Sjedinjene Američke Države spremaju događaj kakav njihova vojska nije organizovala više od šest decenija. Smrtna kazna koju je vojni sud izrekao još 2013. godine sada je dobila predsedničko odobrenje, tačan datum i mesto izvršenja. Međutim, pažnju američke javnosti nije privukla samo odluka da se kazna konačno izvrši, već način na koji Pentagon namerava da je predstavi.
Američki sekretar rata Pit Hegset najavio je da će pogubljenje biti dostupno javnosti, kako bi građani mogli da vide posledice jednog od najtežih zločina počinjenih unutar američkih oružanih snaga. Pentagon je potom potvrdio da se priprema direktan prenos, što bi predstavljalo presedan u savremenoj američkoj istoriji. Takva odluka otvorila je pitanja koja daleko prevazilaze sam krivični slučaj, uključujući pravila vojnog pravosuđa i granice javnog prikazivanja izvršenja smrtne kazne.
U središtu događaja nalazi se bivši major američke vojske Nidal Malik Hasan, nekadašnji vojni psihijatar čiji je napad 2009. godine potresao vojnu bazu Fort Hud u Teksasu. Njegov slučaj gotovo sedamnaest godina prolazio je kroz vojni i civilni pravosudni sistem, dok su porodice ubijenih čekale izvršenje presude. Najnovija odluka administracije Donalda Trampa sada je taj proces dovela do završne faze.
Hegset najavio streljanje 3. decembra pred kamerama
Tokom intervjua sa Džekom Posobijekom na televiziji Real America’s Voice, Hegset je 8. oktobra izjavio da će Hasana streljati pripadnici američke vojske. Naglasio je da izvršenje kazne treba da bude javno, jer ljudi moraju da razumeju ozbiljnost posledica takvih postupaka. Nakon intervjua, predstavnik Pentagona potvrdio je za CBS News da je predviđen direktan prenos pogubljenja.
Prema zvaničnom saopštenju američke Kopnene vojske od 7. oktobra, streljanje je zakazano za 3. decembar 2026. godine u 13 časova po lokalnom vremenu, u vojnoj bazi Fort Hud u Teksasu. Reč je o istoj bazi u kojoj je Hasan izvršio masovno ubistvo pre sedamnaest godina.
Predsednik Donald Tramp odobrio je smrtnu kaznu 2. oktobra, na osnovu prethodne preporuke Hegseta. Vršilac dužnosti sekretara Kopnene vojske Adam Tel potom je 6. oktobra odredio način, mesto i datum izvršenja. Time je ispunjen poseban uslov američkog vojnog pravosuđa, prema kojem predsednik lično mora da odobri izvršenje smrtne kazne nad vojnim osuđenikom.
Masakr u Fort Hudu: Vojni psihijatar otvorio vatru na svoje saborce
Petog novembra 2009. godine, major Nidal Hasan ušao je u centar za pripremu vojnika pred raspoređivanje u bazi Fort Hud. U objektu se nalazio veliki broj pripadnika američke vojske koji su prolazili administrativne i medicinske provere pre upućivanja na zadatke u inostranstvu. Hasan je iznenada otvorio vatru iz poluautomatskog pištolja, uzvikujući „Alahu akbar“.
U napadu je ubijeno 13 ljudi, među kojima 12 pripadnika vojske i jedan civilni službenik Ministarstva odbrane, dok su još 32 osobe ranjene. Napadača su zaustavili pripadnici policije, a tokom razmene vatre teško je ranjen i sam Hasan. Zadobio je povredu kičme zbog koje je ostao paralizovan od pojasa naniže i od tada koristi invalidska kolica.
Istraga je pokazala da Hasan nije delovao impulsivno. Mesecima je pripremao napad, nabavljao naoružanje i razvijao radikalne stavove prema američkim vojnim operacijama u muslimanskim zemljama. Američke službe prethodno su registrovale njegovu elektronsku komunikaciju sa radikalnim propovednikom Anvarom el Avlakijem, ali nisu sprečile napad.
Istraga Senata o masakru u Fort Hudu kasnije je utvrdila ozbiljne propuste u razmeni informacija između FBI i vojnih struktura. Hasan je već izazivao zabrinutost svojim izjavama i ponašanjem, ali upozorenja nisu dovela do odgovarajuće bezbednosne reakcije.
Smrtna kazna izrečena 2013. godine
Hasan je izveden pred vojni sud 2013. godine, četiri godine nakon napada. Tokom postupka odlučio je da se uglavnom brani sam, a pred sudom je priznao da je otvorio vatru na američke vojnike. Svoje postupke obrazlagao je protivljenjem američkim vojnim operacijama u Avganistanu i drugim muslimanskim zemljama.
Vojni sud ga je 23. avgusta proglasio krivim za 13 ubistava sa predumišljajem i 32 pokušaja ubistva. Pet dana kasnije, 28. avgusta, izrečena mu je smrtna kazna, uz oduzimanje vojnih primanja i otpust iz službe.
Usledio je dug postupak preispitivanja presude pred višim vojnim sudovima, a slučaj je stigao i do Vrhovnog suda SAD. Dana 31. marta 2025. Vrhovni sud odbio je da razmatra Hasanovu žalbu, čime je okončana važna faza pravnog postupka. Predsedničko odobrenje iz oktobra 2026. omogućilo je vojsci da konačno odredi datum izvršenja kazne. Nik Sortor najavljuje da će prenositi egzekuciju na svom kanalu društvene mreže X:
Poslednje vojno streljanje 1945, poslednje pogubljenje 1961. godine
Američka vojna istorija poznaje dva datuma koja su posebno važna za ovaj slučaj. Prvi je 31. januar 1945. godine, kada je američki redov Edi Slovik streljan u Francuskoj zbog dezerterstva tokom Drugog svetskog rata. Njegovo pogubljenje ostalo je poznato kao jedini slučaj izvršenja smrtne kazne nad američkim vojnikom isključivo zbog dezerterstva tokom tog rata.
Slovikov slučaj bio je neobičan čak i prema tadašnjim vojnim standardima. Desetine hiljada američkih vojnika suočavale su se sa optužbama za dezerterstvo i druge oblike napuštanja dužnosti, ali je samo nad njim izvršena smrtna kazna zbog samog dezerterstva. Odluku je odobrio general Dvajt Ajzenhauer, tadašnji vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi.
Međutim, tvrdnja da američka vojska nije pogubila nijednog svog pripadnika od 1945. nije tačna. Poslednje vojno pogubljenje izvršeno je 13. aprila 1961. godine u vojnom zatvoru Fort Levenvort, kada je redov Džon Artur Benet obešen zbog silovanja i pokušaja ubistva devojčice.
Hasan bi, prema sadašnjem planu, bio prvi američki vojni osuđenik pogubljen posle 65 godina i prvi streljan pred vojnim streljačkim vodom od Drugog svetskog rata. To se odnosi na pogubljenja u nadležnosti američkog vojnog pravosuđa, a ne na izvršenje smrtnih kazni pred civilnim sudovima, koja su nastavljena tokom prethodnih decenija.
Pentagon planira prizor kakav Amerika nije videla generacijama
Najkontroverzniji deo Hegsetove najave ipak nije povratak vojnog streljačkog voda, već namera da se pogubljenje prenosi uživo. Sjedinjene Države napustile su praksu javnih pogubljenja još tokom tridesetih godina prošlog veka, kada su poslednja vešanja pred velikim brojem posmatrača izazivala sve ozbiljnije rasprave. Jedno od najpoznatijih bilo je pogubljenje Rejnija Beteje 1936. godine u Kentakiju, kojem su prisustvovale hiljade ljudi.
Savremena američka pogubljenja obično se izvršavaju u zatvorskim ustanovama, uz ograničen broj svedoka. Među njima mogu biti članovi porodica žrtava, novinari i predstavnici nadležnih institucija, ali događaj nije otvoren širokoj javnosti. Pentagon sada najavljuje sasvim drugačiji pristup, uz mogućnost da izvršenje smrtne kazne postane dostupno gledaocima preko interneta.
Pojedini pravni stručnjaci upozoravaju da postojeća vojna pravila ne predviđaju takav prenos, dok drugi smatraju da bi javnost mogla neposredno da vidi kako izgleda izvršenje najteže krivične sankcije. Otvoreno je i pitanje na kojoj bi se platformi prenos emitovao, ko bi imao pristup i pod kojim uslovima. Ministarstvo odbrane najavilo je dodatne informacije, ali tehnički i pravni detalji još nisu objavljeni.
Može li Hasan još da izbegne dželata?
Uprkos predsedničkom odobrenju i određenom datumu, pravni postupci nisu nužno završeni. Hasan još može da pokuša da ospori izvršenje kazne pred civilnim saveznim sudom, uključujući zahtev za preispitivanje zakonitosti pritvora i postupka. Takav potez mogao bi da odloži streljanje, naročito ukoliko sud odluči da razmotri dodatna proceduralna pitanja.
Posebnu pažnju izaziva činjenica da je Hasan nakon ranjavanja 2009. ostao nepokretan od pojasa naniže, što će zahtevati odgovarajuće prilagođavanje postupka izvršenja kazne. Američka vojska još nije predstavila detalje organizacije streljačkog voda niti objasnila kako će postupiti prema osuđeniku u invalidskim kolicima. Važeći vojni propisi uređuju izvršenje smrtne kazne, ali za javni prenos takvog događaja ne postoji ustaljena praksa.
Pentagon za sada ostaje pri datumu 3. decembar 2026. godine i najavljenom streljanju u Fort Hudu. Pravni tim osuđenika i nadležni sudovi još mogu uticati na sprovođenje te odluke, dok administracija priprema prvo američko vojno pogubljenje posle 1961. godine i javni prenos za koji u savremenoj američkoj istoriji ne postoji neposredan presedan.
