Francusko-nemački program razvoja tenka nove generacije MGCS ponovo je izazvao otvoreni sukob između Pariza i Berlina, ovog puta na najvišem vojnom nivou. Posle godina kašnjenja, industrijskih nesuglasica i neuspešnih pokušaja usaglašavanja, pojavila se izjava koja ozbiljno dovodi u pitanje prvobitnu budućnost projekta. Posebno je zanimljivo što je stigla iz samog vrha francuskih oružanih snaga.
Program je trebalo da obezbedi zajedničkog naslednika francuskog Leklera i nemačkog Leoparda 2, uz razvoj nove generacije oklopne tehnike. Međutim, dve države sve otvorenije razmatraju različite industrijske i tehnološke puteve, dok njihovi proizvođači razvijaju sopstvena rešenja. Slična neslaganja već su dovela do prekida razvoja zajedničkog evropskog lovca u okviru programa FCAS.
Najnoviji događaji dodatno su zanimljivi jer su ministri odbrane obe zemlje pokušali da umanje značaj izjave francuskog generala. Njihova uveravanja, međutim, ne rešavaju osnovno pitanje o tome šta će zapravo biti zajednički proizvod. Odgovor se delimično nalazi u dokumentu koji su Pariz i Berlin potpisali još tokom leta.
Francuski general: Nemci su odlučili da napuste projekat
Načelnik Generalštaba francuskih oružanih snaga, general Fabijen Mandon, izjavio je 8. oktobra pred Odborom za odbranu Narodne skupštine da je Nemačka odlučila da napusti zajednički razvoj budućeg tenka. Prema njegovim rečima, francuska strana očekivala je nastavak saradnje, ali je Berlin doneo drugačiju odluku uprkos prethodnom usaglašavanju vojnih zahteva. Mandon je posebno naglasio da problem više nije u tome šta vojske žele, već u političkim i industrijskim odlukama.
General je zatim precizirao da industrijska ponuda dostavljena početkom 2026. nije odgovarala francuskom roku za zamenu Leklera oko 2037. godine. Nemačka je u međuvremenu pokrenula nacionalne razvojne aktivnosti za naslednika Leoparda 2, čime je dodatno oslabila zajednički vremenski okvir. O takvom razvoju događaja pisali smo još u aprilu, kada su neslaganja oko rokova i različiti industrijski interesi već ozbiljno ugrožavali MGCS.
Berlin demantuje, ali sporazum otkriva promenu
Već 9. oktobra nemački ministar odbrane Boris Pistorijus odbacio je tvrdnje o napuštanju programa, naglasivši da MGCS nije obustavljen. Francuska ministarka Katrin Votren podržala je nastavak saradnje, dok je Mandon naknadno pojasnio da zajednički razvoj pojedinih tehnologija ostaje aktuelan. Međutim, nijedno od tih objašnjenja nije razjasnilo da li će Francuska i Nemačka zaista proizvesti jedan zajednički tenk.
Zanimljiv odgovor pruža zajednički dokument Jelisejske palate od 17. jula 2026., u kojem se MGCS opisuje prvenstveno kroz istraživanje i demonstraciju tehnologija za povezano kopneno ratovanje. Posebno se navode autonomno upravljanje, senzori, bespilotne platforme i zajednička digitalna arhitektura, bez izričite obaveze proizvodnje jedinstvenog tenka. Takva formulacija ostavlja prostor da dve zemlje nastave tehnološku saradnju, dok svaka razvija sopstvenu oklopnu platformu.
Francuska nema vremena da čeka još jednu deceniju
Za Berlin eventualno odustajanje od zajedničke konstrukcije ne bi predstavljalo neposredan problem, jer nemačka industrija već proizvodi Leopard 2A8 i razvija narednu generaciju tenkova. O planovima za Leopard 3 kao prelazno rešenje do pojave MGCS pisali smo još početkom 2025. godine. Francuska se nalazi u drugačijem položaju, pošto proizvodnja Leklera odavno ne postoji, dok modernizacija XLR samo produžava upotrebu preostalih vozila.
Pariz zbog toga mora da obezbedi novu oklopnu platformu približno do 2037. godine, nezavisno od sudbine zajedničkog projekta. Kako smo detaljno analizirali još 15. juna, ključne prepreke nisu samo tehničke, već se odnose na kontrolu proizvodnje, vlasništvo nad tehnologijama i buduće tržište naoružanja. Najnovija izjava francuskog vojnog vrha sada je te probleme prenela iz industrijskih pregovora u otvorenu političku raspravu.
Francuska i Nemačka formalno nastavljaju MGCS, ali se njegov sadržaj sve više udaljava od prvobitne zamisli jedinstvenog tenka. Zajednički senzori, elektronika i sistemi za upravljanje mogu opstati čak i ako Pariz i Berlin izaberu različite kupole, topove i šasije. Upravo je to mogućnost koju oktobarski diplomatski demanti nisu otklonili.
