Izvozna verzija Su-57E stigla je na međunarodni aeromiting u El Alamejnu u Egiptu koristeći neuobičajenu konfiguraciju koja direktno pokazuje koliko fleksibilnosti pružaju veliki unutrašnji odeljci aviona. Umesto klasičnih spoljnih rezervoara, dodatno gorivo smešteno je unutar prostora koji je u borbenoj konfiguraciji namenjen raketama i drugom naoružanju.
Rosteh je saopštio da je avion do Egipta stigao uz samo jedno međusletanje, dok ruta i mesto zaustavljanja nisu objavljeni. Posle dolaska ostalo je dovoljno goriva za još približno 1.000 kilometara leta, kao i za demonstracioni nastup narednog dana.
Dodatno gorivo u prostorima za R-77M i H-69
Su-57 ima četiri unutrašnja odeljka za naoružanje. Dva velika nalaze se između motora i mogu da nose rakete vazduh-vazduh R-77M, krstareće rakete H-69 i druga sredstva, dok dva manja bočna odeljka u korenu krila služe za rakete kratkog dometa poput R-74M2.
Tokom preleta prema Egiptu deo tog unutrašnjeg prostora iskorišćen je za dodatne rezervoare za gorivo. Takva konfiguracija ima veoma jasnu prednost: avion ne mora da nosi velike spoljne rezervoare ispod krila ili trupa, pa zadržava čist aerodinamički oblik i ne povećava radarski odraz dodatnim spoljnim teretom.
Cena takvog rešenja takođe je očigledna. Prostor koji zauzima dodatno gorivo nije istovremeno dostupan za rakete, pa se konfiguracija prilagođava konkretnom zadatku. Za prelet do međunarodnog aeromitinga prioritet je bio domet, a ne maksimalni unutrašnji borbeni teret.
Jedno međusletanje, pa još 1.000 kilometara rezerve
Rosteh nije objavio polaznu tačku, kompletnu rutu niti lokaciju jedinog međusletanja, pa iz dostupnih podataka nije moguće izračunati stvarnu ukupnu dužinu preleta.
Kompanija je navela samo da je Su-57E po dolasku u Egipat imao preostalu količinu goriva dovoljnu za približno 1.000 kilometara leta, a ta rezerva nije ostala neiskorišćena.
Sledećeg dana avion je izveo demonstracioni let tokom kojeg su izvođeni zahtevni manevri, a Rosteh je potrošnju goriva uporedio sa potrošnjom tokom punopravne vazdušne borbe.
Takav nastup bio je važan deo prezentacije izvozne verzije potencijalnim kupcima, jer je avion stigao sopstvenim pogonom, bez spoljašnjih rezervoara, a zatim praktično odmah nastavio intenzivan letački program.
Unutrašnji rezervoari čuvaju aerodinamiku aviona
Spoljni rezervoari tradicionalno omogućavaju borbenim avionima da znatno povećaju dolet, ali istovremeno stvaraju dodatni otpor vazduha, povećavaju masu i pogoršavaju radarski potpis.
Kod aviona pete generacije taj kompromis je još izraženiji. Su-57 je projektovan sa velikim unutrašnjim prostorom za naoružanje kako bi rakete mogle da ostanu unutar trupa tokom dela misije. Pretvaranje tog prostora u dodatni rezervoar omogućava da se avion za duge prelete konfiguriše bez narušavanja spoljne geometrije.
Rosteh upravo taj element ističe kao prednost rešenja, navodeći da se time čuvaju aerodinamičke karakteristike i postiže veliki preletni domet.
To ipak nije besplatno povećanje kapaciteta goriva. Svaki rezervoar ugrađen u odeljak smanjuje raspoloživ prostor za naoružanje, pa konfiguracija ima smisla prvenstveno tokom preleta, patrolnih zadataka ili drugih misija u kojima maksimalni raketni teret nije potreban.
Drugačiji pristup od klasičnih spoljnih rezervoara
Kod većine borbenih aviona povećanje doleta rešava se dodatnim rezervoarima na spoljnim nosačima. Takav sistem je jednostavan i omogućava da se rezervoar odbaci kada više nije potreban, ali avion tokom većeg dela leta nosi dodatni aerodinamički teret.
Kod Su-57E ideja je obrnuta: koristi se unutrašnji volumen koji je već deo konstrukcije aviona. Time se zadržava spoljašnji oblik letelice, ali se pojavljuje kompromis između goriva i naoružanja.
To je posebno zanimljivo kod Su-57 jer su njegovi glavni unutrašnji odeljci dovoljno veliki za relativno krupne rakete poput H-69 i H-58UŠK, pa postoji značajan raspoloživ volumen koji se u posebnoj konfiguraciji može iskoristiti za gorivo.
101% Sirija. To je bre pravi avion, a ne imitacije kao kod ostalih.
… siguran sam da ce komsije sad da razvuku onu svoju cuvenu zvaku o masovnosti “F-35” pa im unapred porucujem da tesko da “F-35” se moze nazvati americkim avionom. Naime, on je rezultat kooperacije izmedju USA i EU, te postoje 3 nivoa (Tiers) te saradnje. Na primer centralna sekcija fjuzelasa se pravi u nemackom “Rheinmetall”, zadnja sekcija se pravi britanskim “BAE Systems” i 13-15% od svih komponenti (“Tier 1”), krila i ostali delovi se sastavljaju u italijanskom “FACO” (“Tier 2”), Turska je ranije pravila prednju konsolu, Holandija (“Tier 2”), Norveska i Danska (“Tier 3”) prave kompozitne detalje itd.
Kakve to veze ima sa ovim avionom. SU 57 je predivan avion, ali i pokazatelj koliko je Rusija daleo od starog SSSR. Trebalo joj je 3 decenije da razvije avion i u trenutku kada i dalje nije gotov (nema jos pravi motor) Kina već testira sledeću generaciju a Ameri završavaju sa 5. generacijom i spremaju se za testiranje 6. Volim ruske avione najvise, ali istina je da sada vise gledam u Kineze. Sa druge strane, u sukobu je brojnost i te kako važna, a tu je F35 i dalje bez premca. To sto se pravi širom NATO teritorije i jeste poenta NATO. Da se teret razvoja platforme koju ce svi oni da koriste podeli. I Rusija bi delila da ima sa kim, ali su joj saveznici tehnoloski daleko ispod. Napomenuo bih i da mnogi vide Kinu kao saveznika, ali to i nije tako. To je trenutni interes i završice se kada kinezima bude odgovaralo, jer oni ipak imaju pretenzije na deo ruske teritoorije… ne tako mali deo gde zive uglavnom kinezi.
Ne guraj svoj nos tamo gde mu nije mesto.
Ne, neće se završiti nikad jer nikad Zapad neće prihvatiti Kineze koji će im uvek biti konkurencija. Da nije tako, bio bi potpuno u pravu – nema kod Kineza, a ni Zapada, a ni Rusa ili bilo koga prijateljstva – samo ogoljeni interes. Jedino smo mi Srbi budale neviđene pa imamo raznoraznu “braću” kojima smo činili i ginuli za njih da bi nas oni posle zverski ubijali. Ni Rusi (mislim na njihove vlasti, ne obične ljude) nam nisu braća – uvek su nas koristili i pomagali samo kad su imali interes – jedini izuzetak kad su ucenili saveznike da prevezu srpske ranjenike na Krf.
Zaboravih: Rusi već eksperimentišu sa motorima za 6. generaciju, čak pomoću nekih trikova sa ubacivanjem komprimovanog vazduha dobijaju 3D potisak iako nema pokretnih mlaznica. Sve to rade na SU 57 na kome isprobavaju taj motor, nije njima problem da naprave koncept samog aviona 6. generacije po svojim potrebama, ne žure, a nemaju ni love.
Ja čekam SU 75 koji je genijalno zamišljen, nadam se da će i na njega ugraditi ovaj motor iako za sada ne planiraju, time će oduvati F35 i J35 sa tržišta.
Ne volim Ruse ništa posebno ali se uvek divim njihovim inženjerima, fizičarima, matematičarima, hemičarima i ostalim… koji nađu jeftina ali genijalna asimetrična rešenja kojima nadmaše jake igrače koji imaju industrijsku bazu i pare kao Kinezi i Ameri. Zato sam njihov fan, ne zato što ih smatram prijateljima iako delimo iste protivnike.
Niodijum potreban za motore najverovatnije iz Kine, a takodje i Galijum za AESA