oni koji su proglašeni sposobnima za vojnu službu izvlače brojeve koji određuju da li će dobiti službeno mesto, jer su potrebe danskih oružanih snaga ili Agencije za vanredne situacije manje od stvarnog broja potencijalnih regruta.

Ženama je 1998. godine prvi put ponuđena mogućnost služenja vojnog roka kroz takozvano regrutsko pravo.

Podsetimo, NATO je nastao 1949. godine, a jedna od izvornih zemalja – članica je upravo i Danska. O oružanim snaga relativno male, ali veoma bogate i odlično opremljene države smo već pisali u ovom članku.