Ruski lovac pete generacije Su-57 još nije dostigao puni planirani obim proizvodnje, a njegovi konstruktori već razmatraju znatno širu budućnost aviona. Posle godina razvoja, letnih ispitivanja i borbene upotrebe, u prvi plan dolaze modifikacije koje bi mogle da promene ne samo izgled letelice već i njenu ulogu u vazduhoplovstvu. Neke od tih zamisli već su prešle sa crteža na aerodrome, dok druge otvaraju pitanja na koja ruska vojna industrija još nema javno predstavljen odgovor.
Za takve ambicije postoji i istorijski razlog. Sovjetski Savez je još osamdesetih godina razvijao lovce koji su trebalo da nadmaše tadašnje američke avione, ali su ekonomski slom i prekid finansiranja zaustavili čitavu generaciju projekata. Njihovi konstruktori ostavili su iza sebe tehnologije i istraživanja koja su kasnije dobila novu primenu.
Sada se postavlja pitanje dokle se postojeća konstrukcija može razvijati bez stvaranja potpuno novog lovca. Odgovor je ponudio Mihail Strelec, direktor Konstruktorskog biroa Suhoj, u intervjuu koji je Ujedinjena vazduhoplovna korporacija (OAK) objavila 29. oktobra.
Suhoj razmatra tri verzije Su-57, ali nisu sve u istoj fazi
Strelec je potvrdio da Su-57 raspolaže velikim potencijalom za modernizaciju, izdvojivši tri pravca: dvosedni školsko-borbeni avion, palubnu verziju i potpuno bespilotnu modifikaciju. Prema njegovim rečima, modularnost konstrukcije omogućava prilagođavanje postojećih sklopova novim zahtevima, bez ponavljanja celokupnog razvojnog postupka.
Najdalje je stigao dvosedni Su-57D, čiji je prototip prvi put poleteo 19. maja 2026. godine. Za komandama se nalazio glavni probni pilot Suhoja Sergej Bogdan, čime je zvanično započet program letačkih ispitivanja.
Za razliku od klasičnih dvosednih lovaca namenjenih prvenstveno obuci, Su-57D razvija se i kao leteći komandni centar za upravljanje bespilotnim letelicama. Drugi član posade trebalo bi da preuzme rad sa dronovima i složenim sistemima, dok pilot nastavlja da upravlja avionom i izvršava osnovnu borbenu misiju.
Konstruktori posebno računaju na saradnju sa teškim stelt dronom S-70 Ohotnik, ali i sa grupama manjih bespilotnih letelica. Za sada nije javno potvrđeno da je kompletan predviđeni sistem upravljanja dronovima završio ispitivanja.
Palubni Su-57: lovac za nosač aviona koji Rusija nema
Drugi pravac razvoja znatno je neizvesniji. Palubna verzija zahtevala bi ojačani stajni trap, konstrukciju prilagođenu velikim opterećenjima pri sletanju, kuku za zaustavljanje i izmene sistema za upravljanje avionom. Za smeštaj u brodskom hangaru poželjna bi bila i sklopiva krila.
Problem je što Rusija trenutno nema operativan nosač aviona sa kojeg bi takav lovac mogao da deluje. Sudbina jedinog ruskog nosača „Admiral Kuznjecov” ostaje neizvesna nakon višegodišnjeg remonta, dok program izgradnje njegovog naslednika nije pokrenut.
Strelecovo pominjanje palubnog Su-57 zato govori o mogućnostima konstrukcije, ne o potvrđenoj narudžbini mornarice. Nisu objavljeni prototip, rok prvog leta niti tehnička konfiguracija takve verzije.
Još zanimljivija je mogućnost potpuno bespilotnog Su-57. Uklanjanjem kabine, izbacivog sedišta i sistema namenjenih pilotu oslobađa se prostor za dodatnu elektroniku, gorivo ili druge komponente. Međutim, stvaranje takve letelice zahtevalo bi i razvoj automatizovanog upravljanja borbenim zadacima, komunikacija i sistema za bezbedan povratak.
Zaboravljeni MiG 1.42: sovjetski lovac koji je mogao da poleti još devedesetih
Istorija ruskih lovaca pete generacije nije počela sa Su-57. Konstruktorski biro MiG još osamdesetih godina pokrenuo je program MFI, čiji je cilj bio razvoj teškog višenamenskog lovca sposobnog da se suprotstavi tadašnjem američkom programu ATF, iz kojeg je nastao F-22 Raptor.
Projektovani avion nosio je oznaku MiG 1.42, dok je eksperimentalni primerak dobio oznaku 1.44. Imao je delta-krilo, prednje horizontalne stabilizatore, dva snažna motora AL-41F i konstrukciju zamišljenu za velike brzine, visoke manevarske sposobnosti i smanjenu radarsku uočljivost.
Prototip je bio pripremljen za ispitivanja još sredinom devedesetih, ali su finansijski problemi odložili prvi let sve do 29. februara 2000. godine. Izvedena su samo dva leta, a program je napušten u korist novog koncepta PAK FA, iz kojeg je kasnije nastao Su-57.
MiG 1.44 nije bio neposredni konstrukcioni prethodnik Su-57, jer su avioni razvijeni prema različitim aerodinamičkim rešenjima. Ipak, istraživanja motora, digitalnog upravljanja i drugih sistema iz programa MFI doprinela su tehnološkoj osnovi kasnijih ruskih lovaca. Posebno je značajan rad na motoru AL-41F, čija su pojedina rešenja uticala na razvoj narednih pogonskih sistema.
Stelt, aerodinamika i čvrstoća: tri zahteva koja se međusobno sukobljavaju
Strelec je u novom intervjuu upravo ovaj problem izdvojio kao jedan od najvećih izazova razvoja Su-57.
Smanjenje radarskog odraza zahteva pažljivo oblikovane površine, posebne vazdušne kanale, unutrašnje prostore za naoružanje i smanjivanje broja elemenata koji snažno reflektuju radarske talase. Visoke manevarske sposobnosti istovremeno traže aerodinamičku konstrukciju sposobnu za velike napadne uglove, efikasne komandne površine i čvrst trup koji podnosi velika opterećenja.
Ruski konstruktori pokušali su da pomire te zahteve primenom kompozitnih materijala, digitalnog projektovanja i integrisane avionike. Su-57 koristi radarski sistem N036 Belka sa više antenskih sklopova, elektrooptičke senzore i unutrašnje spremište naoružanja, dok motori sa upravljivim vektorom potiska doprinose njegovim manevarskim sposobnostima.
Prema Strelcu, Su-57 je od početka razvijan za dejstvo protiv vazdušnih i kopnenih ciljeva, uz kombinovanje male uočljivosti i visokih letnih karakteristika. Konstruktorski kompromisi omogućili su nastanak višenamenskog aviona, ali ne znače da je svaki pojedinačni zahtev ostvaren bez ograničenja.
Tehnologije Su-57 prelaze i na lakši lovac
Još jedna važna izjava odnosi se na mogućnost korišćenja pojedinačnih sklopova Su-57 u razvoju lakog taktičkog aviona. Strelec nije izričito imenovao Su-75, ali se taj pravac neposredno poklapa sa koncepcijom programa Šahmat.
Su-75 je već projektovan kao osnova za jednosedu, dvosedu i bespilotnu verziju, sa delom tehnologije preuzetim iz programa Su-57. Za razliku od dvosednog Su-57D, osnovni Su-75 do kraja oktobra još nije imao javno potvrđen prvi let.
Paralelno sa razvojem novih verzija, Rusija povećava proizvodnju postojećeg Su-57 i ispituje novi motor Proizvod 177. Poslednji serijski avioni isporučeni u septembru već pripadaju novoj tehničkoj konfiguraciji, mada detalji svih izmena nisu javno saopšteni.
Sam Strelec među važnim događajima programa izdvaja prvi let 2010. godine, početak borbene upotrebe, završetak državnih zajedničkih ispitivanja i ovogodišnji let dvosednog prototipa. Prema ruskim zvaničnim podacima, iskustva iz borbenih operacija koriste se za dalje izmene opreme i naoružanja, dok konkretni rezultati pojedinih zadataka nisu u potpunosti javno dokumentovani.
