NaslovnaAnalitikaDanske oružane snage - kapija Baltičkog mora 

Danske oružane snage – kapija Baltičkog mora 

NATO je nastao 1949. godine i jedna od izvornih zemalja – članica je i Danska. Upoznaćemo se u ovom tripartitnom serijalu sa oružanim snagama tri relativno male, ali veoma bogate i odlično opremljene države (Danska, Holandija, Belgija). Pošto je opštepoznata stvar da je lanac jak onoliko koliko je jaka najslabija karika, planeri NATO su se pobrinuli da i najmanje članice imaju armiju koja bi mogla, nezavisno od drugih snaga, da odbrani (par u prvo vreme) sebe. Pri tom su se potrudili da dobrom organizacijom i koordinacijom malih i velikih oružanih snaga stvore optimalan spoj. Kakav je on stvarno u praksi? Osim mirovnih misija i napada na naše teritorije, nije imao većih iskušenja – do SVO. Ova operacija testira sve, a najviše slogu i logistiku ovog sistema. 

f 35 u naroduzanju rv danske
F-35 u naroduzanju RV

Ako se za Finsku kaže simbolično da je ”zemlja hiljadu jezera”, kod Danske je obrnuto; ova zemlja, koja zajedno sa Švedskom nadgleda ”kapiju Baltičkog mora” – Orezundski moreuz (na delu kod Helsingborga širok svega četiri kilometra) jeste zemlja ostrva. Ima ih gotovo 500. Centralni deo kraljevine Danske (Kongeriget Danmark) nalazi se na poluostrvu Jitland. Veća ostrva su Fin, Seland i Bornholm. Grenland i Farska ostrva su takođe danska teritorija, no sa suverenom vlašću. Danska je vrlo ozbiljno shvatila svoj geostrateški položaj i članstvo u NATO i EU, pa svoje oružane snage razvija u skladu s tom doktrinom i politikom. Pri tom je smatraju zemljom blagostanja jer ima veoma visok nacionalni dohodak. Njene oružane snage sastoje se iz Organa uprave, Kopnene vojske, Ratne mornarice i Ratnog vazduhoplovstva, a glavnokomandujući je – kraljica Margreta Druga. 

fromandskorpset elitna diverzantska jedinica rm
Fromandskorpset elitna diverzantska jedinica RM

Svi Danci koji su navršili 18 godina formalno podležu vojnoj obavezi. Prosečno godišnje u danskoj vojsci ima oko 4.600 regruta, od toga oko 3.600 muškaraca i oko 1.000 žena. Poziv je u ovoj zemlji i pitanje svečanosti jer se održava na Dan oružanih snaga (Forsvarets Dag). Sastoji se od pismenog testa, lekarskog pregleda i žrebanja, odnosno izvučenog broja i od te ”lutrije” zavisi da li će regrut biti poslat u aktivnu službu ili u rezervu. Najveći broj mesta u aktivnoj službi zauzimaju dobrovoljci koji se odazivaju bez žreba i njih je do pre dve godine bilo preko 76% sastava, da bi poslednje dve godine u OS praktično kompletan sastav bio dobrovoljnog odziva. Stanovnici Grenlanda i Farskih ostrva oslobođeni su vojne obaveze.

Struktura OS

Organi uprave

Ministarstvo odbrane (Forsvarsministeriet) sa sedištem u Kopenhagenu. Njemu direktno odgovaraju:

zaŠtitni znak os danske
  • Obaveštajna služba odbrane (Forsvarets Efterretningstjeneste -FE).
  • Načelnik odbrane (Forsvarschefen) koji ima svog zamenika (Viceforsvarschefen) i Štab. U štabu se nalaze Sekretarijat rukovostva (administracija), Štab operacija, Štab razvoja i planiranja i Ekonomsko odeljenje.
  • Komanda odbrane (Forsvarskommandoen (FKO) koja se nalazi u Kuglegordenu, na Arsenalskom ostrvu (teritorija Vojnopomorske stanice Kopenhagen). Nju sačinjavaju: Štabovi vidova, Komanda za specijalne operacije (sa lovačko-poternim korpusom i korpusom borbenih plivača), Arktička komanda sa detašamanima na Grenlandu i  na Farskim ostvrima i Komanda teritorijalne odbrane. U sastavu ove Komande TO nalaze se škola teritorijalne odbrane, jedinice TO u regionima  Zapad i Istok, kao i teritorijalne odbrane RM i RV.

Kopnena vojska

Komanda KoV je jedan od sedam štabova Zajedničke odbrambene komande. Pod sobom ima Kopnene snage i Teritorijalnu odbranu. U sastavu KoV nalaze se: 

amblem kopnenih snaga
  • Komanda (sa pripadajućim službama)
  • Multinacionalna divizija ”Sever” smeštena u blizini Rige (Estonci, Letonci i Danci) i u svom sastavu ima dve brigade. Predviđena je za vanredne situacije i brzo reagovanje.
  • Samostalni pukovi: artiljerijski, inžinjerijski, signalni, železnički, obaveštajni, gardijski, jitlandski dragonski i pešadijski puk Šlezvig.

Naoružanje i oprema

  • Pištolji: ”SIG Sauer P320 X-Carry” (Nemačka) i ”USP9 SD – USP” (Nemačka).
  • Jurišne puške: ” M/10 A4”,  ”M/10 A2”, ”M/95” ”  i ”M 96” sve od istog proizvođača -”Colt Canada”.  
  • Puškomitraljezi i mitraljezi: ”M/04” (Kanada), lako prateće oružje za TO u kalibru 5,56mm.  ”M-62 mašingever” (Zapadna Nemačka) u kalibru 7,62 za TO i montažu na tenkovima ”Leopard 2” i na ”CV – 90” (švedsko borbeno vozilo). U naoružanju KoV nalaze se još i mitraljez ”M6036” u kalibru 7,62 mm i ”M/2001”, 12,7 mm teški mitraljez za montažu na vozilima ili tripodima, oba američke proizvodnje.
  • Snajperske puške: ”Kort” (Kanada), ”M-04” (Finska), ”AX 50”(Velika Britanija) i ”M/95” (SAD).
  • Protivtenkovska oruđa: ”SPIKE LR2” (Izrael), ”M-72” (Norveška) i ”M 85” (Švedska).
  • Bacači granata: Danci poseduju dva modela podcevnih bacača američke proizvodnje – ”GRK M/03” i ”GRK M/10” u kalibru 40 mm, kao i ”GRK Y2”, bacač granata s revolverskim dobošem u kalibru 40 mm, koje koriste vojna policija i poterne jedinice. 
  • Pored ručnih bacača, KoV koristi i dva modela minobacača: izraelski ”M/10” u kalibru 120 mm koji ima nešto više od 20 i preko sto španskih ”M/70” u kalibru 60 mm. 
grk y2 revolverski bacac granata
grk y2 revolverski bacac granata

Ratna mornarica

Štab Ratne mornarice (Marinestaben), nalazi se u Karupu. 

okeanski patrolni brod tetis
okeanski patrolni brod tetis

Struktura RM:

amblem ratne mornarice
  • Ratno-mornarički operativni štab u Korseru (operativni sastav koji ima brigadu za kopnena dejstva koja odgovara puku KoV).
  • Prva Eskadra u Frederishavnu:
    • ”Divizion 11” sa četiri patrolne fregate klase ”Tetis”.
    • ”Divizion 19” sa tri patrolne korvete klase ”Knut Rasmunsen”.
    • Kraljevski brod (Kongeskibet) – A540 Dannebrog.
    • Istraživački brodovi – dva katera klase ”Holm” i dve podmornice ”SOM-1” i ”SOM-2”.
    • Centar za ratno-pomorsku tehnologiju.
    • Centar za obuku mornara i bezbednosti plovila.
    • Druga eskadra (Korser):
    • ”Divizion 21” – tri PVO fregate.
    • ”Divizion 22” -dve protivpodmorničke fregate.
    • Jedinica za protivminska dejstva: dva dron-čamca klase ”Holm”, dva minolovca klase ”Hirsholm” i ”Saltholm” i dve dron podmornice klase ”MSF”.
    • Ronilačka služba.
    • Centar za radioelektronsku borbu.
  • Treća eskadra, Frederikshavn.
    • ”Divizion 31”, šest patrolnih brodova klase ”Dijana”.
    • ”Divizion 32”, dva broda ekološkog nadzora i dva patrolna čamca iste namene.
    • ”Divizion 33”: dva školska broda klase ”Holm”, dva parobroda klase ”Svanen”.
    • ”Misija Frontekst” u akvatoriji između Grčke i Turske koja se obavlja sa dva patrolna broda u operaciji ”Posejdon”.
    • ”Obalska spasilačka služba”.
    • Spasilački čamci klase ”MRB”, 12 plovila.  
    • Spasilački čamci klase ”LRB”, četiri plovila.
    • Čamac na naduvavanje ”Ager”.
    • Brzi spasilački čamac – gliser ”Senderho”.
    • Gliseri klase ”Alusafe 1070”, 11 plovila. 
    • Obalska jedinica morskog nadzora.
    • Ova eskadra isto dopunski pomaže u pretrazi i spasavanju , kao i u pripremi kadeta za prvu i drugu eskadru.
  • Škola RM, grad Frederikshavn.
morske baze danske
morske baze danske

Ima šest odvojenih centara: za taktičku obuku, za borbenu primenu oružanih sistema, tehničku obuku, plivačko-ronilačku obuku,  centar za izučavanje žilavosti (preživljavanja) brodova i školu za podoficire i profesionalne mornare.  

amblem elitne patrolne skijaske jedinice sirius na grenlandu
  • Ratna mornarica ima i druge, samostalne delove i jedinice:
    • Višu školu za oficire.
    • Korpus borbenih plivača, elitna jedinica za sabotaže, izvidnicu, protivterorističku borbu i saradnju s policijom. Ranije je ova jedinica bila  u sastavu RM, sada je deo Komandovanja specijalnih operacija.
    • ”Sirius” – zaštitno-stražarska služba na Grenlandu. Sada je u sastavu Arktičke komande. 

Dve glavne baze su u gradovima Frederikshavn i Korser.

  • Morska avijacija: u svom sasvu ima sedam helikoptera ”Westland Lynx Mk 90B” (Velika Britanija) i tri brodska višenamenska helikoptera ”Sikorski MH 60 R” (SAD), kojih je naručeno ukupno devet. 
  • Jedinice posebne namene:
    • RM Danske ima dve jedinice posebne namene: Korpus borbenih plivača, elitnu AT jedinicu i skijašku patrolnu jedinicu ”Sirijus” koja patrolira severnim i severo-istočnim delom Grenlanda. Simbolično obeuzeđuju suverenitet Danske, ali se staraju i o redu u Severoistočnom nacionalnom parku, kao i izviđačkom delatnošću.  
obalska odbrana sa moba sistemo m naoruzanim raketama harpun
obalska odbrana sa moba sistemo m naoruzanim raketama harpun

Ratno vazduhoplovstvo (Kongelige Danske Flyvevåben)

Napomena: mnoge jedinice RV imaju nazive na engleskom radi lakšeg komuniciranja s kolegama iz NATO

danske vazduhoplovne baze
Danske vazduhoplovne baze

Sastav RV:

amblem rv
  • Štab RV (Flyverstaben), vazduhoplovna baza Karup.
  • Nacionalni komandni centar vazdušnih operacija (National Air Operations Centre) u istoj bati.
  • Zajednička organizacija kontrole i koordinacije trasporta (Joint Movement and Transportation Organization -JMTO), baza Karup.
  • Transportni operativni štab RV.
  • Lovački ving (Fighter Wing), vazduhoplovna baza Skridstrjup sa sledećim sastavom:
    • Dve borbene eskadrile , ”727” i ”730”.
    • Eskadrila za operativnu podršku.
    • Remontna eskadrila.
    • Logistička eskadrila.
    • Rezervne snage vinga.
  • Vazdušno-transportni ving (Air Transport Wing), aviobaza Olborg.
    • Eskadrila ”721”
    • Grupa taktičkog aviotransporta.
    • Grupa vazdušnog nadzora i vladinih letilica.
    • Eskadrila ”690”, sanitetsko-medicinska grupa u rangu čete.
    • Eskadrlila za operativnu podršku.
    • Avioremontna eskadrila.
    • Eskadrila logističke podrške.
    • Rezervne snage vinga.
  • Helikopterski ving (Helicopter Wing), aviobaza Karup.
    • Eskadrila ”722”, vojno-transportni i pretraživačko spasilački helikopteri. Neki od njih se nalaze na stalnom dežurstvu na građanskim aerodromima.
    • Eskadrila ”723”, podrška RM.
    • ”Eskadrila ”714”, podrška KoV i specijalnim jedinicama.
    • Letačka škola.
    • Eskadrila operativne podrške.
    • Avio-remontna eskadrila.
    • Eskadrila logističke podrške.
    • Rezervne snage vinga.
  • Ving vazdušne kontrole(Air Control Wing), u vazduhoplovnoj bazi karup.
    • Centar za vazdušnu kontrolu i javljanje. Operativno je potčinjena centru CAOC Uedem u Nemačkoj).
    • Mobilni centar vazdušne kontrole.
    • Eskadrila ”515”, punkt za upravljanje građanskim saobraćajem, zajedno s građanskom dispečerskom službom.
    • Radarske stanice u četiri strateška reona.
  • Ving opetarivne podrške
    • Centar za automatski prenos i predaju podataka.
    • Centar za radio-elektronsku borbu.
    • Meteorološka služba.
    • Služba radio-sondiranja.
    • Služba obezbeđenja letilica i evakuacije iz zona konflikta.
    • Služba obezbeđenja.
    • Služba pasa.
    • Centar za osnovne pripreme RV.
    • Vojni orkestar princa.
    • Fotografska služba RV.
  • Viša škola oficira koja ulazi u sastav Vojne akademije koja je potčinjena direktno Komandi odbrane.

Avioni u službi

f16 spreman za aeromiting
f16 spreman za aeromiting
  • Borbeni avioni prve linije:”F-16 fighting falcon”, 33 aparata i ”F-35A”, četiri aparata. Očekuje se prijem još 23 aparata.
  • Morsko-patrolni i specijalne misije: ”Challenger CL 604” (Kanada), četiri aparata.
  • Transportna avijacija: ”C-130J  Super Hercules”, taktički transporter (SAD), četiri aparata.
  • Helikopteri: ”Eurocopter Fenec AS 550C2” (Francuska), 11 aparata. ”Agusta Westland AW 101- Mk 512” (Italija, transportni), 14 komada i ”SH-60 Seahawk MH 60R” (SAD), višenamenski mornarički.
  • Trenažni avioni za bazičnu obuku: ”MFI -17 Supporter” (Švedska) 27 aparata i ”Pipistrel Velis Electro” (Slovenija), dva aparata. ”F-16B Fighting Falcon ” deset aparata za prelaznu obuku.
bliski susret s ruskim kolegom iznad baltickog mora
Bliski susret s ruskim kolegom iznad Baltickog mora

Autor

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave