Borbeni avioni se iz rata obično vraćaju sa oznakama oborenih letelica, uništenih radara ili pogodaka po ciljevima na zemlji. Na nosu jednog američkog F/A-18F Super Horneta sada se pojavilo nešto mnogo ređe – silueta prelomljene podmornice sa natpisom “Sub Buster”. Fotografija nastala nakon povratka eskadrile iz operacija protiv Irana odmah je otvorila pitanje kakav je cilj zapravo pogodio mornarički lovac.
Super Hornet nije protivpodmornički avion i ne nosi sonar, sonarne plutače niti protivpodmornička torpeda. Njegov posao je vazdušna borba, udar po ciljevima na kopnu i moru, izviđanje i čitav niz drugih zadataka sa nosača aviona. Uništena podmornica zato predstavlja sasvim neuobičajenu stavku u njegovoj borbenoj biografiji.
Još zanimljivije je što američka kampanja protiv iranske mornarice tokom Operacije Epic Fury već uključuje nekoliko potpuno različitih načina napada na podmornice. Korišćeni su balistički ATACMS, rakete Hellfire, bespilotni čamci, dok su mornarički avioni istovremeno izbacivali stotine bombi i raketa. Jedna mala oznaka na trupu F/A-18F zato možda otkriva samo poslednji deo mnogo složenije operacije.
“Sub Buster” na nosu Super Horneta
F/A-18F sa oznakom pripada eskadrili VFA-41 “Black Aces”, koja je tokom operacija protiv Irana letela sa nosača aviona USS Abraham Lincoln. Avion serijskog broja 168491 fotografisan je 1. oktobra pri povratku u mornaričku vazduhoplovnu bazu Lemoore u Kaliforniji. Ispod kabine nalazi se jasno nacrtana prelomljena silueta podmornice, unutar koje stoji natpis “Sub Buster”.
Takve oznake nisu dekoracija koja se proizvoljno dodaje na borbeni avion. One tradicionalno obeležavaju učešće aviona ili njegove posade u uništenju određenog cilja, mada ne moraju nužno da znače da je upravo taj avion samostalno zadao završni udarac. Kod zajedničkih operacija isti cilj može prethodno biti otkriven, oštećen ili gađan sa nekoliko različitih platformi.
Portal Aviationist navodi da je ovo prvi poznati slučaj da Super Hornet nosi oznaku uništene podmornice. Javno dostupna borbena istorija F/A-18E/F takođe ne pokazuje raniji potvrđeni slučaj u kojem je ovaj tip aviona uništio neprijateljsku podmornicu.
F/A-18F nije lovac na podmornice
Prava protivpodmornička borba izgleda potpuno drugačije. Avioni poput P-8 Poseidon ili nekadašnjeg P-3 Orion tragaju za podmornicama pomoću sonara, sonarskih plutača, radara, magnetnih senzora i podataka drugih platformi, dok helikopteri koriste spuštajuće sonare i torpeda. F/A-18F nema opremu projektovanu za traženje podmornice koja se krije ispod površine.
Situacija se potpuno menja kada podmornica ležerno pluta uz mol. Tada više nije skriveni podvodni cilj, već veliki nepokretni objekat čija lokacija može biti poznata sa satelitskih snimaka, dronova ili prethodnog izviđanja. Za Super Hornet takva podmornica postaje praktično isti tip cilja kao brod, bunker ili skladište.
Čvrsti trup podmornice pritom ne mora da bude raznet na delove da bi plovilo bilo izbačeno iz upotrebe. Pogodak koji napravi otvor na trupu, uništi pogon, baterije, senzore ili sisteme za ronjenje može da pretvori veoma skup ratni brod u nepokretnu olupinu. Podmornica vezana uz mol zbog toga može biti mnogo lakša meta nego daleko jeftiniji mali borbeni čamac koji se brzo kreće.
VFA-41 je tokom rata ispustila 421 bombu i raketu
Tek nakon povratka eskadrile postalo je poznato koliko je intenzivno VFA-41 korišćena tokom operacija protiv Irana. Prema evidenciji jedinice, njeni F/A-18F ispalili su ili izbacili ukupno 421 komad različitog naoružanja. Najveći deo činile su vođene bombe, ali spisak pokazuje da je eskadrila raspolagala veoma različitim sredstvima za napad.
Na listi se nalazi 173 GBU-38 JDAM, 52 teške GBU-31(V)4, 48 laserski vođenih GBU-54, još 30 GBU-31(V)2 i 27 GBU-32. Eskadrila je ispalila i 41 AGM-154 JSOW, deset AGM-84K SLAM-ER, 33 AIM-9X i šest AIM-120, dok je zabeležena i jedna GBU-12. Samo procenjena vrednost te potrošene municije prelazi 43 miliona dolara, prema portalu TWZ.
Objavljeni dokumenti za sada ne povezuju konkretnu bombu ili raketu sa podmornicom nacrtanom na avionu. JDAM bi bio sasvim dovoljan protiv podmornice vezane uz mol, dok bi JSOW omogućio napad sa veće udaljenosti bez približavanja snažno branjenoj luci. SLAM-ER predstavlja još jednu mogućnost, ali bez podataka o misiji svako određivanje konkretnog oružja bilo bi nagađanje.
Iran je svoje podmornice gubio na nekoliko potpuno različitih načina
Podmornička flota je prioritetna meta u svakom sukobu. Iran je ovde napravio teško objašnjiv vojni propust: jedna od svega tri velike podmornice klase Tarek ostala je vezana uz najpoznatiji mol u Bandar Abasu čak i nakon što je glavna pomorska baza već bila izložena napadima. Podmornica čija je najveća prednost sposobnost da nestane ispod površine tako je pretvorena u nepokretan cilj poznatih koordinata, dostupan satelitima, dronovima i preciznom oružju.
Jedna patuljasta podmornica klase Gadir snimljena je tokom udara raketom AGM-114 Hellfire, najverovatnije lansiranom sa MQ-9 Reapera. Američka vojska objavila je i snimke upotrebe bespilotnih površinskih plovila protiv iranske podmornice i objekata za održavanje mornarice. Balističke rakete ATACMS sa kopnenih lansera korišćene su protiv podmornice koja se nalazila u luci.
ATACMS je posebno zanimljiv jer standardna verzija nema tragač namenjen gađanju broda koji plovi. Podmornica je zato morala da bude nepokretna ili vezana uz mol, što je omogućilo gađanje unapred poznatih koordinata. Američki vojni vrh kasnije je potvrdio da su kopnene artiljerijske jedinice ATACMS-om potopile više plovila, uključujući najmanje jednu podmornicu.
Tarek, Fateh ili Gadir?
Iran je u rat ušao sa nekoliko veoma različitih kategorija podmornica. Najveće su tri ruske dizel-električne podmornice Projekta 877EKM Paltus, koje Iran vodi kao klasu Tarek, dok ih NATO označava kao Kilo. Reč je o neuporedivo ozbiljnijim plovilima od domaćih obalskih podmornica Fateh i znatno manjih Gadira, namenjenih prvenstveno dejstvu u Persijskom zalivu.
Silueta na F/A-18F najviše podseća upravo na podmornicu klase Tarek, što je odmah otvorilo mogućnost da se oznaka odnosi na jedno od tri velika iranska plovila Projekta 877EKM. Kasniji američki podaci navode da je IRIS Tareq, jedna od tri iranske podmornice ove klase, uništen u luci, dok su Fateh i više Gadira takođe izgubljeni tokom kampanje. Sama silueta ipak nije dovoljan dokaz da je grafičar pokušao verno da prikaže tačnu klasu pogođene podmornice.
Postoji još jedan problem sa teorijom da je upravo Super Hornet uništio Tarek. Američka vojska je posebno potvrdila da je najmanje jedna iranska podmornica potopljena raketom ATACMS, dok satelitski snimci pokazuju podmornicu Projekta 877EKM potopljenu u Bandar Abasu. Moguće je da je F/A-18F učestvovao u napadu na isti cilj, ali trenutno nema podataka koji bi dokazali da je upravo njegovo oružje zadalo završni udarac.
Podmornica koja je prvo preživela
Tu se priča direktno vraća na tekst koji smo objavili 4. marta. Satelitski snimci Bandar Abasa od 2. marta pokazivali su jednu Tarek podmornicu i nekoliko malih podmornica uz mol, naizgled netaknute nakon velikog udara koji je teško oštetio druge brodove u bazi. U tom trenutku izgledalo je da je najvredniji iranski podvodni cilj preživeo prvi talas.
Samo dva dana kasnije situacija je bila drugačija. Pregled novih satelitskih snimaka pokazao je jednu od tri iranske Tarek podmornice potopljenu na istom području Bandar Abasa, upravo tamo gde se prethodno videlo nepovređeno plovilo. Američki vojni vrh istovremeno je saopštio da je ATACMS korišćen za potapanje podmornice.
Veoma je verovatno da je reč o istoj Tarek koja se 2. marta videla živa uz mol, ali tadašnji satelitski snimci nisu omogućili pouzdano određivanje njenog imena. Kasnije je Tareq identifikovan kao uništena iranska Tarek podmornica, što dodatno sužava mogućnosti, ali ne omogućava da se oznaka sa F/A-18F automatski pripiše baš toj akciji. Tako smo praktično zabeležili prvi deo priče – podmornicu koja je preživela prvi napad – dok se nekoliko dana kasnije pojavio njen potopljeni nastavak.
Prvi put za Super Hornet – ali verovatno ne na način na koji zamišljamo
Klasična slika aviona koji “potapa podmornicu” podrazumeva traženje cilja na moru, napad dubinskim bombama ili torpedom i podvodnu eksploziju. Ništa trenutno ne ukazuje da se kod F/A-18F dogodio takav scenario. Mnogo je verovatnije da je mornarički lovac napao podmornicu dok je bila vezana za bazu ili već izložena drugim udarima.
To ne čini događaj manje neobičnim i zanimljivim. Super Hornet je više od dve decenije ratovao iznad Iraka, Avganistana, Sirije, Jemena i drugih područja, a istorija tog tipa ne sadrži raniju podmornicu među njegovim uništenim ciljevima. “Sub Buster” je zbog toga sasvim opravdano jedna od najneobičnijih i najzanimljivijih oznaka koje su se pojavile na F/A-18E/F.
Da li je Super Hornet 168491 samostalno uništio jednu iransku podmornicu ili je učestvovao u napadu u kojem su isti cilj pogodili i drugi sistemi, američka mornarica još nije objavila. Mali crtež ispod kabine je otkrio da se nešto veoma neuobičajeno dogodilo, ali je istovremeno sakrio najzanimljiviji detalj – šta je tačno F/A-18F gađao i čime.
