Ogromna crna letelica bez pilotske kabine izašla je početkom septembra iz hangara na aerodromu Long Bič u Kaliforniji i odmah privukla pažnju lokalnih fotografa. Jedan od njih prvo je pomislio da gleda F-117, ali silueta nije odgovarala nijednom avionu koji se redovno viđa na aerodromu.
Misterija nije dugo trajala. Na trupu se nalazila oznaka N567RX, povezana sa američkom kompanijom Aevum i njenim neobičnim projektom Ravn X. Mnogo veće pitanje bilo je gde se ova letelica nalazila prethodnih nekoliko godina.
Ravn X je svojevremeno predstavljen kao jedan od najambicioznijih projekata privatne američke svemirske industrije. Veliki autonomni avion trebalo je da poleti sa obične piste, ponese raketu visoko u atmosferu, ispusti je i vrati se na aerodrom, dok raketa nastavlja ka orbiti.
Prvi orbitalni zadatak bio je obećavan još za 2021. godinu. Godina je sada 2026, a ono što je privuklo pažnju nije lansiranje satelita, već činjenica da je Ravn X izašao iz hangara.
Od velike premijere do dugog ćutanja
Aevum je Ravn X javnosti predstavio krajem 2020. godine kao „pravi prototip“, a ne običnu maketu.
Letelica je duga približno 24 metra, ima raspon krila oko 18 metara i prvobitno deklarisanu masu pri poletanju od približno 25 tona. Po dimenzijama je približna nekadašnjem američkom palubnom bombarderu A-5 Vigilante.
Nije bilo pilotske kabine. Ravn X je od početka zamišljen kao potpuno autonomna prva faza svemirskog sistema.
Plan je zvučao impresivno: poletanje sa piste duge oko 1,6 kilometara, uspon na između 10 i 20 kilometara, ubrzavanje velikom podzvučnom brzinom i odvajanje dvostepene rakete ispod trupa.
Osnivač Aevuma Džej Skajlus tvrdio je da avion nije samo nosač rakete, već prava prva faza sistema jer svojim letom već doprinosi potrebnoj brzini i visini. Kompanija je tada govorila i o obrtnom vremenu od svega tri sata između misija.
Američko ratno vazduhoplovstvo uložilo novac još 2019.
Projekat nije bio samo privatna prezentacija za investitore.
Američko ratno vazduhoplovstvo dodelilo je Aevumu još u septembru 2019. ugovor vredan 4,9 miliona dolara za misiju ASLON-45. Cilj je bio da se demonstrira brzo lansiranje malog vojnog tereta u orbitu u okviru programa namenjenog fleksibilnijem pristupu svemiru.
Prvobitni plan predviđao je lansiranje tokom trećeg kvartala 2021. godine sa Cecil Spaceporta na Floridi. citeturn983007search1
Ravn X je trebalo da nosi raketu sposobnu da izbaci približno 500 kilograma u nisku orbitu ili oko 100 kilograma u Sunčevo sinhronu orbitu.
Takvo lansiranje nikada nije javno izvedeno. Još zanimljivije, nema ni javno dokumentovanog prvog leta samog aviona.
Šta je zapravo viđeno u Long Biču?
Fotografi su početkom septembra videli Ravn X kako izlazi iz hangara. Letelica je postavljena u pravcu piste i kratko se pomerila, a zatim je vraćena unutra.
Motori se, prema njihovim navodima, nisu čuli, niti su primećeni izduvni gasovi.
Američki portal TWZ navodi i da stajni trap viđene letelice izgleda kao oprema namenjena zemaljskim testovima, zbog čega nije jasno da li je to letno sposoban primerak ili modifikovana verzija ranije prikazanog prototipa. Oznaka N567RX rezervisana je za Aevum na adresi povezanoj upravo sa aerodromom Long Bič.
Tvrdnja da je izvedeno ozbiljno autonomno rulanje zato za sada ide dalje od onoga što snimci mogu da potvrde.
Ravn X je u međuvremenu dobio potpuno novu karijeru
Najveća promena vidi se na sadašnjem sajtu Aevuma. Ravn X Block 1 više nije predstavljen samo kao avion koji nosi raketu.
Kompanija ga sada nudi kao autonomni teški transportni avion, mobilnu lansirnu infrastrukturu, platformu za ispitivanje veštačke inteligencije i letnih sistema, kao i nosač za svemirske misije.
Aevum danas navodi masu od oko 27 tona i mogućnost transporta do 30.000 funti, odnosno približno 13,6 tona tereta kada avion ne nosi raketu.
Promenjen je i svemirski deo sistema. Nova jednokratna raketa ERV-A reklamira se sa nosivošću do 600 kilograma u nisku orbitu i nominalnim vremenom pripreme od 180 minuta. Kompanija već najavljuje i RRV-A, potpuno višekratnu orbitalnu raketu sa pogonskim povratkom.
Na Ravn X je dodat i čitav paket senzora za autonomno kretanje: lidar, kamere, radarski visinomer, eksperimentalni milimetarski radari i ultrazvučni senzori. Aevum za novembar 2026. najavljuje novu prezentaciju svoje „fizičke autonomije“.
To znači da projekat očigledno nije mrtav. Problem je samo što je od prvobitno najavljenog orbitalnog leta prošlo pet godina, dok javnost još nije videla ni potvrđen let ogromnog autonomnog aviona koji je trebalo da leti, sleće i ponovo lansira rakete na svakih nekoliko sati.
Američki posmatrači su ga još na početku opisali kao „veoma ambiciozan projekat sa nepoznatim ishodom“. Pet godina kasnije teško je pronaći precizniji opis.
