Rafal je decenijama predstavljan kao evropski odgovor na najmodernije američke i ruske borbene avione, ali francuski piloti sada mnogo otvorenije govore o granicama platforme koja je projektovana još tokom Hladnog rata. Problem se ne svodi na jednu raketu, radar ili novu verziju softvera.
Promenila se sama vazdušna borba. Lovci pete generacije kombinuju mali radarski odraz, snažne AESA radare, pasivne senzore, umrežavanje i sposobnost da otkriju protivnika pre nego što sami postanu pouzdan cilj.
Francuska knjiga, koju možete besplatno preuzeti, „Budućnost vazdušne nadmoći: Savladavanje neba u ratovanju visokog intenziteta“ (L’avenir de la supériorité aérienne. Maîtriser le ciel en haute intensité) o tome govori neuobičajeno otvoreno. Autori koriste iskustva pilota koji redovno vežbaju protiv stelt aviona.
Glavni autor je potpukovnik Adrien Gorremans, oficir francuskih Vazdušno-kosmičkih snaga i bivši pilot Miraža 2000, uz učešće Jean-Christophe Noëla, bivšeg pukovnika francuskog RV. Njihova ocena nije diplomatska.
„Borbenu misiju protiv stelt lovaca sa Rafalom je veoma teško ostvariti sa senzorima u njihovom trenutnom stanju“, navode autori na stranici 89. Studija takođe navodi da bi francuska borbena avijacija u ratu visokog intenziteta mogla da bude potisnuta u pomoćnu ulogu iza platformi pete generacije, praktično u drugu kategoriju unutar savezničke vazdušne koalicije.
Francuska time praktično priznaje problem koji novi standardi Rafala mogu da ublaže, ali ne i da uklone.
Rafal može da dobije bolji radar, ali ne može da dobije veći nos
Rafal je među evropskim lovcima veoma rano dobio radar sa elektronskim skeniranjem, a kasnije i AESA RBE2. Francuska je po tom pitanju godinama bila ispred većeg dela evropske konkurencije.
Fizičke dimenzije aviona, međutim, postavljaju granicu.
Manji nos znači manju radarsku antenu, manje modula za emitovanje i prijem i ograničeniju raspoloživu električnu snagu. To postaje posebno važno kada cilj ima veoma mali radarski odraz.
Američki F-15EX može da nosi znatno veću radarsku antenu, dok kineski J-16 koristi još veći radar. Prema proceni iz dostavljenog materijala, radar J-16 ima površinu antene više od tri puta veću od Rafalove, dok je radar F-15EX približno dvostruko veći.
Veći radar sam po sebi ne garantuje pobedu, ali pruža veću energetsku rezervu za otkrivanje teško uočljivih ciljeva na velikoj udaljenosti.
Kod Rafala nema jednostavnog rešenja. Elektronika može da se menja, procesori mogu da postanu brži, a moduli radara efikasniji, ali prečnik nosa ostaje isti.
Francuska je projektovala Rafal dok su SAD već prelazile na petu generaciju
Zahtevi za Rafal počeli su da se definišu 1983. godine. Demonstrator je poleteo 1986, dok je operativno uvođenje usledilo tek 2001. godine. Tokom tih 18 godina američki razvoj otišao je potpuno drugim putem.
YF-22 i YF-23 poleteli su samo četiri godine nakon demonstratora Rafala, ali su već predstavljali tehnološke demonstratore pete generacije sa stelt konstrukcijom kao osnovnim zahtevom.
Francuska je nastavila da usavršava veoma sposoban avion četvrte generacije, dok su SAD ulagale u potpuno novu arhitekturu vazdušne borbe. Kina je kasnije krenula istim putem sa J-20.
Rafal F4 i budući F5 mogu dobiti nove senzore, elektronsko ratovanje, naoružanje i vezu sa bespilotnim platformama, ali osnovna konstrukcija aviona nije projektovana kao stelt.
Maj 2025. pokazao je da problem ne počinje tek sa F-35
Najneugodniji signal za Francusku nije stigao iz simulacije protiv F-35, već iz sukoba Indije i Pakistana u maju 2025.
Indijski Rafali tada su prvi put korišćeni u vazdušnom sukobu visokog intenziteta. Dostavljene procene govore o gubitku između jednog i četiri aviona, dok je Pakistan koristio kineske J-10C sa raketama PL-15.
Pritom, J-10C nije lovac pete generacije.
To znači da Rafal već može da se nađe u ozbiljno nepovoljnoj situaciji protiv savremenog protivnika generacije 4+, posebno kada druga strana raspolaže dobrim radarima, raketama velikog dometa, avionima za rano upozoravanje i kvalitetnim podatkovnim vezama.
Protiv J-20A ili budućeg F-35 Block 4 problem postaje znatno ozbiljniji.
Rafal ostaje francuski glavni lovac dok ostali odlaze dalje
Francuska nema spremnu zamenu. Rafal će ostati osnova njenog borbenog vazduhoplovstva najmanje do kraja tridesetih godina, verovatno i duže.
Program FCAS, zamišljen kao izlaz iz ove situacije, već je upao u ozbiljne političke i industrijske probleme između Francuske i Nemačke.
Su-57, uprkos sporijem razvoju i manjim proizvodnim serijama, projektovan je kao avion pete generacije i raspolaže većim prostorom za razvoj od evropskih konstrukcija četvrte generacije. Kina istovremeno uvodi poboljšane J-20 i već ispituje dva različita aviona šeste generacije.
Na izvoznom tržištu razlika se već vidi. Rafal nije uspeo da pobedi F-35 ni na jednom tenderu na kojem su se dva aviona direktno takmičila.
Francuski piloti sada su samo veoma jasno opisali tehnički razlog: kada stelt lovac ne može pouzdano da se pronađe postojećim senzorima, odlične letne osobine Rafala prestaju da budu glavni faktor borbe.
