Prvi borbeni avion F-35A izgrađen za Nemačku poleteo je 8. septembra iz Fort Vorta u Teksasu. Na prvi pogled reč je o uobičajenom fabričkom probnom letu novog aviona, ali nemački primerak ima zadatak koji ga razlikuje od većine lovaca u Evropi.
Avion sa oznakom 35+01, fabrički MG-01, treba jednog dana da postane deo nemačke komponente NATO nuklearnog deljenja. Njegova buduća baza neće biti samo običan aerodrom Luftvafea. F-35A će biti raspoređeni u Bihelu, gde je smešteno Taktičko vazduhoplovno krilo 33 koje danas koristi Tornado za nuklearnu ulogu.
Ipak, američke nuklearne bombe ostaju pod američkom kontrolom, dok nemački avioni i posade obezbeđuju platformu sposobnu za njihovu upotrebu u okviru dogovorenog NATO sistema. Stari Tornado približava se kraju službe, pa Berlin upravo tu sposobnost prenosi na F-35A.
Prvi avion već nosi nemačke oznake
F-35A 35+01 prvi put je poleteo 8. septembra iz pogona kompanije Lokid Martin u Fort Vortu. Fotograf Erik Kilpatrik snimio je avion tokom leta sa nemačkom zastavom i oznakama Luftvafea.
MG-01 napustio je završnu montažu 17. avgusta, nakon čega su usledili završni radovi, nanošenje premaza male radarske uočljivosti, provere sistema i testiranje na zemlji. Motor F135 kompanije Prat i Vitni ugrađen je još tokom završne montaže u junu. Reč je o pogonskom agregatu koji se koristi na svim varijantama F-35 i koji u verziji za F-35A razvija više od 40.000 funti potiska.
Još sedam nemačkih F-35 nalazi se u različitim fazama proizvodnje u Fort Vortu. Zvanična ceremonija predstavljanja prvog aviona zakazana je za 18. septembar.
Prvih osam neće odmah otići u Nemačku
MG-01 posle fabričkih ispitivanja neće preleteti Atlantik prema Bihelu. Prvih osam nemačkih F-35A ostaje u Sjedinjenim Državama i biće raspoređeno u vazduhoplovnoj bazi Nacionalne garde Ebing kod Fort Smita u Arkanzasu. Tamo će se obučavati nemački piloti i tehničko osoblje.
Luftvafe je već formirao svoju prvu eskadrilu za obuku na F-35 u SAD. Nemačka struktura u Ebingu uključuje instruktore letenja, logističko osoblje i polaznike obuke, dok se deo tehničkog kadra školuje i u bazi Eglin na Floridi.
Prvi F-35 trebalo bi da stignu na nemačko tlo tek u trećem tromesečju 2027. godine. Isporuke bi trebalo da traju do 2029, početna operativna sposobnost planirana je za 2029, a puna za 2030. godinu.
Trideset pet aviona za gotovo deset milijardi evra
Berlin je naručio 35 F-35A, a u planu je proširenje porudžbine na 50. Nemačka za kompletan paket izdvaja gotovo deset milijardi evra iz posebnog fonda Bundesvera. Cena ne obuhvata samo avione, već i naoružanje, rezervne delove, opremu i pet godina održavanja.
Svih 35 aviona predviđeno je za Bihel. Tamo se paralelno gradi nova infrastruktura za F-35: hangari, objekti za održavanje, skladišta rezervnih delova, operativni objekti i prostorije prilagođene zahtevima sistema koji znatan deo svog rada zasniva na zaštićenim digitalnim mrežama.
Tornado bi trebalo potpuno da napusti službu 2030. godine. F-35 tako neće biti samo još jedan tip aviona u Luftvafeu, već direktna zamena za deo flote kojem je poverena jedna od politički najosetljivijih nemačkih vojnih obaveza.
B61-12 u unutrašnjem prostoru F-35
F-35A sertifikovan je za nuklearnu bombu B61-12, dok je B61-13 još u razvoju. Američka Nacionalna administracija za nuklearnu bezbednost razvila je B61-12 kao zamenu za više starijih verzija porodice B61. B61-12 bomba je dobila repni komplet za preciznije usmeravanje, a predviđena je za upotrebu sa više tipova američkih i savezničkih aviona.
Među njima su F-35A, F-15E, modernizovani F-16 i nemački Tornado PA-200. Kod F-35A bomba može da se nosi u unutrašnjem prostoru za naoružanje, čime avion zadržava karakteristike smanjene radarske uočljivosti. To predstavlja kvalitativno drugačiju platformu od Tornada koji danas obavlja nemačku nuklearnu misiju.
Ne znači, međutim, da prvi let nemačkog F-35 automatski povećava broj američkih nuklearnih bombi raspoređenih u Evropi. Broj takvog oružja nije javno potvrđen, a NATO ne objavljuje detalje njegovog raspoređivanja. Promena je u sredstvu koje bi ga nosilo.
Američke bombe, nemački avioni
NATO navodi da se njihov sistem nuklearnog deljenja oslanja na američko nuklearno oružje raspoređeno u Evropi i na avione, infrastrukturu i ljudstvo država saveznica. Sjedinjene Države zadržavaju kontrolu i staranje nad bombama.
Nemačka kupuje avione i obučene posade koje mogu da učestvuju u nuklearnoj misiji ukoliko bi takva odluka bila doneta u okviru odgovarajućih američkih i NATO procedura. Sličnu tranziciju prema F-35 prolazi više evropskih članica NATO-a. Tako države ulažu milijarde da bi održale nuklearnu ulogu u sistemu u kojem ni bomba ni konačna kontrola nad njenom upotrebom nisu nemačke.
Dolazak F-35 ne stvara nemačku nuklearnu silu, Berlin ne postaje vlasnik nuklearnog oružja, niti dobija samostalno pravo njegove upotrebe. Ono što dobija jeste daleko savremeniji američki avion sposoban da američku nuklearnu bombu prenese kroz znatno ozbiljnije branjeni vazdušni prostor nego Tornado koji zamenjuje.
